Originally posted by Loni
I sam sam rekao za autobus u Aleksincu, ali on je pogodjen slucajno. Gadjan je most bombom programiranom iz Italije.
Mostovi su strateski ciljevi, ali ni oni nisu civilni.
Nego hajd neko da mi kaze ZNATE LI IJEDNU ZGRADU (zgradu, koja nije nikakva institucija) vec zgrada za stanovanje, koju je NATO gadjao?
Nek mi neko navede jednu.
A Dusan Kovacevic, koji inace zivi na zapadu i ambasador je u Portugalu, koji je deo NATO< nek se zapita koliko je upravo civilnih zgrada i kuca, stradalo od strane velikosrba u BiH ili na Kosovu.
U toku NATO bombardovanja Beograda 1999. godine gađani su i ciljevi u samom centru grada, što se najbolje vidi u hronologiji dogadja.
Za skoro tri meseca bombardovanja samo par dana i noći je bilo bez vazdušne uzbune.
HRONOLOGIJA:
Dan prvi – Noć između 24. i 25. marta
Serija napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom. Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri jake detonacije oko planine Avala. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.
Dan drugi – Noć između 25. i 26. marta
Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.
Dan treći – Noć između 26. i 27. marta
Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.
Dan četvrti – Noć između 27. i 28. marta
Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.
Dan peti – Noć između 28. i 29. marta
Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan šesti – Noć između 29. i 30. marta
Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.
Dan sedmi – Noć između 30. i 31. marta
Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.
Dan deseti – Noć između 2. i 3. aprila
Krstarećim projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“.
Dan jedanaesti – Noć između 3. i 4. aprila
Pogođena Toplana u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od eksplozije gori Lipovačka šuma.
Dan dvanaesti – Noć između 4. i 5. aprila
U centru Zemuna, u Glavnoj ulici, pogođena zgrada komande RV i PVO. Oštećena vodovodna mreža i više stambenih zgrada u Glavnoj ulici. Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). Jedan projektil pao u blizini Gradske bolnice na Zvezdari. U napadu na šire područje Surčina, oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma.
Dan petnaesti – Noć između 7. i 8. aprila
Pogođena zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala stakla od siline detonacije.
Dan dvadeseti – Noć između 12. i 13. aprila
Raketirana kasarna Vojske Jugoslavije „Vasa Čarapić“ na Banjici. Iznad Novog Beograda vodila se vazdušna bitka. Jedan projektil, koji nije eksplodirao pao kod sportske hale „Beogradska arena“.
Dan dvadeset drugi – Noć između 14. i 15. aprila
Serija snažnih eksplozija dogodila se u Rakovici gde je povređen veći broj ljudi uglavnom od razbijenog stakla. Oštećeni zgrada opštine, Dom zdravlja, škola, dečiji vrtić i više stotina stanova.
Dan dvadeset treći – Noć između 15. i 16. aprila
Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.
Dan dvadeset peti – Noć između 17. i 18. aprila
Trogodišnja devojčica Milica Rakić poginula je u napadu na prigradsko naselje Batajnica. Ranjeno je pet civila. Ponovo bombardovana Rakovica.
Dan dvadeset šesti – Noć između 18. i 19. aprila
Četiri snažne detonacije registrovane u naselju Barič, u opštini Obrenovac, gde je smeštena hemijska industrija.
Dan dvadeset sedmi – Noć između 19. i 20. aprila
Dejstva na području Batajnice.
Dan dvadeset osmi – Noć između 20. i 21. aprila
Pogođen poslovni centar“Ušće“ na Novom Beogradu, gde su bila sedišta više radio i TV stanica i sedište SPS-a.
Dan dvadeset deveti – Noć između 21. i 22. aprila
Srušena rezidencija predsednika SRJ u Užičkoj 15. Oko dvadeset projektila pogodilo područje aerodroma u Batajnici.
Dan trideseti – Noć između 22. i 23. aprila
Bombardovana zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u samom centru grada. Poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Teško oštećen most na Savi kod Ostružnice. Dejstva u okolini Avale i Krnjače, oštećene trafo-stanice u Zemun Polju i Resniku.
Dan trideset drugi – Noć između 24. i 25. aprila
Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.
Dan trideset četvrti – Noć između 26. i 27. aprila
Ponovo bombardovan poslovni centar „Ušće“ na Novom Beogradu. Srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.
Dan trideset peti – Noć između 27. i 28. aprila
Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.
Dan trideset šesti – Noć između 28. i 29. aprila
Pogođen je antenski stub u Krnjači, most na Savi kod Ostružnice i kasarna na Topčideru.
Dan trideset sedmi – Noć između 29. i 30. aprila
U najžešćem napadu od početka agresije pogođene su zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i već oštećena zgrada Savezne policije. Projektili su pogodili i stambeno naselje na Vračaru u delu između Južnog bulevara i ulice Maksima Gorkog. Ceo kraj je ostao bez vode. Srušen predajnik RTS na Avali i antena Radija Studio B u Borči. U toku ovih napada poginula su tri lica, a 40 je ranjeno.
Dan trideset deveti – Noć između 1. i 2. maja
Raketirano područje Lipovačke šume. Raketirana sela Surčin i Jakovo.
Dan četrdeseti – Noć između 2. i 3. maja
Zbog delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama „Nikola Tesla“ u Obrenovcu i „Kostolac“ u Kostolcu, došlo je do raspada elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i bez vode.
Dan četrdeset prvi – Noć između 3. i 4. maja
Bombardovani brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice. Od posledica preksinoćnog napada na dalekovode ponovo došlo do delimičnog raspada elektroenergetskog sistema, zbog čega mnogi gradovi ili delovi gradova nemaju struju i vodu.
Dan četrdeset peti – Noć između 7. i 8. maja
U dosada najžešćem napadu na grad ponovo bombardovane zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i Saveznog MUP-a. U raketiranju ambasade Kine na Novom Beogradu četiri službenika su poginula, a pet je teško povređeno. Znatno je oštećen hotel „Jugoslavija“, jedan gost je poginuo. U ponovljenom udaru grafitnim bombama, na termoelektranu u Obrenovcu i na više trafo-stanica, oštećen elektroenergetski sistem i ceo grad ostao bez struje.
Dan četrdeset sedmi – Noć između 9. i 10. maja
Beograđani su proveli noć bez uzbune, prvi put od početka kampanje NATO protiv SRJ.
Dan četrdeset osmi – Noć između 10. i 11. maja
Raketirano područje sela Zuce i fabrika „Prva iskra“ u Bariču.
Dan pedeseti – Noć između 12. i 13. maja
Bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan pedeset prvi – Noć između 13. i 14. maja
Bačene grafitne bombe na termoelektrane „Drmno“ u Kostolcu i „Kolubaru“ kod Lazarevca. Više gradova i delovi Beograda ostali bez struje.
Dan pedeset peti – Noć između 17. i 18. maja
Bombardovano šire područje Batajnice.
Dan pedeset šesti – Noć između 18. i 19. maja
Bombardovano skladište „Jugopetrola“ u Radničkoj na Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.
Dan pedeset sedmi – Noć između 19. i 20.maja
Tri bolesnika je poginulo, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno prilikom raketiranja Odeljenja za neurologiju KBC „Dragiša Mišović“ na Dedinju. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Takođe bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika „Prva iskra“ u Bariču i hangar na starom obrenovačkom drumu.
Dan pedeset osmi – Noć između 20. i 21. maja
Ponovo pogođeno skladište „Jugopetrola“ na Čukarici. U tom napadu je oštećena rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u Rakovici, Lipovičkoj šumi i Ostružnici.
Dan pedeset deveti – Noć između 21. i 22. maja
Ponovo gađano skladište „Jugopetrola“ u Radničkoj ulici na Čukarici. Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.
Dan šezdeseti – Noć između 22. i 23. maja
Petoro radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.
Dan šezdeset prvi – Noć između 23. i 24. maja
Veliki deo Srbije ostao je bez električne energije posle bombardovanja TE „Kolubara“, TE „Nikola Tesla“ i TE „Drmno“. Naneta su teža oštećenja na trafo stanicama i dalekovodima. Mnogi delovi Beograda, Novog Sada i Niša kao i drugih gradova ostali su i bez struje i bez vode.
Dan šezdest drugi – Noć između 24. i 25. maja
Ponovo gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.
Dan šezdeset četvrti – Noć između 26. i 27. maja
Tri osobe, među kojima dvoje dece, su poginule u granatiranju sela Ralja u opštini Sopot. Gađano područje Rakovice gde je pogođen servis fabrike „21. maj“. Bombardovana područja Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuca. Dva projektila, koja nisu eksplodirala, pala na Novi Beograd i Vračar.
Dan šezdeset peti – Noć između 27. i 28. maja
Pogođene trafo stanice u Leštanima i na Bežanijskoj Kosi. Bez struje ostao Beograd i veći deo Vojvodine. Pogođena zgrada Savezne direkcije za robne rezerve na Novom Beogradu.
Dan šezdeset šesti – Noć između 28. i 29. maja
Gađano šire područje Batajnice.
Dan šezdeset sedmi – Noć između 29. i 30. maja
Bombardovano šire područje grada, okolina Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale, okolina Batajnice i brdo Straževica u Rakovici. Jedan projektil pao na zelenu povšinu 300 metara od Tržnog centra Vidikovac.
Dan šezdeset osmi – Noć između 30. i 31. maja
Više projektila palo na Zvezdaru, Ripanj, Miljakovac i postrojenja Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.
Dan šezdeset deveti – Noć između 31. maja i 1. juna
Ponovo bombardovane visokonaponske trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj kosi. Ceo Beograd i najveći deo Vojvodine ostali bez struje.
Dan sedamdeseti – Noć između 1. i 2. juna
Na meti šira okolina grada. Gađani Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska kosa, Obrenovac i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo.
Dan sedamdeset prvi – Noć između 2. i 3. juna
Jedna eksplozija na području Bariča.
Dan sedamdeset drugi – Noć između 3. i 4. juna
Gađano područje Batajnice. Protekla noć bila je tek druga od početka agresije bez uzbune u Beogradu.
Dan sedamdeset šesti – Noć između 7. i 8. juna
Bombardovana Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad. Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.
* Oko 500 civila je poginulo u NATO-voj vazdusnoj kampanji protiv Srbije tokom Kosovskog konflikta - zakljucila je jedna nezavisna istraga.
Prema podacima državnih organa Srbije u toku bombardovanaj poginula su 1.002 pripadnika Vojske i Policije i oko 2.500 civila, medju kojima 89 mališana, a oko 10.000 gradjana je ranjeno i povredjeno.
Organizacija koja se bavi zastitom ljudskih prava, `Human Rights Watch`, sa bazom u Njujorku, kaze da je civilnih zrtava bilo u nekih 90 incidenata - oko tri puta vise od broja koji je prihvatila sama vojna alijansa.
NATO nije nikad dao procenu broja pojedinacnih civilnih smrti uzrokovanih njegovim akcijama.
Ali su portparoli Pentagona prethodno priznali da je mozda bilo onoga sto oni nazivaju "kolateralnom stetom" u nekih 20 do 30 incidenata.
Spomenika deci stradaloj tokom NATO bombardovanja nalazi se u beogradskom parku Tašmajdan, na ulazu iz pravca crkve sv. Marka i RTS gde je i spomenik 16-toro poginulih radnika te medijske kuće prilikom bombardovanja Radio televizije Srbije u Takovskoj 10, u centru Beograda.
U ulici Jovana Marinovića 7, preko puta ulaza u KBC „Dr Dragiša Mišović” na Dedinju, nalazi se spomen-obeležje sedmorici pripadnika Gardijske brigade i trojici pacijenta te bolnice poginulim od NATO bombi u noći izmedju 20. i 21. Maja 1999.
* Što se tiče Dušana Kovačevića on je svega oko godinu dana bio ambasador u Portugalu, pre skoro pet godina.
(neko je trebao da mi ih otme iz ruke i propisno me išamara)
