- 17 Jan 2010, 18:33
#1755889
Prenosim tekst iz Blica, a napisan od strane prof. Dr. Radoslava Stojanovica koji govori o vrednosnom sistemu kod Srba i tzv. dileme sta je vaznije - herojske zrtve ili bolji zivot?
"U vrednosnom sistemu srpske nacije (naroda) izrazito je istaknuto da su „herojske žrtve“ najznačajniji putokazi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Heroizam se najčešće izražava kroz patnje, siromaštvo, seobe (bežanije), velike pogibije u bitkama od Kosova 1389. godine pa do naših dana. Istovremeno se slave kao heroji oni koji su se izložili tim pogibijama (knez Lazar), a osuđuju kao izdajnici oni koji su spasavali ono „što se spasti može“ (Vuk Branković).
Nacionalni heroji su Gavrilo Princip čiji je atentat na Ferdinanda 1914. odveo u smrt milion Srba ili 27. mart 1941. kojeg je dana proizvedena opet herojska smrt bar milion Srba. Istovremeno se osuđuju knez Pavle i Dragiša Cvetković što su 25. marta 1941. potpisali Trojni pakt sa Hitlerom da bi izbegli tu herojsku pogibiju ljudi, žena i dece. Antifašisti su danas jedino komunisti, mada je pakt s Hitlerom potpisao i Staljin, tadašnji bog svih komunista. Tek „verolomni“ napad Hitlera na SSSR 22. juna 1941. proizveo je komunistički antifašizam.
Istorijska istina nije dovoljna da bi se izmenio sistem vrednosti. Treba gledati oko sebe i videti, na primer, da su Bugarska, Mađarska i Rumunija potpisale pakt s Hitlerom, ali su one danas članice EU, dok Srbija čeka poslednja u redu da stane na put „spasenja“. Neprekidno stvara sama sebi prepreke, jer uvek bira put „herojskih žrtava“ s ponosom, ne shvatajući da taj ponos otvara nove konflikte koje evropska civilizacija više ne želi.
Herojske žrtve treba poštovati, ali samo u istoriji, kada su se zbile. Danas je neophodno izbegavati te tragične istorijske događaje. To je pitanje kako opstanka naroda, tako i neophodnosti održavanja i razvoja života u modernom vremenu. "
Potpuno se slazem sa profesorom Stojanovicem, zaista kakav je to heroj jedan terorista i ubica Gavrilo Princip , koji svojim suludim cinom odvede u smrt milione ljudi, milione njegovih sunarodnika. Ili oni koji su izveli puc od 27. marta, cineci samo uslugu Britancima (kako ono rece Churchil - bolje da ginu Srbi nego Britanci), a svoj narod gurnuli u katastrofu.
Krajnje je vreme da se prestane da se takvi ljudi i takvi dogadjaji slave i predstavljaju kao nesto pozitivno i "casno", sta je imao narod od te "casti"? Krajnje je vreme da se celi sistem, pocevsi od skole pa nadalje, prilagodi tako da se deca (a i ostali) uce pragmaticnosti, realizmu , lukavstvu i mudrosti a ne nekim herojstvime etc...Dok se taj sistem vrednosti u Srbiji ne promeni, nece moci da se krene napred.
"U vrednosnom sistemu srpske nacije (naroda) izrazito je istaknuto da su „herojske žrtve“ najznačajniji putokazi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Heroizam se najčešće izražava kroz patnje, siromaštvo, seobe (bežanije), velike pogibije u bitkama od Kosova 1389. godine pa do naših dana. Istovremeno se slave kao heroji oni koji su se izložili tim pogibijama (knez Lazar), a osuđuju kao izdajnici oni koji su spasavali ono „što se spasti može“ (Vuk Branković).
Nacionalni heroji su Gavrilo Princip čiji je atentat na Ferdinanda 1914. odveo u smrt milion Srba ili 27. mart 1941. kojeg je dana proizvedena opet herojska smrt bar milion Srba. Istovremeno se osuđuju knez Pavle i Dragiša Cvetković što su 25. marta 1941. potpisali Trojni pakt sa Hitlerom da bi izbegli tu herojsku pogibiju ljudi, žena i dece. Antifašisti su danas jedino komunisti, mada je pakt s Hitlerom potpisao i Staljin, tadašnji bog svih komunista. Tek „verolomni“ napad Hitlera na SSSR 22. juna 1941. proizveo je komunistički antifašizam.
Istorijska istina nije dovoljna da bi se izmenio sistem vrednosti. Treba gledati oko sebe i videti, na primer, da su Bugarska, Mađarska i Rumunija potpisale pakt s Hitlerom, ali su one danas članice EU, dok Srbija čeka poslednja u redu da stane na put „spasenja“. Neprekidno stvara sama sebi prepreke, jer uvek bira put „herojskih žrtava“ s ponosom, ne shvatajući da taj ponos otvara nove konflikte koje evropska civilizacija više ne želi.
Herojske žrtve treba poštovati, ali samo u istoriji, kada su se zbile. Danas je neophodno izbegavati te tragične istorijske događaje. To je pitanje kako opstanka naroda, tako i neophodnosti održavanja i razvoja života u modernom vremenu. "
Potpuno se slazem sa profesorom Stojanovicem, zaista kakav je to heroj jedan terorista i ubica Gavrilo Princip , koji svojim suludim cinom odvede u smrt milione ljudi, milione njegovih sunarodnika. Ili oni koji su izveli puc od 27. marta, cineci samo uslugu Britancima (kako ono rece Churchil - bolje da ginu Srbi nego Britanci), a svoj narod gurnuli u katastrofu.
Krajnje je vreme da se prestane da se takvi ljudi i takvi dogadjaji slave i predstavljaju kao nesto pozitivno i "casno", sta je imao narod od te "casti"? Krajnje je vreme da se celi sistem, pocevsi od skole pa nadalje, prilagodi tako da se deca (a i ostali) uce pragmaticnosti, realizmu , lukavstvu i mudrosti a ne nekim herojstvime etc...Dok se taj sistem vrednosti u Srbiji ne promeni, nece moci da se krene napred.
) je prilicno lijepo objasnio stvar. 
nije on odgojen na viribus unitis kao mi konjušari... 