Originally posted by AngraMaina
Realizuj se na nekoj drugoj strani, onda će ti lakše progledati kroz prste za stvari koje ne razumeju i s kojima ne mogu da se pomire.
To je problem. Ja sam njemu do sada pokazala i da mogu da idem godinu za godinom na faksu, i da mogu da zivim i sa veoma nereprezentativnom kolicinom novca na isti nacin kao i sa svim novcem ovoga sveta, i da uopste funkcionisem poprilicno pametno kada treba.
Sve se to, a pogotovo ovo prvo (jedva sam uspela da ga ubedim da je moje studiranje svakako vaznije meni nego njemu i da mu malo spustim loptu povodom mojih ispita... sad ga apsolutno, po njegovim recima, ne zanima sta cu da radim), razume se, ponistilo tom novom informacijom. Odjednom me covek gleda drugim ocima, kao da me prvi put vidi u zivotu. To je gotovo nestvarano i sa moje strane nemoguce opisati.
Originally posted by AngraMaina
Da ih promeniš ili utičeš na njih ide jako teško i obično je zaludan trud; najbolje uz pomoć treće osobe, u koju obe imate poverenja (u tračorodnoj Srbiji, možda najbolje neko iz uže porodice, npr. ta mlađa sestra).
Ali moja mama se potrudila. Nije, istina, karakter koji ce svoja osecanja pokazivati ne znam kako ocigledno, te smo izbegle situaciju ,,bolje da te nisam ni rodila", ali nije bilo niti malo sareno i veseljacki. Ali eto, opet kazem, zena sela, razgovarala, uredno sa knedlom u grlu, pa je shvatila da je pitanje obostrane, a dalje i porodicne dobrobiti da se obe dovedemo u red. A sa njom zivim i ona je na mene neuporedivo vise upucena.
Treca je osoba ispusila. U pitanju je moja tetka, koja mu je lepo stavila do znanja da je veoma vazno da se nas dvoje slozimo i prevazidjemo to zajedno...
E sad... proslo je svega nekoliko meseci i kapiram da covek i dalje prolazi kroz ko zna kakve faze, ali ovaj motiv smrti je stalno prisutan (ruku na srce, prva dva dana je govorio da mu preostaje samo da se obesi, pa to ipak nije ucinio).
A ja mislim da njega najvise boli to sto smo mi ISTI, isti po gotovo svemu. Od njega sam pokupila i velicinu stopala, i pogled, i hod, i temperament bas ovakav kakav jeste... ali i mimo toga, oboje volimo pecanje, Lorku, neprimereno zacinjenu hranu, oboje imamo neku vrstu gadljivosti prema ~krvi... i on je to veoma dobro zna.
A opet (mada bi to bilo jednako glupo) ne optuzuje sebe ni za sta vec insistira na tome da sam ja napravila svoj nekakav
izbor koji ce unistiti celu porodicu i oterati meni drage ljude u grob (a on je taj koji je mojoj svojoj majci a mojoj baki, koja je tesko bolesna, rekao da sam lezbejka, i taj koji utice na odnose moje sestre i mene (jer ne dozvoljava da se cujemo).
Pored sebe ima svoju suprugu koja je psiholog, koja tvrdi da se ja mogu izleciti i nekoliko meseci posle autovanja poklanja mi ,,Pametne zene- pogresni izbori: kako pronaci ispravnog a izbeci pogresnog muskarca". Ona svojom diplomom i uopste karakterom obezbedjuje svojim idejama apsolutan legitimitet i neprikosnovenost. Toliko da niko ne moze da ga urazumi.
