Originally posted by geyboy
Ja hocu mojima da kazem. Ali hocu jos dodatno da se posavetujem. Da li iko zna za neka LGBT savetovalista u NS-u, nigde ne mogu da pronadjem?
Rekao sam mojima i bili su u fazonu sto sam toliko cekao da ima kazem, mislim nisu mislili da sam gej, ali eto zbog sebe da ne drzim toliku patnju. Znao sam da ce dobro prihvatiti, ali ovako dobro nisam ocekivao. Moje coming out pismo koje su prvo procitali:
Dragi mama I tata, ovim pismom zelim da vam otkrijem jedan deo mene koji ce vam omoguciti da me skroz upoznate. Od mojih, pa mogu reci 11 godina, sam primetio da sam drugaciji. Primetio sam da sam se uglavnom druzio sa devojcicama i da sam sa njima oduvek osecao samo drugarski (sa najblizim sestrinski) odnos, a uzgred me nisu nimalo fizicki privlacile, mislim mogao sam da vidim koje su bile lepe, ali to jednostavno nije bilo dovoljno da aktiviraju moj, kako da kazem, nagonski fitilj. Naravno, sa druge strane, vec pretpostavljate, poceli su da me privlace xxxx i moji vrsnjaci. No, u to vreme nisam ni razmisljao u smislu da li je to normalno sto osecam ili ne, nego sam se prepustio osecanjima. Kasnije, tamo sa 15 godina sam video da se nista nije menjalo i tada sam potpuno shvatio da je ovo trajni deo mene i rekao sam sebi da sam gej. Tada sam se i vise raspitivao o tome, da li je to bolest, da li su ljudi rodjeni sa time, sta je uzrok, koje posledice mogu biti i sl. Saznao sam da je medicina rekla da to nije bolest i da se jednostavno ne zna tacan uzrok vec da je to jedostavno tako kao sto se i heteroseksualci radjaju. Hocu da kazem da to sto sam gej nisam ja izabrao, nego sam se od malena tako osecao, iako sam ucen normalnim stvarima koje su primerene za decake. Mama, secas li se kako sam jako mali obozavao da ti berem cvece, da budem non stop oko tebe u kuhinji da ti pomazem, uvek sam crtao tebe i zenske motive, igrao sa devojcicama lastis, sa njihovim lutkama? To su verovatno bili prvi znakovi ponasanja koji su nagovestavali da postoji odredjena mogucnost da sam rodjen kao gej, ali na to u to vreme niko nije obracao paznju. Kasnije sam shvatio da su LGBT osobe normalni ljudi kojima je privatna strana zivota malo drugacija, ali u principu isto funkcionise kao i kod heteroseksualaca. Nazalost, uvideo sam kako mnogi ljudi to ne podnose, do te mere da bi ubili homoseksualca kad bi ga videli, ili bi se roditelji mozda odrekli svog deteta I izbacili ga na ulicu, a nasa sredina je jako homofobna. Zato sam tokom svih godina ziveo u "ormaru", plaseci se reakcije ljudi, pogotovo moje porodice. Zato nisam ni izlazio plaseci se da me neke devojke ne startuju pa mozda razotkriju ili ne daj boze da muski skontaju da izbegavam devojke pa da me jos fizicki ugroze. Dosta noci sam proveo placuci zbog nemogucnosti da nekom kazem istinu o sebi. No, video sam da xxxxx nije homofobican i da prihvata to kao za normalnu stvar dovevsi xxxxx i xxxxx koje su lezbejke. Konacno sam skupio dovoljno snage I "autovao" mu se i rekao mi je da je sumnjao na to da sam aseksualan ili gej. Tada mi je pao velik kamen sa srca, znajuci da me najrodjeniji brat prihvata i voli uprkos sto sam drugaciji. Nesto kasnije sam rekao xxxx I xxxxx I oni su to super prihvatili sto me je jako obradovalo. Zato sad imam jos vise snage da i drugim ljudima kazem, a to ste vi, moji roditelji koji su to potpuno zasluzili. Zelim samo da kazem da sam isti onaj xxxxx koga znate, koji vas puno voli I koji zeli da sa vama podeli poslednju slagalicu svoje licnosti, posto je gej samo deo moje licnosti sa ostalim mojim manama i vrlinama. Zahvalan sam na svemu sto ste ucinili da odrastem u zrelu, postenu, vrednu I tolerantnu osobu kakav sam danas. I uveravam vas da vi niposto niste krivi za to sto sam gej I da sam skroz srecan kakav jesam. Hteo sam da srusim zid koji je do sada postojao medju nama, jer smo jako bliski I voleo bih da budete deo cele moje licnosti. Ne znam kakve vam se misli sad motaju po glavi, da li mrznja, osecaj krivice, razocarenja…. Znam da je ovo veliki sok za vas I da niste bas u najboljoj zdravstvenoj kondiciji, ali ovo pricam ne da bi vas povredio, vec priblizio sebi zato sto vas jako, jako volim. Voleo bih da sam vam mogao reci ovo ranije, ali kako kazu bolje ikad nego nikad. Do kraja zivota bi me grizla savet da vi niste vise tu, a da vam nisam rekao. Spreman sam da odgovorim na bilo koja pitanja imate da mi postavite.
Puno vas voli
Vas xxx.
drz' se
koja se vremenom smirila... Ali fora je u tome shto sam ja zhiveo u zabludi da je to zatishje zapravo precutno prihvatanje..A ispostailo se da je bilo zatishje pred buru...
) nemoj se forsirati ni na jednu stranu, a ionake ne mozes ti tu nista 
) zaboravim ti ja ispod jastuka dnevnik sa socnim detaljima o jednom decku koji mi se dopadao. Naravno, dnevnik su procitali moji roditelji i usledio je citav jedan set pitanja od toga da li smo se mi, kako oni rekose, "pederisali", do toga kako su oni vec nasli psihologa i sl. Naravno, bio sam sokiran reakcijom i uplasen celom tom situacijom da sam jednostavno besumucno negirao sve to kao netacno pravdajuci napisano time da je pisanje dnevnika za mene imalo jednu poeticnu notu izrazavanja osecanja bla bla.... da li su zaista poverovali u pricu, ne znam, ali su me ostavili na miru neko vreme dok keva nije cackajuci komp otkrila history koji sam zaboravio da izbrisem (debil 