@ Dina
DINA, TI SI DI
VNA!!!
@ J...
Znaš, ima nekih stvari koje me bole, koje su mi neprijatne, kojih se stidim... I onda verovatno budem konfuzan, jer mi je teško da o njima govorim otvoreno, bez zadrške... Ali pokušaću da budem što je moguće precizniji.
Elem, evo da ponovo pokušam da dam summary prokazanog perioda.
23-27 godina: Sa 23 godine postao sam apsolvent. Za četiri godine (19-23) sve sam "odslušao", položio 26 ispita, ostalo mi je bilo još tri ispita i diplomski. Međutim, "pukao" sam... Za naredne četiri godine (23-27) položio sam 1 (i slovima: jedan) ispit (a ne bih položio ni njega da se pismeni deo ispita nije polagao preko seminarskog rada, pa mi je taj rad održavao kakvu-takvu vezu sa studijama). Elem, umesto da polažem ispite, ili da se zaposlim bez fakulteta, ja sam čitao Eriha Froma (gotovo sve njegove knjige) i druge psihologe/psihijatre, zatim kompletnog Slobodana Selenića (nakon što sam pročitao Memoare Pere bogalja i Džadžićev pogovor, nisam mogao da se otrgnem dok nisam pročitao i sve ostale Selenićeve romane), mnoge druge pisce, išao na pozorišne predstave, koncerte klasične muzike, na kraju napisao i scenario za jednu koreodramu. U tom periodu povremeno sam bivao aseksualan, jer mi je, jednostavno, čitanje npr. Froma bilo zanimljivije i više me ispunjavalo od bilo kakvih seksualnih fantazija. U drugim periodima imao sam fantazije koje sam imao i ranije (o gej odnosu sa baletanima, o lezbo odnosu sa devojkama). Nisam se više protivio tim fantazijama, pokušao sam da ih razumem. Nova fantazija, koja se pojavila u tom periodu, jeste ona, uslovno rečeno heteroseksualna, možda "narcisoidna", o kojoj sam govorio u svom prethodnom postu u ovoj diskusiji. Zaključio sam da je ta nova fantazija "ono pravo" (napokon sam imao neku seksualnu fantaziju koja se uklapala u kakav-takav heteronormativ), ali sam se i dalje nadao da bih nekim čudom mogao postati normalan str8, umesto tek nekakav 2q2bstr8...
27-29 godina: Kao što je primetio doktor Igor, "ljudsko biće dopušta sebi luksuz neuravnoteženog ponašanja samo kad ima uslova za to" (Paulo Koeljo: "Veronika je odlučila da umre"). Zaista, svakom strpljenju dođe kraj, pa tako i strpljenju mojih roditelja, a pre svega mom sopstvenom... Poželeo sam da umrem... Pokušao sam samoubistvo gladovanjem do smrti, ali se šestog dana gladovanja u meni probudio neki životinjski nagon za životom. I više mi nije bilo važno šta mislim o sebi, šta drugi misle o meni, osetio sam da, ma kako promašen bio, imam pravo na život. Ali ne i na nešto više od toga... Naime, odlučio sam da ću živeti, ali u nekom stanju polu-života. U stanju anoreksije. I onda sam nastavio da mršavim, a povremeno i da ponovo bukvalno gladujem. No, kada sam došao na korak do anoreksije (BMI mi je bio 17.8, kod anoreksije je ispod 17.5), roditelji su insistirali da idem kod psihijatra. Inače, u pomenutim periodima depresije/samomržnje/gladovanja, koji su se javljali u ovom razdoblju, pre odlaska do psihijatra, ponovo sam bio aseksualan, sa libidom na nuli. U razgovoru sa psihijatrom ustanovljeno je da imam neki vid poremećaja rodnog identiteta (F64.9), a takođe i šizoidni poremećaj ličnosti (F60.1), o čemu sam pisao u dve teme koje sam pokrenuo u trans forumu. Napokon sam se pomirio sa svime time (i mojim fantazijama i mojom autoseksualnošću i mojom transrodnošću), prihvatio to kao deo svoje ličnosti i nekako se skrpio u dovoljnoj meri da se vratim na faks i položim preostale ispite (i neke koje su naknadno ubacili).
29 godina - avgust 2009: U ovom razdoblju nisam iamo aseksualnih perioda. Glavna fantazija bila je ona već pomenuta, queer heteroseksualna. Gej i lezbo fantazije smatrao sam sporednim. A smatrao sam ih sporednim, nebitnim, manje važnim zato što se nisu uklapale u heteronormativ. To sada shvatam, od kako sam se našao na ovom forumu.
P.S. Inače, J..., jako su mi lepi tvoji postovi. Ne samo da mi se sviđaju u intelektualnom pogledu, već su i nekako topli, pisani iz srca, iz dubine duše.
dakle nisam imala BI fazu do sad,glasala sam za 2.
