- 06 Sep 2009, 14:07
#1606775
[Blic] Moja vožnja s Madonom
Beogradski taksista Branko Andrejić imao je 24. avgusta tu retku priliku da dva puta po 20 minuta, od aerodroma do bekstejdža na Ušću i nazad, vozi – Madonu. Iako je morao da potpiše ugovor da neće da: priča s njom, traži autogram, fotografiše, sluša muziku, koristi mobilni, skida ruke s volana i još dosta toga, niko nije mogao da mu zabrani da gleda, sluša i sređuje utiske.
Andrejić nije običan taksista koji šparta ulicama, već profesionalac koji se specijalno obučavao za VIP klijentelu – ministarstva, ambasade, strane delegacije, svetske zvezde i zvezdice, mahom sa „Egzita“ za koji radi već šest godina. Zbog toga ima i najbolje taksi vozilo u gradu – mercedes E-klase, koji se proletos premijerno pojavio na Sajmu automobila u Ženevi. Ipak, za Madonu je iznajmio nešto stariji, ali izuzetno luksuzan tip – mercedes S-klase, long verziju, blindiran i zatamnjen. Svi kontakti, kako za njen auto, tako za još tri u kojima su se vozili njena kćerka, prijateljice i telohranitelji, obavljeni su mesec dana pre nego što se ona pojavila.
– Njen privatni avion trebalo je da sleti u 16.15, a sleteo je u 16.50 – počinje priču Andrejić.
– Čim se zaustavio ja sam bio pored stepenica, tako da je ona istog trenutka ušla u vozilo. S njom je bio jedan telohranitelj koji je seo pored mene, dok je ona sela pozadi. Ubacili su joj stvari i mi smo krenuli sa piste. Tek posle petnaestak minuta vožnje, ona je upitala telohranitelja „gde smo sad“, pa pošto on počeo nešto „be, ba, bu...“, pitala je mene. Odgovorio sam: „Belgrejd“, a ona će na to: „O, ja, Belgrejd, Srbija, aj rimembr...“. Uz policijsko obezbeđenje sa rotacionim svetlima i uz blokiran saobraćaj, prilazili smo bekstejdžu od strane reke Save, a novinari su nas očekivali od Centra „Sava“, tako da smo im praktično došli s leđa.
Par autobusa i desetak šlepera, sve u Madoninoj organizaciji, bilo je potrebno da se formira bekstejdž na Ušću koji naš sagovornik pokušava da opiše:
– To je bio mali grad pod šatorima, ali kao u hotelima s pet zvezdica. Sve beskrajno čisto, uredno, klimatizovano, izbor hrane se ne može opisati. Čak su tu bila i dva konja koja je neko jahao. Ja sam imao propusnicu, mogao sam da idem svuda po bekstejdžu, ali su mi Madonini telohranitelji rekli da bar jedan od četvorice vozača kola iz konvoja treba da dežura pored vozila, za slučaj evakuacije.
Madona je u Budimpešti imala koncert 22. avgusta, u Beogradu 24, a u Bukureštu 26. avgusta. Nije stoga čudno što je čitav bekstejdž spakovan za samo sat vremena po njenom odlasku.
– Gledao sam – nastavlja Andrejić – da parkiram kola tik uz binu, kako bi zvezda direktno ušla u kola. Sve je bilo spremno, voda, neki kokteli, njena torba, mobilni, radio. Kad je sela u auto digla je noge, oni su joj skinuli obuću i ona je ostala bosa. Bila je lepo raspoložena dok smo se vraćali na aerodrom, pevušila je, čak je i mene pitala da li je koncert bio super i još nešto u tom stilu. Telohranitelj je više pričao, mada i on strogo poslovno i službeno, a ja sam odgovarao samo „jes“. Da sam hteo da komuniciram s njom, uprkos potpisanom ugovoru, siguran sam da bi prihvatila, ne bi se pravila da me ne čuje. Kao što sam siguran da bi pevač Džejms Hetfild iz „Metalike“ ćutao i dalje, taman i da sam mu se drao na uvo. Ne znam kakva je Madona u stvari, svašta se priča, ali sam stekao utisak da je neposredna i opuštena, da nije nadobudna kao što bi tako velika zvezda mogla da bude.
Posle koncerta, Madona je ušla je u kola tačno u ponoć, a u 00.25 već je letela. Njen vozač još nije ni izašao sa piste kad je ona bila u vazduhu. S njom je bio i onaj njen stalni telohranitelj iz kola, dok su oni drugi ostali ovde da spreme sve za odlazak u Bukurešt. Bez šminke, tvrdi naš sagovornik, Madona je bleda i neupadljiva, malo bi je ko prepoznao da ide slobodno ulicom. Na koncertu je nešto sasvim drugo – šminka radi svoje i ona izgleda kao što je znamo sa televizije. Naročito kad je srećna i zadovoljna učinkom, a ovoga puta je zacelo bila.
Telohranitelji iz MOSAD-a
Kada je u jednom trenutku Madonin telohranitelj počeo da priča na arapskom, to je veoma začudilo njenog beogradskog vozača. Kasnije je od ljudi iz organizacije saznao da su svi njeni telohranitelji pripadnici izraelske tajne službe MOSAD, koji su najbolje obezbeđenje na svetu.
Najbolja referenca
Branko Andrejić je, kaže, vozio najveće zvezde koje su dolazile u Beograd za poslednjih pet godina, i nabraja: Igi Pop, Bili Ajdol, Timo Mas, Karl Koks, „Metaliku“... „Rolingstonse“ nije vozio lično jer je te iste večeri vozio Amerikanku Loren Hil, ali je i aranžman sa njima išao preko njegove firme.
Šnalica i bombonica
– U povratku na aerodrom – priča Andrejić – Madona je jela neku bombonicu koju je izvadila iz hartije. U kolima je izgubila jednu šnalicu i ostavila taj papirić od bombonice, a ja sam to odneo svojoj ženi koja me je „belo“ pogledala i rekla da njoj to ne treba. Šnalica k’o šnalica. Zato je moja snaja, koja je sa bratom od tetke bila na koncertu, zavapila da joj to dam, platiće koliko treba. Naravno da sam joj poklonio.
