- 10 Jul 2009, 04:51
#1534281
Iluzionizam je valika tema jos od anticke umetnosti. Rim ju je najvise razradio, puno toga je sacuvano u Pompeji i Herkulanumu zahvaljujuci erupciji Vezuva. Ako je neko gledao seriju "Rim" mogao je da vidi raskosne freske na zidovima kuca aristokrata(meni se jako dopalo kako su odradili Servilijinu kucu). Cesto je slikana arhitektura, ili makar neki arhitektonski elementi, kako bi se dobio efekat prostranstva-probijanja zidova.
Iluzionizam u kombinaciji sa religijom trebao je da ima ubedjujuc karakter, tako je npr. zapisano da je u Carigradskoj Sv. Sofiji u kupoli bio prikazan Hristos koji je posmatrao vernike. Polozaj njegovih ociju bio je takav da gde god bi se pomerili,cinilo bi se da gleda bas u vas. Ovaj efekat iskoriscen je na mnogim srednjovekovnim freskama koje su i danas sacuvane. Ovo je Pantokrator iz Carigradske crkve Hrista Hore.
Celokupna barokna umetnost ima za cilj da srusi barijeru izmedju posmatraca i umetnickog dela,a to najbolje ostvaruje pomocu iluzionizma. Barok pokusava da uvuce u sebe posmatraca. U sakralnim(crkvenim-religioznim) delima on i dalje ima ubedjivacku ulogu, to je vreme velikih duhovnih kriza i crkva na sve nacine pokusava da sacuva svoje vernike od "krivovernih"(protestanata). Medjutim u profanoj umetnosti on ima ulogu da zabavi, iznenadi, "intelektualno obraduje" posmatraca. Taj profani iluzionizam bio je naravno dostupan samo najucenijim i najbogatijim ljudima tog doba. Tako je npr u jednoj vili Farneze, slikar Peruci oslikao jednu sobu za banket. Zidovi su bili pokriveni draperijama, koje bi u sred banketa razmicali kako bi odusevili sve prisutne goste.
U palati iste porodice (Farneze), umetnik Karaci je oslikao jednu dvoranu koja je imala funkciju galerije. Tu su cuvane razne anticke umetnicke dragocenosti do kojih je vremenom porodica Farneze dosla. Karaci je imao zadatak da svod te galerije oslika tako da deluje kao nastavak tog izlozbenog prostora. On u fresci stvara iluziju mnostva slika na platnu, sa sve ramovima, tako da se ne vidi gde se zavrsava zid,a gde pocinje svod.
Sto se tice sakralne umetnosti ona, kao sto sam vec pisao, ima ulogu da ubedi vernika(a i „nevernika“) u ispravnost hriscanskog ucenja. Pa se kupole oslikavaju sa mnostvom svetitelja, koji kao u cenrifugalnoj sili streme u visinu ka izvoru svetlosti. Taj izvor metafizicke svetlosti, ka kome stremi nebeski kovitlac, je u 90% primera golub Svetog Duha. Posto je barok stil koji tezi da objedini sve vestine u jednu celinu(arhitekturu, skulpturu i slikarstvo), on tezi da ukombinuje i nematerijale u sastav umetnickog dela. Tako na primer tom iluzionizmu doprinosi prava pravcata svetlost, kada se npr. na prozoru naslika golub Sv. Duha, pa onda kako zraci prolaze, tako se cini da golub zaista isijava „fizickom“ svetloscu.
U 17. i 18.veku pravljene su i sv. drame (predstave sa religijskom tematikom). Bile su cesto jako skupe i zahtevne i trazile su ozbiljnu scenograviju. Jedan slikar-Poco- izmedju ostalog i reditelj tih sakralnih drama, bio je veliki poznavalac perspektive. Napisao je traktat(prirucnik) o perspektivi koji je u to vreme preveden na najrazlicitije jezike(izmedju ostalog i Kineski). On je oslikao moju omiljenu baroknu crkvu u Becu.
Kupola je fiktivna-to je ravan zid! Postoji jedan mermerni krug u podu crkve na koji kada se stane i pogleda gore, kupola izgleda potpuno realno.
Iluzionizam u kombinaciji sa religijom trebao je da ima ubedjujuc karakter, tako je npr. zapisano da je u Carigradskoj Sv. Sofiji u kupoli bio prikazan Hristos koji je posmatrao vernike. Polozaj njegovih ociju bio je takav da gde god bi se pomerili,cinilo bi se da gleda bas u vas. Ovaj efekat iskoriscen je na mnogim srednjovekovnim freskama koje su i danas sacuvane. Ovo je Pantokrator iz Carigradske crkve Hrista Hore.
Celokupna barokna umetnost ima za cilj da srusi barijeru izmedju posmatraca i umetnickog dela,a to najbolje ostvaruje pomocu iluzionizma. Barok pokusava da uvuce u sebe posmatraca. U sakralnim(crkvenim-religioznim) delima on i dalje ima ubedjivacku ulogu, to je vreme velikih duhovnih kriza i crkva na sve nacine pokusava da sacuva svoje vernike od "krivovernih"(protestanata). Medjutim u profanoj umetnosti on ima ulogu da zabavi, iznenadi, "intelektualno obraduje" posmatraca. Taj profani iluzionizam bio je naravno dostupan samo najucenijim i najbogatijim ljudima tog doba. Tako je npr u jednoj vili Farneze, slikar Peruci oslikao jednu sobu za banket. Zidovi su bili pokriveni draperijama, koje bi u sred banketa razmicali kako bi odusevili sve prisutne goste.
U palati iste porodice (Farneze), umetnik Karaci je oslikao jednu dvoranu koja je imala funkciju galerije. Tu su cuvane razne anticke umetnicke dragocenosti do kojih je vremenom porodica Farneze dosla. Karaci je imao zadatak da svod te galerije oslika tako da deluje kao nastavak tog izlozbenog prostora. On u fresci stvara iluziju mnostva slika na platnu, sa sve ramovima, tako da se ne vidi gde se zavrsava zid,a gde pocinje svod.
Sto se tice sakralne umetnosti ona, kao sto sam vec pisao, ima ulogu da ubedi vernika(a i „nevernika“) u ispravnost hriscanskog ucenja. Pa se kupole oslikavaju sa mnostvom svetitelja, koji kao u cenrifugalnoj sili streme u visinu ka izvoru svetlosti. Taj izvor metafizicke svetlosti, ka kome stremi nebeski kovitlac, je u 90% primera golub Svetog Duha. Posto je barok stil koji tezi da objedini sve vestine u jednu celinu(arhitekturu, skulpturu i slikarstvo), on tezi da ukombinuje i nematerijale u sastav umetnickog dela. Tako na primer tom iluzionizmu doprinosi prava pravcata svetlost, kada se npr. na prozoru naslika golub Sv. Duha, pa onda kako zraci prolaze, tako se cini da golub zaista isijava „fizickom“ svetloscu.
U 17. i 18.veku pravljene su i sv. drame (predstave sa religijskom tematikom). Bile su cesto jako skupe i zahtevne i trazile su ozbiljnu scenograviju. Jedan slikar-Poco- izmedju ostalog i reditelj tih sakralnih drama, bio je veliki poznavalac perspektive. Napisao je traktat(prirucnik) o perspektivi koji je u to vreme preveden na najrazlicitije jezike(izmedju ostalog i Kineski). On je oslikao moju omiljenu baroknu crkvu u Becu.
Kupola je fiktivna-to je ravan zid! Postoji jedan mermerni krug u podu crkve na koji kada se stane i pogleda gore, kupola izgleda potpuno realno.
ja bukvalno ozednim gledajuci ovo.
