Iako sam forumski mrtav, dosao sam da pogledam forum posto mi je Dusan M. skrenuo paznju na razgovore o paradi ponosa, pa evo da se izjasnim. Simor je potpuno u pravu kad kaze
Originally posted by Simor
Meni se, prosto, čini da nije adekvatno prekopirati zapadno iskustvo, jer su drugačije društvene okolnosti
i mislim da od toga treba poci.
1. PONOS. Ta rec dolazi iz druge politicke tradicije i ne znaci nista u Srbiji. U Americi biti ponosan na nesto, slaviti nesto, znaci s pravom zahtevati potvrdu javnosti za sopstveni identitet i pravo na slobodu izrazavanja i misljenja. U Srbiji se rec ponos tako ne koristi, a i to pravo je klimavo. Ko je ikad u Srbiji cuo za ponosne Madjare, Bosnjake ili Jevreje? To ne spada u domaci politicki diskurs i ne prenosi poruku koju prenosi u originalu. U nekim zemljama se ta manifestacija zove Dan Kristoferove ulice, da bi se naglasila svest o kontinuitetu borbe za gej prava. U izrazu "Parada ponosa" svega toga nema, ona u Srbiji ne simbolizuje nista.
2. PARADA. To je parada u zemljama u kojima je borba za gej prava
prerasla u paradu, koja je opet u vezi s proslavama karnevala, a svega toga nema u Srbiji. Jedina parada koja je do sad mogla da se zamisli u Beogradu je ona vojna, i to, mislim, dovoljno govori. Ovde se radi o protestu protiv diskriminacije, a ne paradiranju, proslavi i zabavi. Mada je dobro sto ta rec zabada prst u oko cudorednim individuama koje bi valjda da se na ulici vidi samo ono sto je "pristojno" (iako su trandze kudikamo pristojnije od gologuzih devojcica iz Strahinjica Bana koje tim istim dusebriznicima ic ne smetaju).
Ali nezavisno od tih terminoloskih/kulturoloskih nedoumica (i od toga da li je u Srbiji zaista prikladniji gej vasar sa pecenim volovima i Sekom Aleksic), ovakva manifestacija je problematicna u Srbiji, onako kako je zamisljena i kako se zeli sprovesti. Evo sta ja verujem da je razlog:
Ono sto je dovelo do ustanka u Kristofer Stritu jeste HRABROST gej ljudi da se suprotstave policiji koja ih je ugnjetavala, to je BORBA za ljudska prava a ne proslava ili parada bilo cega. Da bi se to desilo, bilo je potrebno uciniti zrtvu. Ko ce to da uradi u Beogradu? Ko ce reci: ja sam spreman ako treba i da dobijem batine da bi se stvari promenile, da bi me/nas ljudi videli i primetili da postojimo, a ne sakrivali nas ispod tepiha i ismevali u kontakt-emisijama na kic televizijama?
Budimo realni: ja, kao i Simor, kao i Velbuljka, smo kukavice. Pobegli smo iz zemlje ili se sakrili u male paralelne univerzume cijim smo se carevima proglasili i mozemo da budemo (ili da se pravimo, kao u slucaju ove poslednje) pametni koliko god hocemo, ali onog trenutka kad nismo spremni da dobijemo te batine, mozemo samo da se pokrijemo usima.
Oni koji tu hrabrost imaju, ja im zelim svaku srecu. Da postoje, rastu i da ih bude sto vise. Bezbednost naravno treba i mora da se obezbedi, ali nije na Borisu, Dusanu ili bilo kome da garantuje za to. Incidenti se svuda desavaju ali zbog njih se cela borba i vodi, zar ne.
Eto to je po meni najveci problem. Kukavicluk. To sto gej zajednica u Srbiji nije politicki formirana jedinica sa svescu o zajednickim ciljevima i potrebi za aktivistickim delovanjem, nego skup trutova koji bi samo da budu lepi, pametni i da zive u nekim paralelnim svetovima, a savrseno ih boli dupe sta ce se desiti sa bilo kim oko njih, ukljucujuci i druge gej ljude. Da izvinete. Ali to, ako cemo ruku na srce, nije nista ekskluzivno pedersko, pa ni srpsko - svuda se moze naci cinizam, hipokrizija i potpuno odsustvo svesti o drugom, ali se na drugim mestima ljudi tim stvarima efikasno suprotstavljaju.
Pre gej oslobodjenja Amerikanci su imali za sobom dugu tradiciju demokratske borbe (demonstriracu protiv tebe ako te mrzim, ali ne smem da te udarim jer cu ici u zatvor), kao i zapadnoevropski narodi, pocev od Francuske. Oslobodjeni su siromasi, robovi, zene, crnci. Ta tradicija je presadjena u Srbiju ali se nikad nije primila, a devedesetih je od muke uvenula. Srbi se polako, vrlo polako oducavaju od lepe navike da stvari resavaju pesnicom i treba im vremena - ali neki od nas nisu mogli da cekaju.
Srpska gej zajednica je jos u povoju i svaki korak u pravcu njene izgradnje je hrabar i zasluzuje svaku pohvalu. Ko je od velikih kriticara imao mooda da se izlozhi javnosti i bavi aktivizmom? Niko. Ko je to uradio u svojoj najblizoj okolini? Malo nas. Neki su se sakrili u ormar, neki cucnuli u americke kukuruze, neki u najliberalnije krajeve planete, svejedno: pobegli smo. U medije je izaslo je pet-sest gejeva i lezbejki, reklo sta je imalo kako je umelo, samo da bi od lepih, pametnih pederki dobili izgovore i izvlacenje. Rano je, nepotrebno je, neadekvatno je. U ovom trenutku organizatori imaju sve za paradu ponosa - novac, organizacione sposobnosti, podrsku zakona i delova politickog establismenta - ali im fale ljudi koji ce doci.
Necu doci na prajd jer je prekasno.
) a to su ta pitanja i kao testiranja (ja kazem- gnjavljenja) za koja nemam nikakvu toleranciju i s kojim se namece samo velika mogucnost izbijanja incidenata i tuche, a mozda i mrtvih glava, a ja necu da troshim ni pare ni energiju ni vreme u putu za dolazak u zemlje ex-Yu (ukljuchujuci Srbiju) da bi mi se nametnula uvredljiva i nasilnichka atmosfera. nikog ni ja to ne zapitkujem, necu ni da se mene zapitkuje. kad bih znao da bih mogao izbeci da susretnem one iz prve kategorije, svakako da bih doshao.
ali više ne očekuje da ću i ja to da jedem)
ničemu da naučiš ako samo od sebe ne poželi ( 
otkako su uveli dečja prava 
) a kamoli odraslu osobu koja već 40-50 godina ima te životne stavove
sala... docicu ako ne budem na letovanju. 
, josh samo da podsetim da ja teoretski smem doci ali necu da rizikujem vishe nishta te da ja nikom ne govorim shta ce (ne) raditi. Ja sam se samo bio osvrnuo na neke definicije beodecka, s njim sam komunicirao a ne s ovim 
, moderatorka Aktivizma
