shvatanje incesta zavisi od mnogo stvari - od ekonomskih odnosa, političkog sistema, srodničkog sistema, religijskih predstava i tako koječega. npr, različiti srodnički sistemi stvaraju različite incest-tabue, tako da ono što je incestuozno u jednom, ne mora biti i u drugom (recimo, patrilinearna društva mogu da ne smatraju incestom odnose sa majčinom rodbinom, dok se seks/brak u istom stepenu srodstva sa očeve strane smatra strogo zabranjenim, i obrnuto). isto tako, ekonomski i politički interesi mogu da utiču na shvatanje incesta, kao u slučaju kraljevskih loza koje su čuvale svoje interese upravo "incestuoznim" brakovima, a time se uvodi u priču i dimenzija promene unutar jednog društva kroz vreme - kad su se promenili odnosi koji su stvorili takvu praksu, promenilo se i shvatanje incesta, tj. taj tabu se proširio na stepene srodstva koji su ranije smatrani prihvatljivim (ili čak obavezujućim) za "sparivanje".
stvar je, dakle, strogo društvena i nije naročito vezana za "prirodnu odbojnost" koju većina nas misli da oseća prema incestu. da, to je verovatno najtemeljnije usađen tabu, ali svejedno nije prirodan. to što je meni, recimo, odvratno da zamislim da se jebem sa sestrom od strica, apsolutno je rezultat činjenice da sam rođena ovde i sada; da sam drugačije socijalizovana, ne bi mi palo na pamet da osećam tu vrstu odvratnosti. a kad se radi o drugim ljudima - šajaznam, definitivno mi spajanja unutar primarne porodice izazivaju ogromnu odbojnost, a sve preko toga već posmatram kroz gorenavedeni antropološki okvir i u principu me baš briga. mislim, ne bih nikoga kamenovala, ali definitivno ne bih mogla da idem na double date sa roditelj-dete parom, or something.
inače, zanimljivo da je pitanje baš ovako formulisano, s obzirom da su "incestuozni" kontakti prilično česti među decom koja još nisu skontala ko je off limit.
ali ipak me brzo prođe, fala bogu 
toooootalno mi je to bljaki ma ko god da je u pitanju i sta god da je u pitanju....
