Bootstrap Framework 3.3.6

[4ndr01d]

Originally posted by tramp
Da li biste radije doziveli trenutak potpune srece (sta god da je to za vas) pa onda to platili duzim vremenom boli, nezadovoljstva, frustracija ili bi radije proveli ceo zivot smireno ali nikad ne osetili ekstremnu srecu i ekstremnu bol? Ne mislim da se sve u zivotu moze odluciti ali biramo odredjene vrste zivota koje teze ili ka jednom ili ka drugom... Ali eto da bi odgovorili na ovo pitanje zamislite da ste Faust i eto imate izbor... (naravno u prenesenom znacenju, dakle ne radi se o paktu sa djavolom i kaznom nakon smrti, bol bi se odnosio na ovaj zivot)

Boldovani deo texta je moj odgovor.

Prozivljavam to u ovom trenutku, i drugacije ne bih ni zeleo.
Kada osecam bol bar znam da sam ziv, a potpuna sreca ne postoji.
Postoje samo trenutci srece od kojih kasnije zivimo.

[Li]

Mislim da cu izabrati OSREDNJOST... iako svi zelimo trenutak srece malo ko se ipak odluci da podnese zrtvu... ako ce mi zivot posle biti sranje zbog sacice srece onda bem ti zivot...

[4ndr01d]

Originally posted by Li
Mislim da cu izabrati OSREDNJOST... iako svi zelimo trenutak srece malo ko se ipak odluci da podnese zrtvu... ako ce mi zivot posle biti sranje zbog sacice srece onda bem ti zivot...

Ali zivot i jeste sranje. Zato su tu ti trenutci koji nad daju snagu da i dalje pokusavamo da se iz iz istog izvucemo.

[m..]

Ja bih jedan elegantan roller-coaster, na kome se smenjuju sve boje spektra. Svakako ne bih ono drugo, a ono prvo mi ne deluje kao fer ekvivalent. Volela bih da budem super, kao sto pristajem da mi u istoj kolicini bude lose, ali oba moraju da se smenjuju da bih umela da cenim ono kad je na sredini. Znaci neka poljuljana, ali ipak postojeca ravnoteza izmedju ekstaze i ocaja (i da ne ide cesto u krajnosti, da ne poludim).