Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Ako mislite da vredi, onda - zašto?

Ako mislite da ne vredi, opet - zašto?

[Daliborka]

Vredi, ako je diskusija konstruktivna i ne svodi se na isključive tvrdnje tipa :

- To i to ne vredi zato što se meni ne sviđa, a ovo vredi zato što mi se sviđa.

[жњ]

Originally posted by Ulix
Ako mislite da vredi, onda - zašto?

Ako mislite da ne vredi, opet - zašto?

Ja mislim da vredi raspravljati, ali ne vredi nametati svoje misljenje.

[kal zakath]

Na kraju se svaka takva diskusija svede na diskusiju o superiornosti.

[Daliborka]

A kad pogledamo objektivno -
i neukus je podvrsta ukusa, iako logičko tumačenje svrstava taj izraz suprotno od pojma ukus, pa ispada da su ta dva pojma u antagonističkoj relaciji.

[Kragi]

Originally posted by жњ
Ja mislim da vredi raspravljati, ali ne vredi nametati svoje misljenje.

Dodao bih da prilikom rasprave volim izrazen prefiks "mislim" :bukvalista:

[Loni]

Ne da vredi.

O ukusima se mora raspravljati.

U protivnom svetom bi zavladao kič, šund, komercijala i marketing.

Ipak, priznajem ,,rasprave'' samo između kompetentnih ljudi.
Ulixovu preporuku neke knjige uvek bi prihvatio,
a od teta Dace neku modnu preporuku naravno :-)

[Sunce]

Pre bih rekao da je dobro diskutovati, a ne raspravljati se. Ukus ima svoje poreklo (pozadinu) pa nije lose pricati o tome zasto se nesto nekome dopada, a zasto ne.

[Insorcer]

o svemu vredi raspravljati pa i o ukusima. No treba znati raspravljati o svemu pa i o ukusima

[Loni]

Meni se čak čini da je fraza - O ukusima ne treba raspravljati - specifična za totalitarna društva.
Kao Komunisitčka Partija proglasi Desanku Maksimović, Dobricu Ćosića, Miru Alečković i Vaska Popu za najveće književnike, a ako neko poželi da preispita vrednost njihovih dela, onda mu skrešu krila stavkom - O ukusima ne vredi raspravljati.

Drugim rečima - Ućuti i prihvati sud ,,naroda''.

[Daliborka]

Originally posted by Loni
...a od teta Dace neku modnu preporuku naravno :-)

Moja modna preporuka je u skladu sa spoljnom temperaturom.
Dakle, što je moguće lakša i oskudnija garderoba, tanke majičice, košuljice, lanene pantalonice, mini i midi suknjičice, prozračne tanke haljine ( ali sve da bude po bojama uskladjeno ), ali ne i gaćice.
Gaćice slobodno skinite i nemojte ih nositi, neka koža diše.

[Sunce]

Originally posted by Loni
Kao Komunisitčka Partija proglasi Desanku Maksimović, Dobricu Ćosića, Miru Alečković i Vaska Popu za najveće književnike, a ako neko poželi da preispita vrednost njihovih dela, onda mu skrešu krila stavkom - O ukusima ne vredi raspravljati.

Drugim rečima - Ućuti i prihvati sud ,,naroda''.

Ne diraj mi Desanku Maksimovic i Vaska Popu! Desanku nije stvorio komunisticki sistem. Nju je narod voleo i volece je. Nije bila clan komunisticke partije, a koliko je bila protiv rezima govori cinjenica da nikad nije ispisala "Ulica Marsala Tita". Uvek je pisala: "Glavna ulica". Druga je stvar koliko njena umetnost "vredi". Svakako da nije kompleksna kao neki pesnici, ali nije ni za bacanje. Meni je draga njena toplina, zivotnost, bogatstvo reci, osecaj za prirodu, decu i licno.

[polarlicht4.1]

Originally posted by Loni
U protivnom svetom bi zavladao kič, šund, komercijala i marketing.

Originally posted by Loni
Meni se čak čini da je fraza - O ukusima ne treba raspravljati - specifična za totalitarna društva.

Podjednako je totalitarno biti anti-kič (pogledajmo samo poreklo "visoke umetnosti" i njene povezanosti sa kapitalizmom) kao i kič a da se nijedna od tih postavki ne preispituje kritički. Meni je ta kvazi-hegelijanska postavka, kad smo već kod totalitarnih sistema mišljenja i življenja, u najmanju ruku strana.

Ali sam saglasan da se o ukusima treba diskutovati. Treba i o samom terminu "ukus" jošte kako raspravljati. Nekako svi podrazumevaju jednoznačnost tog pojma međutim knjige i knjige se ispisaše o njegovoj istoriji i definiciji.

[walt333]

da uvek. uvek sam smatrao da je recenicu O ukusima ne vredi raspravljati smislila neka budala koja i nije imala ukus. Volim da se sa strascu upustim u svaku diskusiju pa i o ukusima
a smatram da je dobro raspravljati o ukusima jer uvek mozes nesto da naucis, siris poglede, nijedne druge rasprave ne sire vise vokabular od ovih, pametno trosis vreme... i naravno posle svake rasprave mozes da preispitas svoj ukus:dude:
jedina mana rasprave o ukusima je ta sto one najcesce nikuda ne vode

[Loni]

Originally posted by polarlicht4.1

Podjednako je totalitarno biti anti-kič (pogledajmo samo poreklo "visoke umetnosti" i njene povezanosti sa kapitalizmom) kao i kič a da se nijedna od tih postavki ne preispituje kritički. Meni je ta kvazi-hegelijanska postavka, kad smo već kod totalitarnih sistema mišljenja i življenja, u najmanju ruku strana.

Ali sam saglasan da se o ukusima treba diskutovati. Treba i o samom terminu "ukus" jošte kako raspravljati. Nekako svi podrazumevaju jednoznačnost tog pojma međutim knjige i knjige se ispisaše o njegovoj istoriji i definiciji.

I ovo može biti tačno.

Na Bosansko Hercegovačkoj televiziji skoro je reprizirana neka njihova TV emisija iz 1990. godine.

Cilj emisije bio je kako su Sarajlije te godine dizali u nebesa BH muziku.

Onda je Snežana Bogdanović rekla: - Zašto mi Bosanci imamo najbolju muziku i Čolu i Bregu i Bijelo dugme i Plavi orkestar i Valentina i Hari Mata Harija i Merlina i Hanku Paldum?

Pa zato što smo svoju scenu pustili da se razvija prirodno, sa spojem roka i etna, sevdaja, a Zagrepčani su, opterećeni anti-kičom, visokom umetnošću i doslednim prenosom svjetskih žanrova, stesali umjetničku slobodu.

[hlaefdige]

mislim da SAMO o ukusima i vredi raspravljati....ostalo su cinjenice, i nema sta da se raspravlja

[Lepa Krepa]

Originally posted by polarlicht4.1
Treba i o samom terminu "ukus" jošte kako raspravljati. Nekako svi podrazumevaju jednoznačnost tog pojma međutim knjige i knjige se ispisaše o njegovoj istoriji i definiciji.

uze mi haman reč iz tastature.

[...Sitnicava...]

Vredi ako se na početku konstruktivne rasprave označi sam pojam ukusa.

[KiWi]

O ukusima ne. O neukusu da!

[Tot]

Ja o ukusima ne raspravljam. To vodi najčešće personalinim ili grupnim diktaturam ukusa i to je opšte mesto loše izvedenih programa nastave književnosti, pozicija ukusa predavača.

Sa psihološke tačke gledišta ovakva rassprava je promašaj par excellence. Ukus je individualno oformljen i ne može se nametati. Ukoliko pokušate da prisvojite nečiji ukus, najobičniji ste snob. Kako se ukus može preneti, zašto bih nekome sugerisao da prihvati moj ukus ili bilo koju drugu karakteristiku svog subjektiviteta? Osim toga čemu služi moj ukus? Isključivo svrsi moga uživanja te bivam zadovoljan njime u potpunosti bez potrebe za tuđom gratifikacijom svog ukusa. Konačno, nametanje ukusa se doživljava kao atak na nečiju slobodu da misli i oseća u literaturi na određeni način, počiva na principu isključivanja te ovakve rasprave ne mogu odvesti nikuda. Zato se o ukusima ne raspravlja. Pravo na ukus je pravo na različitost, na visoku dozu subjektiviteta koja ima pravo na svoje postojanje bez cenzure. O kakvoj otvorenosti, tolerantnosti i razgopvoru slobodnih ljudi može biti reči ako zatvorimo svoje međusobne pozicije na nivou ukusa?

Ukus je, istina, proizvod puno intelektualnog rada na sebi, mnogo učenja, promišljanja, ali sam nije podložan raspravi.

Postoje afiniteti, senzibiliteti, sklonosti ka određenoj vrsti erudicije i o tome se već može raspravljati mada ne može da objasni u potpunosti ono što čini nečiji ukus. I postoje impresije, interesovanja i stavovi koji se mogu prenositi, tj moguće je uticati na nečiji ukus pod uslovom da svoj ukus ne smatrate apsolutno meritornim.

[Loni]

Tot, ne slažem se da je ukus oformljen ikad. Čovek do kraja života menja ukus po svim pitanjima.

Meni su nekad Dinastija i Beverli Hils bili vrh vrhova, a kad sam pokušao da gledam reprizu kao zrela osoba, uvideh da su te serije vrlo naivne i klišeizovane.

Tvoj post važio u nekom idealnom društvu bi kad bi u jednoj zemlji svi umetnici mogli da žive od svog rada.
E onda ne bismo morali da raspravljamo. Svima lepo. Svima krasno.
I Bajaga i Partibrejkersi i Lepa Lukić imali bi prostor za koncerte,
i Dragojević i Šotra i Šijan i Žilnik lovu za nove filmove,
a svi slikari pravo na izložbe u Cvijeti Zuzurić.

Na žalost u ovom svetu nije tako.

Radio sam na poslu, gde sam se svake nedelje sretao s ministrom kulture Nebojšom Bradićem.
I mogu ti reći da je i u tom umetničkom svetu takođe surova borba za opstanak.
Vrlo surova.

Država nije tak obogata da pomogne 100 reditelja da snime filmove, e zato kreću rasprave, pa na kraju pomoć dobiju samo Kusturica, Šotra, Dragojević i još dvojica, a ostalih 95 izgube.
Isto važi i za sve druge umetnosti.

Dakle i sada dok mi ovo pišemo u ministarstvu kulture možda RASPRAVLJAJU koga država treba da pomogne, a ko nikad neće dobiti šansu.

Dakle, ova tema je u suštini potpuno besmislena u praksi.
Svaki film, koji je ova država finansirala, snimljen je upravo zahvaljujući nekoj RASPRAVI.

Neće ministar Bradić da izvlači imena reditelja iz šešira, nego će valjda da uzme scenario svakog, ko se prijavio, da pročita on ili neko od saradnika i da krenu s raspravom...

I film s gej tematikom, u kome će glumiti Branislav Lečić dobio je tek za Bradićevog mandata zeleno svetlo, dok je kabinet DSS-a ovakve predloga odbijao, a davao prednost finansiranju kulturnih projekata sa nacionalnim i pravoslavnim predznakom.

U kulturi su rasprave i borbe za opstanak mnogo potrebnije i komplikovanije nego recimo u sportu.
U sportu se zna ko je bolji. Onaj, ko osvoji najviše poena ili da golova.
U kulturi nekom se sviđa jedno, nekom drugo i upravo zato je jako bitno konstruisati valjani kriterijum.

[polarlicht4.1]

Originally posted by Tot
Sa psihološke tačke gledišta ovakva rassprava je promašaj par excellence. Ukus je individualno oformljen i ne može se nametati. Ukoliko pokušate da prisvojite nečiji ukus, najobičniji ste snob.

Sa psihologističke tačke možda ali taj krajnji subjektivizam i partikularizam je samo jedan od mogućih odgovora na problem "ukusa" (koji do sada niko opet da kaže šta je), na stranu to što, po mom mišljenju, psihologizacija estetičkih odn. filozofskih pitanja ne vodi nikuda. Recimo, kod Kanta je ukus sensus communis te kao takav ima pretenzija na univerzalno važenje i jedan je aspekt onoga što svakog pojedinca čini delom čovečanstva.

[baboonbaba]

Volim da ćaskam o ukusima, uvek se super ismejem kad vidim šta se sve ljudima sviđa.


U stvari, kad malo bolje porazmislim, mnogi moji prijatelji imaju vrlo različit ukus od mene i to nas nekako još više zbliži. Što se više otvaramo jedni drugima iako znamo da se drugima verovatno neće svideti to što ćemo da kažemo, nekako se sve više zbližavamo i slatko ismejemo. I naravno, posle jedni druge zajebavamo zbog toga.

Svako fura svoje i poštuje tuđe i svi se volimo (samo volimo ) bez obzira na ukuse.


Anyway,

najviše uživam u sredinama gde ima što više različitosti (mišljenja, ukusa, stilova itd.)


I zvanično sam promašio temu.

[emo_haos_]

da li vredi raspravljati o tome da li o ukusima vredi raspravljati?

[Tot]

Originally posted by polarlicht4.1

Originally posted by Tot
Sa psihološke tačke gledišta ovakva rassprava je promašaj par excellence. Ukus je individualno oformljen i ne može se nametati. Ukoliko pokušate da prisvojite nečiji ukus, najobičniji ste snob.

Sa psihologističke tačke možda ali taj krajnji subjektivizam i partikularizam je samo jedan od mogućih odgovora na problem "ukusa" (koji do sada niko opet da kaže šta je), na stranu to što, po mom mišljenju, psihologizacija estetičkih odn. filozofskih pitanja ne vodi nikuda. Recimo, kod Kanta je ukus sensus communis te kao takav ima pretenzija na univerzalno važenje i jedan je aspekt onoga što svakog pojedinca čini delom čovečanstva.

To možda će biti konačno sprovedeno jedno nešto u ovoj vrsti rasprava. Od sada ti postaješ moj arbiter elegantiarum.

[Loni]

A da li neko od vas misli da je ukus jednostavno ZNANJE ?

Ništa prirodno dato ili ništa, tako podsvesno, već čisto znanje i zrelost?

Dakle, ako nemam dovoljno znanja, obrazovanja, poznavanja psihologije, svideće mi se neka loša serija ili film, a 10 godina kasnije, kad naučim mnogo toga, steknem iskustvo i ponovo pogledam tu seriju, shvatam koliko je ona sa ove distance loša, naivna, koliko su recimo likovi u seriji nemotivisani i neživotni.

Meni je upravo to znanje ključno.

Setimo se Srbije devedesetih godina.
Bila je to država pod sankcijama, potpuno okenuta samoj sebi.

Sve naše radio i tv stanice su puštale skoro isključivo domaću muziku (uz izuzetak B92 i Radija 101).
Nije bilo stranih dobrih filmova, osim kad ih naši kanali pokradu ili ako nisu jako stari.

Mi smo kao tinejdžeri bili kljukani samo Pinkom, Palmom i tada narodnjačkim RTS-om.
Retko da smo imali priliku da čujemo išta drugo od Fanki Džija, Đoganija, Cece, Zorice Brunclik, Leontine, Jokse, Lane i Aldo, Gale, Dr Iggija ili Ivana Gavrilovića i bez stranih kanala ili interneta bili ubeđeni da je ta muzika vrhunska jer nam druga nije ni data.

Svi se ložismo na Žikinu dinastiju, Srećne ljude, Bolji život, kao da na svetu nije ničeg bilo.

I kako smo onda mogli da formiramo normalan ukus.

Ukus je po meni i mogućnost da vidiš mnogo tog, a da odabereš najbolje.

[sofia]

Originally posted by emo_haos_
da li vredi raspravljati o tome da li o ukusima vredi raspravljati?

[alexandermagic]

"Vi kažete da ne vrijedi raspravljati o ukusima i kušanjima,
ali cio život je samo raspravljanje o ukusima i kušanjima..."
Nietzsche

Jednostavno rečeno i s tim se slažem. Nečiji ukus kada je bilo šta u pitanju mi dosta govori o toj osobi i "objašnjava" mi je.

[m..]

Originally posted by Ulix
Ako mislite da vredi, onda - zašto?

Ako mislite da ne vredi, opet - zašto?

Moze s onima koji ne misle da njihovo cenjeno misljenje/stav/ukus treba da budu etalon za ceo svet. A u cilju prosirenja vidika

[cumpig]

naravno da da. inace ne bi bilo zanimljivo.