Bootstrap Framework 3.3.6

[walt333]

Isidora Sekulic verovatno jedna od najobrazovanijih persona sa ovih prostora, pisac, kriticar, nastavnik, svetski putnik, dama, prevodilac, filozof, usamljenik, ikona...

Rođena je 16. februara 1877. godine podno Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Javila se u srpskoj knjizevnosti svojim delom Saputnici, da bi zatim objavila cuvene Pisma iz Norveske, roman Djakon Bogorodicine crkve, zbirka pripovedaka Kronika palanackog groblja, i mnogobrojne eseje.




Sta mislite o ovoj velikoj zeni? Koliko su je progonili? Da li smatrate da su price da ju je SANU nakon smrti proveravao dole da li je nevina tacne? Omiljeno delo? Koliko su Srbi tada a koliko danas sposobni da cene jednu takvu veliku licnost?

[Hans]

Chitao sam neke njene prevode sa nemachkog. Cool.

[walt333]

Originally posted by Hans_87
Chitao sam neke njene prevode sa nemachkog. Cool.

Pa da, Isidora je sjajan prevodilac. Recimo meni se njen prevod Geteovog Stradanje mladog Vertera najvise svidja od svih prevoda tog dela. Prevodila je i sa drugih jezika, a upravo je Sekuliceva srpskoj knjizevnosti svojim prevodima prva predstavila mnoge savremenike (Cini mi se da je prva na srpski jezik prevodila delo Virdzinije Vulf)

[Hans]

Originally posted by walt333

Originally posted by Hans_87
Chitao sam neke njene prevode sa nemachkog. Cool.

Pa da, Isidora je sjajan prevodilac. Recimo meni se njen prevod Geteovog Stradanje mladog Vertera najvise svidja od svih prevoda tog dela.

Upravo!

[Ulix]

Isidora je jedna od mojih omiljenih spisateljica. Kronika palanackog groblja je uz Kisovu Enciklopediju mrtvih najbolja zbirka pripovedaka koju sam u zivotu procitao.

I kao prevodilac i kao pisac, i kao esejista i kao mislilac, Isidora je potpuno jedinstvena i - kako to vec dolikuje istinskim velikanima ovde - dosta potcenjena. (A kada vec pominjem to, potcenjene su i Anica Savic Rebac i Julka Hlapec i Ksenija Atanasijevic. Da su bile muskarci, gde bi im bio kraj!) Kada sam ja bio u srednjoj skoli Kronika palanackog groblja je bila lektira, a koliko cujem, sada se cita jedan odlomak iz Gospa Nole. Odlomak. Iz jedne TAKVE pripovetke. Sramota. To samo pokazuje da se od vremena Skerlica do sada nista, bas nista nije promenilo u ovdasnjoj knjizevnosti. A kad smo vec kod Skerlica, evo sta je Isidora napisala o njemu kada ju je kritikovao da u vreme kada postoje mnogi "nacionalni, srpski" poslovi koje treba uraditi, ona pise o tamo nekoj Norveskoj, a jos se zove i Isidora (sto bas i nije srpsko do kraja), i ovaj odlomak navodim ne samo zbog Skerlica, vec zbog njenog shvatanja nacionalizma:

«Jovan Skerlić mi je prebacio za nedostatak nacionalizma. To je bio prek i nagao čovek. Posle, kada je postao narodni poslanik i stekao političku vlast, postao je netrpeljiv. Ja mu nikada nisam pružila ruku, nisam se sa njim pozdravila. Ja sam povučena i živim među knjigama. Plašila sam se da mi ne podmetne nogu, i on bi mi je podmetnuo. Zato sam se ljutila posle njegove kritike na 'Pisma iz Norveške', i odlucila da se povučem u sebe još više. Nije Skerlić razumevao da pravog nacionalizma nema bez internacionalizma. Ja volim druge narode nacionalistički».

Inace sam je uvek voleo delom i zbog toga sto sam bio ubedjen da je lezbejka.
Skoro sam, medjutim, saznao da je jako kratko bila udata za jednog Poljaka, ali da je on brzo umro i da o njemu Isidora nikada nije volela da prica.

Pored Isidore intelektualca, mene odusevljala i Isidora kao licnost. Skromna do granice ludosti, povucena u sebe. Ne bih mogao reci da je bila bas potpuni mizantrop, ali svakako nije umela sa ljudima. Putovala je u neljudskim uslovima, ali je putovala kad god je mogla. Uprkos tome sto je ceo zivot bila bolesljiva i slaba. Negde je ostalo zapisano da je u Afriku isla tako sto je spavala u nekom teretnom brodu, na podu, zajedno sa jos nekim sirotim putnicima. A ni Isidorina putovanja nisu samo putovanja. Kada je odlazila u Norvesku, naucila je norveski jezik, proucila je sve sto je mogla o njihovoj kulturi, takoreci, postala je Norvezanka na kratko. I tako je isto cinila pre svakog putovanja. Kad pomislim samo kakva je energija potrebna i kakva predanost da bi se naucila istorija i jezik jedne zemlje, samo da bi se tamo provelo mesec dana... Eto mozda bas zato volim Isidoru: uvek je bila svoja, po svaku cenu.

I za kraj ovog mog baljezganja, jos jedna Isidorina recenica: Za onoga koji misli, svet je komedija, za onoga koji oseća, svet je tragedija.

[walt333]

Originally posted by Ulix
Isidora je jedna od mojih omiljenih spisateljica. Kronika palanackog groblja je uz Kisovu Enciklopediju mrtvih najbolja zbirka pripovedaka koju sam u zivotu procitao.

Sa ovim se u potpunosti slazem

Originally posted by Ulix
I kao prevodilac i kao pisac, i kao esejista i kao mislilac, Isidora je potpuno jedinstvena i - kako to vec dolikuje istinskim velikanima ovde - dosta potcenjena. (A kada vec pominjem to, potcenjene su i Anica Savic Rebac i Julka Hlapec i Ksenija Atanasijevic. Da su bile muskarci, gde bi im bio kraj!) Kada sam ja bio u srednjoj skoli Kronika palanackog groblja je bila lektira, a koliko cujem, sada se cita jedan odlomak iz Gospa Nole. Odlomak. Iz jedne TAKVE pripovetke. Sramota. To samo pokazuje da se od vremena Skerlica do sada nista, bas nista nije promenilo u ovdasnjoj knjizevnosti. A kad smo vec kod Skerlica, evo sta je Isidora napisala o njemu kada ju je kritikovao da u vreme kada postoje mnogi "nacionalni, srpski" poslovi koje treba uraditi, ona pise o tamo nekoj Norveskoj, a jos se zove i Isidora (sto bas i nije srpsko do kraja), i ovaj odlomak navodim ne samo zbog Skerlica, vec zbog njenog shvatanja nacionalizma:

«Jovan Skerlić mi je prebacio za nedostatak nacionalizma. To je bio prek i nagao čovek. Posle, kada je postao narodni poslanik i stekao političku vlast, postao je netrpeljiv. Ja mu nikada nisam pružila ruku, nisam se sa njim pozdravila. Ja sam povučena i živim među knjigama. Plašila sam se da mi ne podmetne nogu, i on bi mi je podmetnuo. Zato sam se ljutila posle njegove kritike na 'Pisma iz Norveške', i odlucila da se povučem u sebe još više. Nije Skerlić razumevao da pravog nacionalizma nema bez internacionalizma. Ja volim druge narode nacionalistički».

Opet se slazem. Isidora je potpuno potcenjena, a o Anici, Julki, Kseniji i da ne pricam. Takodje je istina da se u skoli radi samo odlomak iz Gospe Nole i to samo pocetak do smrti njenog muza Todora. Strasno. Srbija je puna ludih Skerlica koji se potpuno bez razloga obrusio i na Saputnike i na pisma iz Norveske. Naravno kamo srece da ju je samo Skerlic napadao. Napadi su bili i od Matosa i od Krleze, i od srpske pravoslavne crkve, a kasnije i od strane komunistickih vlasti. Interesuje me da li mislis da bi Isodora vise napisala da nije toliko bila osporavana?

Originally posted by Ulix
Inace sam je uvek voleo delom i zbog toga sto sam bio ubedjen da je lezbejka.
Skoro sam, medjutim, saznao da je jako kratko bila udata za jednog Poljaka, ali da je on brzo umro i da o njemu Isidora nikada nije volela da prica.

Ja i dan danas smatram da je Isidora upoznala Virdziniju Vulf da bi bile saputnice, jer imam utisak da su bile slicnog senzibiliteta. Isidora je verovatno prva u Srbiji citala Virdziniju i o njoj je imala samo reci hvale.Ovo za brak sa Poljakom nisam znao. Znam da je njen ljubavni zivot jedna velika misterija. Povezivali su je i sa Krlezom, i sa Rastkom Petrovicem (postoji tvrdnja da je ova ljubav bila nesrecna jer je Rastko navodno bio gej)

Originally posted by Ulix
Eto mozda bas zato volim Isidoru: uvek je bila svoja, po svaku cenu.

E za ovo ti skidam kapu. Ovo je verovatno najbolji opis Isidore u jednoj recenici

[Ulix]

Originally posted by walt333
Interesuje me da li mislis da bi Isodora vise napisala da nije toliko bila osporavana?

Da, mislim. Uprkos tome sto je bila u potpunosti intelektualno superiornija od gotovo svih svojih kriticara i savremenika, Isidora je bila dosta nesigurna u sebe. Primera radi, kada je iz stampe izasla njena fenomenalna knjiga o Njegosu, Djilas ju je zestoko napao - cak se pricalo i to da se sprema njeno hapsenje - i Isidora je, razocarana i besna, spalila drugi deo te knjige na kom je godinama radila.

Ta nesigurnost je u mojim ocima samo jos jedan potvrda njene velicine, jer samo budala i neznalica moze da ne sumnja u sebe i svoju vrednost.

Isidora je dosta patila zbog toga sto je njena knjizevnost neshvacena, sto je suvise moderna, i mislim da je to jos vise doprinelo njenoj "autisticnosti" i osecanju nepripadanja. Mislim da joj je falio podstrek da pise, neka verna publika.

Ona nije bila tip osobe koja se zali i kuka, ali joj se na par mesta "omaklo" pa je rekla da joj nikada nije bilo lako jer je zena i spisateljica i kosmopolita u sredini koja se tesko oprasta od svojih nezdravih uverenja.

Ja i dan danas smatram da je Isidora upoznala Virdziniju Vulf da bi bile saputnice, jer imam utisak da su bile slicnog senzibiliteta.

Slazem se. Obe ih volim i zaista postoje brojne slicnosti. Uostalom, Isidora je prva kod nas otkrila i prevodila Virdziniju Vulf. (Nisam citao nista od njenih tih prevoda i bas mi je zao, jer je Virdzinija Vulf uglavnom osakacena na sprskom, pa me bas zanima da li je Isidora to uradila bolje.)

[pikasoubeogradu]

Ja Isidorin rad poznajem na taj način što sam čitao njene kritike na dela koja su se radila u Gimnaziji, mislim čitao sam ih u početku, a onda sve ređe i ređe dok mi nisu postala previše česta.... previše Isidore...opet Isidora...!!!
i onda sam se jedan dan zapitao da li postoji neko delo koje ona nije kritikovala.... i listao sam i tražio .... i gle - NE postoji! Gospođa Sekulić je morala da svakom ručku bude mirođija... da da blažena intelektualka koja se nikada u potpunosti nije adaptirala na norveški način života i na njihova jela... jer je nakon malo "jačeg" jela umesto da se lepo isprducka (kao i svi Norvežani) ona uzimala papir i pisala kritike (prduckala je na taj način) na sva moguća dela koja su joj pala na pamet...
I ja stoga smatram da je za njen izuzetan istorijski status zaslužno norveško jelo i njen nenaviknuti metabolizam ...

[Ulix]

Originally posted by pikasoubeogradu
Ja Isidorin rad poznajem na taj način što sam čitao njene kritike na dela koja su se radila u Gimnaziji, mislim čitao sam ih u početku, a onda sve ređe i ređe dok mi nisu postala previše česta.... previše Isidore...opet Isidora...!!!
i onda sam se jedan dan zapitao da li postoji neko delo koje ona nije kritikovala.... i listao sam i tražio .... i gle - NE postoji! Gospođa Sekulić je morala da svakom ručku bude mirođija... da da blažena intelektualka koja se nikada u potpunosti nije adaptirala na norveški način života i na njihova jela... jer je nakon malo "jačeg" jela umesto da se lepo isprducka (kao i svi Norvežani) ona uzimala papir i pisala kritike (prduckala je na taj način) na sva moguća dela koja su joj pala na pamet...
I ja stoga smatram da je za njen izuzetan istorijski status zaslužno norveško jelo i njen nenaviknuti metabolizam ...

Za nekog ko ne poznaje Isidorino delo osim nesto njene knjizevne kritike (iz srednjoskolskih udzbenika, ni manje ni vise!), mnogo drsko i samouvereno iznosis svoj prilicno uvredljiv i neutemeljen stav. Knjigu u sake, pa procitaj Saputnike, Kroniku palanackog groblja, Pisma iz Norveske i jos po nesto, pa se onda usudi da tako govoris o Isidori.

[Speculum Columbae]

Meni se Isidora pre, dosta sviđala, ali sam onda shvatio da je bila samo dobar prevodilac...
Anica Savić-Rebac je jako podcenjena, i gotovo da je ne poznaju ni kulturniji ljudi.

[walt333]

Originally posted by pikasoubeogradu
Ja Isidorin rad poznajem na taj način što sam čitao njene kritike na dela koja su se radila u Gimnaziji, mislim čitao sam ih u početku, a onda sve ređe i ređe dok mi nisu postala previše česta.... previše Isidore...opet Isidora...!!!
i onda sam se jedan dan zapitao da li postoji neko delo koje ona nije kritikovala.... i listao sam i tražio .... i gle - NE postoji! Gospođa Sekulić je morala da svakom ručku bude mirođija... da da blažena intelektualka koja se nikada u potpunosti nije adaptirala na norveški način života i na njihova jela... jer je nakon malo "jačeg" jela umesto da se lepo isprducka (kao i svi Norvežani) ona uzimala papir i pisala kritike (prduckala je na taj način) na sva moguća dela koja su joj pala na pamet...
I ja stoga smatram da je za njen izuzetan istorijski status zaslužno norveško jelo i njen nenaviknuti metabolizam ...

KATASTROFA. Sam priznajes da nisi citao Isidoru vec samo njene eseje, i nasao si nju da uporedjujes sa fizioloskim potrebama ljudi koje obavljaju kroz anus. Zaista suvisno mi je da vise i komentarisem ovakvu glupost. jer ja imam nenaviknuti metabolizam na ovakve gluposti.

Originally posted by Jelena Tihi Ubica
Meni se Isidora pre, dosta sviđala, ali sam onda shvatio da je bila samo dobar prevodilac...
Anica Savić-Rebac je jako podcenjena, i gotovo da je ne poznaju ni kulturniji ljudi.

A kako si to "shvatio"? Razlozi?

[Speculum Columbae]

Krenuo sam da čitam pisce kojima je ona bila inspirisana i koje je ona sama čitala,te sam prestao da vidim novinu u njenim delima.Hoću reći, video sam reciklažu.Na isti način kao i kod Dučića i Pavića.
Ali ipak, ne vidim ništa loše što je davala kritike.Nisam toliko upućen u njen kritički rad (osim iz njenih dela), a svakako ne vidim razlog za predrasude prema njenom radu.Možda je i bila osrednni pisac koji daje kritike, ali takav je bio i Skerlić koji je ostao i dan danas neoboren.

[walt333]

Skerlic je po meni odavno prevazidjen. posto sam procitao sve one kritike date u njegovim sabranim delima. On je bio u stanju tako da izlupa gluposti. Potpuno negativno je pisao i o Disu i o Pandurovicu i o Sekulicevoj i o Lazi Kosticu dok je zaista neke knjizevnike za koje danas svi smatraju da su losi hvalio. On je samo istorijski znacajan jer je prvi sistematizovao srpsku knjizevnost i raspodelio u okvire evropskih stilskih pravaca. Inace mozda samo 10 od preko 500 kritika zaista nesto mozda i vrede. A Isidora nije pisala kritike u pravom smislu te reci vec je pisala eseje, i upravo u esejima je potpuno originalna i jedinstvena i nenadmasna.

[Ulix]

Voleo bih da nam ovaj Jelen da neki konkretan primer Isidorine reciklaze. Recenica Isidorina - recenica originala, ideja Isidorina - ideja originala. Jer ja sam dosta Isidore citao i nisam naisao na tako banalne primere. I dok sasvim jasno ona nije nikakav revolucionar u svetskoj knjizevnosti, nije nikada spala na nivo da prepravlja i prosiruje dela svojih uzora.

Uostalom, ako trazis "originalnog" knjizevnika, nista posle Homera, Eshila i Euripida ti verovatno nije po meri.

[Speculum Columbae]

Originally posted by walt333
Skerlic je po meni odavno prevazidjen. posto sam procitao sve one kritike date u njegovim sabranim delima. On je bio u stanju tako da izlupa gluposti. Potpuno negativno je pisao i o Disu i o Pandurovicu i o Sekulicevoj i o Lazi Kosticu dok je zaista neke knjizevnike za koje danas svi smatraju da su losi hvalio. On je samo istorijski znacajan jer je prvi sistematizovao srpsku knjizevnost i raspodelio u okvire evropskih stilskih pravaca. Inace mozda samo 10 od preko 500 kritika zaista nesto mozda i vrede. A Isidora nije pisala kritike u pravom smislu te reci vec je pisala eseje, i upravo u esejima je potpuno originalna i jedinstvena i nenadmasna.

Skerlić?Prevaziđen?

[walt333]

mnogoooooooooo Potpuno je presisan. presisalo ga vreme. Danas recimo na filoloskom fakultetu retko ko ce da ga uzima za pripremanje analize njegovog dela. On ima istorijsku ulogu, ali su danas barem 90 % kritika potpuno beskorisne.

A i za sto godina vecim delom je i promenjen prstup knjizevnom delu

[Speculum Columbae]

Ne znam da li je tako.Mnogi koje poznajem se oslanjaju na njega.Ja mislim da je realno bio u pravu, iako neke od pisaca koje on kritikuje (poput Stankovića ,od koga su Andrić i Crnjanski prepisivali delove i to otvoreno priznaval i prihvatili njegov pripovedački stil), ja volim
Polemika Disa e već razrešena - Dis je pripadao drugom vremenu od Skerlića. Skerlić i nije mogao da ga razume jer je u doba modernista i samog Skerlića, Dis duboko zagazio u avangardu!To Skerlić koji nije dočekao taj period ćiv nije mogao da shvati.

[walt333]

Ne kazem ja da Skerlic nije cesto bio u pravu ali su za sto godina, koliko je proslo od Skerlica, kritika sa spoljasnjeg pristupa knjizevnom delu pomerila ka unutrasnjem pristupu.
Ok Dis je naravno bio napredniji od drugih modernista ali je ipak i dalje pesnik modernista, i upravo to da Skerlic nije uspevao(odnosno nije zeleo) da prepozna novine u knjizevnicima mu je jos jedan minus. A Isidori je jos jedan plus jer je ona za razliku od Skerlica mnogo cenila i pisala pozitivno o Disu.

Ono sto ne volim kod Skerlica je njegov odvratni cinizam, zatim njegova politicka obojenost, zatim sto je bio toliko mocan da je on napravio svojevrsnu poetiku koju niko nije smeo da krsi (Cini mi se da je Matos jednom napisao da u Srbiji u kojoj je Skerlic zabranio da se place, za depresivne jeretike Disa, Isidoru Sekulic i Simu Pandurovica nije bilo mesta). Crnjanski je takodje zapisao da je iz usta Bogdana Popovica cuo da su se on i Skerlic obrusili na Lazu Kostica jer im ovaj u vozu nije rekao dobar dan. I naravno mnogo mi smeta njegova ocita mizoginija, sto se upravo vidi u njegovoj klritici I. Sekulic. On joj naime nije imao sta mnogo da zameri, pa joj je onda zamerio sto je toliko subjektivna(interesatno je to da su subjektivnost kriticari mahom videli kao greh u knjigama pisaca zenskog pola, a gotovo nikad to nisu zamerali muskarcima), zatim se cinicno cudi kako devojka sa sela moze da bude tako pismena kao da je iz Beograda, a zatim joj je kasnije zamerio to sto njeno ime nije dovoljno srpsko, i sto u njenom delu nema nacionalnih momenata. Kritika u to vreme nikad nije bila mocnija, sto je i omogucilo da Skerlic bude veoma cesto bezobrazan.

[Mars]

Odite joj nekad na grob, zapalite sveću, položite cveće...
Naručite negde rosen-tortu i čašu belog vina i setite se nje.

Ne mogu da zamislim ko bi popunio prazninu u meni da nije Isidorinih dela, Isidorinih reči.

[Cluniensis]

Pre svega, kao veliki poštovalac Isidorine ličnosti i njenog dela, dodao bih, jer mi se učinilo da niko nije, nešto malo više o njenoj udaji.
Naime, udala se za poljskog lekara g. Stremnickog, koga je upoznala na jednom od svojih putovanja. Bili su u braku tek nedelju-dve. Malo se zna o tome, osim da je nesrećnik umro pri njihovom polasku iz Norveške, i to negde na brodu. Istina je da je Isidora izbegavala da govori o tome. Pošto se u Beograd sa puta vratila kao udata, tj.već kao udovica, bilo je i zlih jezika koji su govorkali da se radilo o lažnom braku, a neki čak tvrdili da taj čovek nije ni postojao. Medjutim, Isidora se jedno izvesno vreme u svojim pismima potpisivala kao "Sekulić-Stremnicka". Apropos ovoga, dodao bih i da je TVBG, 1989. snimila TV dramu, "Stremnicka", solidnu po kvalitetu, u kojoj naslovnu ulogu tumači Mirjana Karanović.

Za kraj, preporučio bih svima koji bi da nauče nešto više o njoj da pročitaju i njena sabrana i objavljena pisma. Tu se može steći prilično dobar uvid u njen sistem vrednosti, njenu ličnost i u njen svakodnevni život. Krajnje inspirativno!

[Mars]

Ne zameri nam što nismo pominjali njenu "udaju", razlog je taj što se pravimo da cela ta epizoda ne postoji.

Kao veliki poštovalac njenog lika i dela - trebalo bi o drugim stvarima da pričaš, ne o tome. Pa još ekranizovano.

Pisma sam čitao. Lično mi nisu bila inspirativna, ali možda nam se definicije te reči ne poklapaju.

[Cluniensis]

Mogu da zamerim samo tvoj ironični komentar na moj post.

Vidi, možemo se praviti da to ne postoji, ali to su činjenice. Mislio sam da bi nekoga prosto zanimao taj detalj. Književnost obuhvata i biografije književnika, koje su često i ključ razumevanja njihovog opusa.
Isidora se jeste udala. Nisam imao predstavu da se o tome ne treba pričati, je l' bi to trebalo da bude neki tabu? Ili je pak ovo privatni razgovor u koji sam ja slučajno uleteo? Možda treba da se izvinem nekome?!
Naziv teme glasi "Isidora Sekulić", sto prilično uopštava diskusiju o toj ličnosti. Da je pisalo npr. "Analiza književnog dela I.S." verovatno bih se uzdržao od detaljisanja o njenoj biografiji.
I ne bih ulazio u to šta je za tebe inspirativno, mislim da je to prilično individualna stvar.

Povratak na temu. Upravo se setih i odličnog prevoda pripovetke E. A. Poa, "Avanature Gordona Pima". Nisam siguran, ali mislim da je to bilo prvo prevedeno Poovo delo na srpski jezik.

[Mars]

Originally posted by Cluniensis
Mogu da zamerim samo tvoj ironični komentar na moj post.

Vidi, možemo se praviti da to ne postoji, ali to su činjenice. Mislio sam da bi nekoga prosto zanimao taj detalj. Književnost obuhvata i biografije književnika, koje su često i ključ razumevanja njihovog opusa.
Isidora se jeste udala. Nisam imao predstavu da se o tome ne treba pričati, je l' bi to trebalo da bude neki tabu? Ili je pak ovo privatni razgovor u koji sam ja slučajno uleteo? Možda treba da se izvinem nekome?!
Naziv teme glasi "Isidora Sekulić", sto prilično uopštava diskusiju o toj ličnosti. Da je pisalo npr. "Analiza književnog dela I.S." verovatno bih se uzdržao od detaljisanja o njenoj biografiji.
I ne bih ulazio u to šta je za tebe inspirativno, mislim da je to prilično individualna stvar.

Povratak na temu. Upravo se setih i odličnog prevoda pripovetke E. A. Poa, "Avanature Gordona Pima". Nisam siguran, ali mislim da je to bilo prvo prevedeno Poovo delo na srpski jezik.

Ne treba da se izviniš nikome.

A ni izvineš.

Niti je ovo (kao ni onaj) privatni forum i privatni razgovori u njemu.

Dobrodošao i pričaj šta god hoćeš.

[Cluniensis]

Originally posted by Mars

Originally posted by Cluniensis
Mogu da zamerim samo tvoj ironični komentar na moj post.

Vidi, možemo se praviti da to ne postoji, ali to su činjenice. Mislio sam da bi nekoga prosto zanimao taj detalj. Književnost obuhvata i biografije književnika, koje su često i ključ razumevanja njihovog opusa.
Isidora se jeste udala. Nisam imao predstavu da se o tome ne treba pričati, je l' bi to trebalo da bude neki tabu? Ili je pak ovo privatni razgovor u koji sam ja slučajno uleteo? Možda treba da se izvinem nekome?!
Naziv teme glasi "Isidora Sekulić", sto prilično uopštava diskusiju o toj ličnosti. Da je pisalo npr. "Analiza književnog dela I.S." verovatno bih se uzdržao od detaljisanja o njenoj biografiji.
I ne bih ulazio u to šta je za tebe inspirativno, mislim da je to prilično individualna stvar.

Povratak na temu. Upravo se setih i odličnog prevoda pripovetke E. A. Poa, "Avanature Gordona Pima". Nisam siguran, ali mislim da je to bilo prvo prevedeno Poovo delo na srpski jezik.

Ne treba da se izviniš nikome.

A ni izvineš.

Niti je ovo (kao ni onaj) privatni forum i privatni razgovori u njemu.

Dobrodošao i pričaj šta god hoćeš.

Ah, lapsus calami! No, cini se da ipak treba da se IZVINIM dežurnom kontroloru i tako revnosnom jezičkom puristi... Ipak je red.

[Ulix]

Originally posted by Cluniensis
Književnost obuhvata i biografije književnika, koje su često i ključ razumevanja njihovog opusa.

Ne znam da li bih mogao da se složim sa tim. U principu, biografija pisca može na interesantan način da objasni možda neki detalj iz knjige (mene je, recimo, oduvek zanimalo koliko je Vera Kundera nalik Terezi iz Nepodnošljive lakoće postojanja, a znam i priče iza nekih Kišovih pripovedaka koje na interesantan način objašnjavaju neke sitnice), ali ako je biografija ključ za razumevanje nekog dela, onda je to delo prilično nekompletno.

A što se tiče Isidorinog braka... znam da je bila udata, ali znam i da je odbijala da o tom braku govori, što je prilično nedvosmislena poruka, ona glasi ovako: držite svoje noseve podalje od mog života.

Pošto voliš Isidoru, sam to kažeš, a vidim i da poznaješ njen život, pa i - pretpostavljam - njeno delo, onda ti je valjda jasno da je ona bila jedna gotovo patološki povučena žena i da je poslednja spisateljica na svetu koja bi želela da joj se bilo ko petlja u život kako bi razumeo njeno delo. Ono što je napisala, to je želela da napiše. Što je rekla - to je rekla. Njeno delo govori samo za sebe.

[Cluniensis]

Originally posted by Ulix

Originally posted by Cluniensis
Književnost obuhvata i biografije književnika, koje su često i ključ razumevanja njihovog opusa.

Ne znam da li bih mogao da se složim sa tim. U principu, biografija pisca može na interesantan način da objasni možda neki detalj iz knjige (mene je, recimo, oduvek zanimalo koliko je Vera Kundera nalik Terezi iz Nepodnošljive lakoće postojanja, a znam i priče iza nekih Kišovih pripovedaka koje na interesantan način objašnjavaju neke sitnice), ali ako je biografija ključ za razumevanje nekog dela, onda je to delo prilično nekompletno.

A što se tiče Isidorinog braka... znam da je bila udata, ali znam i da je odbijala da o tom braku govori, što je prilično nedvosmislena poruka, ona glasi ovako: držite svoje noseve podalje od mog života.

Pošto voliš Isidoru, sam to kažeš, a vidim i da poznaješ njen život, pa i - pretpostavljam - njeno delo, onda ti je valjda jasno da je ona bila jedna gotovo patološki povučena žena i da je poslednja spisateljica na svetu koja bi želela da joj se bilo ko petlja u život kako bi razumeo njeno delo. Ono što je napisala, to je želela da napiše. Što je rekla - to je rekla. Njeno delo govori samo za sebe.

U redu, Ulixe, slažem se, možda sam previše uopštio stvar oko ključa razumevanja, ali mi književnost bez biografija pisaca i dalje deluje nezamislivo, i mislim da je biografija višestruko važna za delo. Zar nije logično da se posle nekog pročitanog dela zapitaš kakva ličnost stoji iza njega, kakva su uverenja i stavovi te ličnosti?

Aposlutno je jasno da je Isidora bila preterano povučena i jako skromna. Živela je gotovo asketski. I naravno da bi bilo ružno zabadati nos u bilo čiji život i da to ona nikako nije želela. Ali ona je mrtva već pola veka i njeno delo zauzima veoma značajno mesto u kulturi ovog naroda. Sigurno je jedna tako inteligentna žena bila svesna da će jednom istoričari književnosti istraživati i njen život, kao što su istraživali i vršili rekonstrukcije života i mnogih drugih velikana svetske književnosti(i umetnosti uopšte), a o kojima je sigurno i sama čitala. Ponekada sam čak i pomišljao da je njena tolika skromnost proizilazila baš iz te njene svesti o značaju koji će imati u kulturi ovog naroda. Drugim rečima, možda je previše brinula šta će drugi misliti, i želela je da ostavi besprekornu sliku o sebi.
Dakle, iznošenje podataka iz njenog privatnog života više ne može, ako je i tada ikako moglo, nauditi njenoj reputaciji. Prosto sam govorio o činjenicama, i to sa pijetetom prema njoj, a nikako u nekoj zloj nameri pokazivanja prljavog veša u stilu žute štampe.

[HPLC]

Baš lepo napisan post

Pohvale walt333.

[Mars]

U Šapcu je ovih dana otvorena neka izložba...ne znam detalje, čuo na radiju i ne celu vest.

[lazarus]

Jedna od rijetkih knjiga Radovana Popovica (ili jedina) koju sam procitao je Isidorina brojanica. Tako sam se "zaljubio" u Sekulicevu.
A mene stvarno zanima zasto Filoloski jos uvijek insistira na odbacivanju vaznosti biografije pisca za kompletno razumijevanje djela. Moja praksa pokazuje da je biografija cesto najuspjesniji metod da se zainteresuje citalac. A cujem da je biografija opet u modi pod nazivom - neobiografizam.

[walt333]

Pre neki dan kada sam stigao u Beograd, prijatno sam se iznenadio bilbodima na kojima stoji Isidorin portret uradjen u Vorholovom fazonu . Divno zaista. Lepo je videti na bilbordima dok setas gradom nju, Kseniju Atanasijevic, Domanovica... a ne "srecne" porodice kako ispijaju koka kolu ili politicare kako se vestacki smeju.
Svaka cast za akciju:)