Tako rece i ode sjajnoslemi veliki Hektor
i kuci stigne brzo u kojoj se prijatno zivi,
al' on belolaktu ljubu Andromahu ne nadje u njoj,
nego je sa sinom i s leporuhom dvorkinjom jednom
stajala onde na klupi i jecala,plakala gorko.
A kad ne nadje Hektor besprekornu ljubu u dvoru,
stupi na kucni prag i sluskinjam' prozbori ovo:
"Nuder,momkinje,sada po istini kazite meni:
kud belolakta krenu Andromaha iz doma ovog?
Ili je jetrvama leporuhim posla,il' mozda
zaovama,il' u hram Atenin,gde Trojanke druge
gospe lepokose hoce da umire boginju strasnu?"
Hektoru hitra na to kljucarica prozbori ovo:
"Kad nam,Hektore,kazes da istinu reknemo pravu,
nije jetrvama beloruhim posla,il' mozda
zaovama,il' u hram Atenin,gde Trojanke druge
gospe lepokose hoce da umire boginju strasnu,
nego se na velju kulu na ilijsku popela,jer cu
da su na muci Trojanci,nadvladali da su Ahejci.
Ona je bedemu krenula zurno mahnitoj slicna,
i s njome je dojkinja posla u narucju noseci dete."
Tako kljucarica rece,i Hwktor iz dvora istrci,
istim se vrati putem kroz ulice gradjene lepo.
Kad grad golemi prodje i kada do Skejskijeh vrata
vece stize kud scase da onamo na polje dospe,
tu mu darovita ljubav doleti tada u susret
ljuba Andromaha,cerka junaka Eetiona,
Ovaj pod gorom Plakom sumovitom zivljase nekad,
onde pod plakom u Tebi,a vladar Kilicanim' bese;
cerka njegova podje za Hektora obucena u med.
Ona se susretne sa njime,a dadilja idjase s njome
nosec' na grudima sina bezazlenog,nejako dete,
ljubimca Hektoru sina,a lepoj podobna zvezdi;
Hektor je njega naziv'o Skamandrijem,drugi ga zvahu
Astijanaktom,jer je sam Hektor branio Ilij.
Hektor se sinu svome.kad vide ga,cutke nasmesi,
a Andromaha stane kraj vojna roneci suze,
stisne mu ruku i ovako mu besedit pocne:
"Jadnice,sa svog ces srca zaglavit,a nejakog ceda
nije ti zao ni mene sirote;ja cu se brzo
tvoja udovica nazvat,jer tebe ce smaci Ahejci,
kad odasvud bahnu,a meni bilo bi bolje
da pod zemljicu sidjem,kad nema te vise,jer necu
imati utehe druge kad zitku ti stigne svrsetak,
nego zalost kad nemam ni oca ni gospodje majke.
Jer mog je oca negde pogubio divni Ahilej
i jos ugodni kilicki grad razorio Tebu
visokovratnu i onde pugubio Eetiona,
ali ga ne opleni,jer zazor mu bese u dusi
nego ga zajedno spali sa oruzjem njegovim sjajnim
i grobni postavi kamen;na kamenu postavi bresce
goranke nimfe,sve cerke egidonose Diva.
Sedmoro imadjah brace u dvoru,i zaedno oni
svi su se istoga dana zaputili u dom Aidov,
jer ih je sve pogubio brzonogi divni Ahilej
kod sporonogih krava i pored belih ovaca.
A majku,stono pod Plakom sumovitom carica bese,
nju je Ahilej sa ostalim doveo blagom,
al' je povrati natrag kad goleme otkupe uze,
a nju Artemida strelom u ocevu pogubi dvoru.
Sad si mi<Hektore,sve, i otac i gospodja majka,
ti si mi i brat sada,a i moj mladjani vojno;
nego smiluj se na mene i ostani ovde na kuli,
sina ne ostav' sirotom,a ni udovicom ljubu!
Nuder postavi vojskukod smokve,otkud se moze
najlakse prodreti u grad i bedemi mogu osvojit.
Triput su onamo dosli i naljbolji kusali borci
oko Ajanta oba i slavnog Idomeneja
i oko oba Atrida i smelog Tidejeva sina:
il' im je moj vican proricanju kazao covek,
ili ih vodi i goni i samo njihovo srce."
Njojzi odgovori na to sjajnoslemi veliki Hektor:
"O svem razmislih,ljubo,i sve mi je to na pameti,
al' me je Trojaca stid i dugoskutih Trojanji njinih,
ako budem bezao iz borbe kao plasljivac kakav.
To mi zabranjuje srce,jer navikao uvek da cestit
budem i hrabro se borim med prvim Trojancima svagda,
veliku tekuci slavu i ocu i samome sebi.
Jer ja dobro znadem i u dusi i u srcu svome:
doci ce dan u koji i sveti ce propasti Ilij,
Prijam sam i narod kralja vicnoga koplju.
Ali ne zalim ja toliko trojansku sudbu
ni Hekabu samu ni Prijama,naseg vladara,
ni bracu sto ih je mnogo i svi su dobri junaci,
ali ce u prah pasti od ruku ljutih krvnika,
koliko zalim tebe,medoruhi kada te koji
placnu odvede Ahejac kad uzme ti danak slobode.
Pa kad moradnes zivecu Argu tudjincu tkati,
il' vodu nosit iz Hiperije il' Meseide
u muci veljoj i ljutoj al' nuzda te primora silna,
onda ce kazati kogod kada vidi te suze gde lijes:
"To je Hektoru ljuba,sto naljbolji bese u borbi
medju Trojancima medju konjokrotama pod Trojom.'
Tako ce reci,a tebe jos veca spopasce zalost
za muzem takvim da te od ropstva oslobodi jadnu.
Nego volim pre da legnem pod zemljicu hladnu
nego lelek ti cujem gde na silu odvlace tebe."
Rece blistavi Hektor i htede da pristavi sina,
'al on se na nedra lepopojasnoj dadilji privi,
i cikne uplasiv se od pogleda dragoga oca,
medi se preplasi on i perjanice od strune
kako se strasno njise na slemu odozgo na vrhu.
Tome se dragi babo nasmeje i gospodja majka.
Odmah blistavi Hektor sa glave kacigu skine,
pa je sjajnu svu na crnu zemljicu metne,
sina u narucju ponjise svog i poljubi njega,
zatim,pomoliv se Divu i ostalil bozima,rekne:
"Dive i ostali bozi,i ovome darujte sinu
mome da on,kao i ja,med Trojcima slavom zablista,
snagom da bude dobar i mocno da Ilijem vlada,
i da se kaze:'Taj je cestitiji mnogo od oca!'
budel' se vracao iz borbe i,smaknuv dusmana,sobom
kravav nosio plen,a radosna bice mu mati!"
Tako rece i sina u narucje predade dragoj
ljubi,a ona ga primi na mirisna nedra te se
placuc nasmesi,kad vide to bude je zao,
rukom je obgrli pa joj ovako besedit stane:
"Nemoj,jadnice,u srcu svome se razalit odvec,
niko me preko sudbine Aidu poslati nece,
nijedan covek,pak,nije od smrti omakao,mislim,
bio o nrdja il' junak,kad majka jednom ga rodi.
A sad idi u dvore i tvoje redovanje gledaj,
razboj i preslicu, i naredi da dvorkinje tvoje
idu za poslom.Svima muskarcima borba je briga,
najvise meni od sviju koliko nas Ilij imade."
Rece sjajni Hektor i potom uzme sa zemlje
slem konjorepni,a draga u dvore krenu mu ljuba
cesto se obziruc za njim i grozne lijuc suze.
Brzo stize u dvore za prijatan gradjene zivot
a u dvore vojskomore Hektora i tu zatece
svojih dvorkinja mnogo i sve ih podstakne na plac.
Ziv joj Hektor bese u svome oplakan dvoru,jer su mislile,nece iz boja se vratiti vise
niti ahejskom besu i desnici ruci uteci.
+
+ ne mogu viseeeeeeeeeeeeee
we'll be in touch pa cemo se menjati 
