- 12 Mar 2009, 21:58
#1409794
А шта ако се Слободан Милошевић врати оној политици која га је избацила на српски политички пиједестал?
- Не бих имао ништа против. Чак бих то са задовољством прихватио. Не желим да се у Србији Дрина мултиплицира. Једна Дрина као граница, као блокада је превише; правити сад нове Дрине, делити на леву и десну страну било би сулудо. Наша странка нема за циљ рушење Милошевића, ни рушење социјалиста. Кад буду избори, наравно да хоћемо да победимо све странке које се од нас програмски разликују, али кад нема избора ми смо заинтересовани да доносимо решења која помажу овој земљи, а не да дестабилизујемо СПС. Зато се и не пецамо на те њихове провокације да нас увуку у директне сукобе, као што су 1993. увели радикале. Ми ћемо да их нападнемо кад они нас нападну. Ми не видимо своју политику у томе да њих нападамо, али ако нас присиле -мораћемо.
Кад би Демократска странка била на власти, како би изгледала југословенска, односно српска држава?
-Мислим да би најпрактичније било одмах прогласити конфедерацију са Републиком Српском, јер то очигледно није у супротности са вољом контакт групе. Наравно, онда треба радити на томе да дође до усклађивања стандарда у правном и политичком систему и другим областима, да то само формално буде конфедерација, а у суштини једна држава.
Питање Крајине је много теже и, у овом тренутку, не може се решити на исти начин, али циљ државне политике би морао бити да и Крајина буде инкорпорирана у ту државу.
Та заједничка држава би била држава модерног типа, интегрисана у Европу, са стандардима европских држава. Значи, сасвим јасно регулисани тржиште и својина, нема друштвене својине и друштвених предузећа. Правна држава са апсолутном заштитом људских и грађанских права, па тек онда неких колективних права. Затим, слобода бизниса, слобода медија. Дакле, један нормалан, природан пут еволуције из једнопартијског у један парламентарни систем. Србија је сада на пола пута: имамо смешан парламентаризам који нема никакве систематске темеље, него је један балон који лебди у ваздуху. Зато и „шлајфује“ у празно, јер имамо један једнопартијски систем у свему другоме, осим у политичком систему. Парламентаризам без плурализма у другим сферама - пропашће, јер је то само илузорна слобода.
(Интервју са др Зораном Ђинђићем, председником Демократске странке, аутора Цвијетина Миливојевића, објављен у листу ПРАВДА, година I, број 14, 19. октобра 1994)
, poteze je ko i kako stigne, a najvise i najcesce oni koji nisu ( jos ) dobili priliku da i sami zavuku ruku i lepljive prste u drzavni budzet i uzmu deo tog mrsnog i primamljivog narodnog kolaca.
