Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Andjela,

Svakako da u drustvu ima raznih nepravdi. Ali ja mislim da se nepravde prvenstveno odnose na zene, jer ne treba zaboraviti da su one bile te koje su vekovima diskriminisane pa niti su mogle da se skoluju, niti su imale pravo glasa, obespravljene u svakom pogledu. Doslo je do velikog napretka, ali mnogo je toga i ostalo. Tako da i te povlastice koje naizgled zene imaju vode zapravo od njihove diskriminacije koja i danas postoji. To drzanje za ruke se mozda tolerise jer su zene eto "nepromisljene, manje pametne itd sem toga mozda to rade zbog muskaraca" a muskarce sve to ne karakterise, pa moraju da se drugacije i ponasaju. To tek "sine" je jasno, vise se cenilo da se dobije musko dete pa posto ih je devojka svojim radjanjem razocarala treba da joj bude cast sto je bar nazivaju "sine". Moj partner isto zna vise parova gde je muskarac heteroseksualan a zena biseksualna, pri cemu je on veran a ona ima "pravo" da bude i sa zenama. Ja ga uvek i uvek iznova teram da mi prica o tome jer mi nije jasno da neko pristaje na takvu neravnopravnost a jos manje sto je taj neko muskarac (s obzirom na tu vekovnu dominaciju i da su muskarci navikli da je nepravda njima u korist a nikako na stetu). Ali moj partner kaze da je njegov utisak da se radi o tome da ti muskarci i ne smatraju da dve zene mogu biti u vezi, niti da zene mogu ugroziti njihove pozicije. Oni to deklarativno nazovu vezom ali misle da je to neki hir ili drugarstvo, zato im ne smeta.

[YouKnowMyName]

Originally posted by Dina
Ali moj partner kaze da je njegov utisak da se radi o tome da ti muskarci i ne smatraju da dve zene mogu biti u vezi, niti da zene mogu ugroziti njihove pozicije. Oni to deklarativno nazovu vezom ali misle da je to neki hir ili drugarstvo, zato im ne smeta.

Znas koji je stav mog caleta? "Zene mogu samo da se maze, a muskarci se tucaju u dupe". To je rekao kada sam ga ja pitao zbog cega su lezbejke toliko prihvacenije da se javno drze za ruke, sede jedna drugoj u krilu u drustvu, a neke str8 muskarce to pali, tako da se scene "odnosa" izmedju dve zene cesto prikazuju i u str8 porno industriji, na zalost to se ne moze reci za muskarce. Mada meni to ne bi smetalo da sam na vasem mestu. Zasto vas uopste zanima sta misle ljudi za koje vas briga?

[Dina]

YouKnowMyName,
ja retko mislim sta misle o meni nebitni ljudi. Ali generalno govoreci sredina je ipak bitna, samim tim sto covek zivi u drustvu a ne sam na pustom ostrvu. E sad za nekoga je malo nebitnija a za nekog bitnija, neko ume da se snadje u raznim odnosima neko ne, ali mislim da je za svaku osobu prijatnije da zivi u prijateljskom okruzenju nego u neprijateljskom.

[Scorpy]

Rekao sam drugu iz klupe, u trenutku..ne-znam-chega..verovatno zato shto je veoma friendly, i bilo mi je mnogo lakshe...rekao sam osobi koju nisam dovoljno poznavao, ali on je to super prihvatio. I danas, on mi je jedan od najboljih drugova.

JA: Hej, ja sam zaljubljen u njega...
ON: Pa, dobro.
JA: SAMO DOBRO?
ON: Zashto svi ochekuju da burno reagujem po tom pitanju?! Naravno da je dobro!

Najboljoj drugarici nisam mogao da kazhem..ona jednostavno ne shvata kako dve osobe istog pola mogu da budu zajedno. Mozhda bi prihvatila, jer znam da me voli, ali ipak NE! Bio je, dodushe, jedan trenutak kada smo prichali o njenom ljubavnom zhivotu, i setila se da me pita u koga sam ja do sad bio zaljubljen...navodio sam jednu, pa drugu, pa tretju..onda mi je nestalo inspiracije za imena, a ona me je gledala u ochi, kao da u njima neshto trazhi. Zatjutao sam i rekao da sam "sretjno nezaljubljen". Tako zhelim da joj kazhem, ali ne mogu. Nije mi verovala. Nastavila je da pita: "U koga? U koga? Reci mi, reci mi. Nemogutje da nisi zaljubljen..."
Hteo sam da ispipam teren. Rekao sam njegovo ime. Ona: "hm...kada?". Tjutao sam.
-"Kada je to bilo? Koliko je trajalo?"
-"U prvoj godini...dva meseca." [bile su dve godine]
-"Jel josh uvek traje?"
-"Ne...davno je prestalo!"
-"Jel se ponovilo?"
-"Nije."
-"Uh, dobro je..."

Toliko o tome...jedno poglavlje je zatvoreno. Od sada netje vishe biti Dragan, nego Dragana; netje biti Bojan, bitje Bojana...ako bude bilo potrebe. Stvaramo iluziju...samo treba zapisivati sve "lazhi", da se ne bismo zapetljali u istim...

[Momo]

Kad sam resila da izadjem iz ormara i stupim u akciju, u roku od mesec dana sam to objavila svim prijateljima
Naravno, prva dva autovanja su bila najteza, a onda mi je bilo bas zabavno da sokiram ljude mada mi nikako nije jasno kako su neki uopste mogli da budu u soku kad je stvar tako ocigledna

Nikad mi nije padalo na pamet da diskriminisem sebe lazuci prijatelje ili poznanike.
Znacila mi je njihova pozitivna reakcija ali da je nekim neobicnim slucajem njihova reakcija bila negativna to bi bio njihov problem i njihov gubitak.

Takodje, nikad mi nije padalo na pamet da se druzim sa nekim ko bi eventualno ocekivao da cu da se promenim (u bilo kom smislu), pred kim moram da skrivam bitne stvari ili detalje iz svog zivota ili nekim kome smeta necija sexualnost

Btw, nakon autovanja u mojim odnosima sa prijateljima sve funkcionise kao i pre

[TheDutchess]

3 drugarice i svi drugovi znaju....drugarice su prihvatile sa nevericom i malom dozom straha...posle su potpuno bile ok sa tim.
Drugovi su me docekali sa osmehom,zagrljajem i recima da je to nebitno...ali bas svaki od njih,ispali su super tu.
Jedna od naj ortakinja mi se vise nikad nije javila i nestala iz mog zivota...i tako....
Individualno je.

[Zibro]

jbg ja sam rekao nekim meni dragim ali pomalo nezgodnim impulsivnim kokoskama koje mnogo volim i sada kada prave neka sranja i kada bi ih najradije oterao u tri lepe imam osecaj da moram da progutam i da ne smem mnogo da ih ljutim jer znaju nesto cime mogu da mi naude ai sto je najgore ubedjen sam da bi u trenucima besa i uvredjenosti iskoristili sve sto imaju protiv mene ,,,, posle bi im bilo zao naravno kao sto im je zao i zbog mnogih drugih gluposti ali bi vec bilo kasno

[LittleRed]

ja rekoh svim prijateljicama/prijateljima sa kojima se manje-vise druzim
ima jos jedna kojoj bih nekako i rekla, al' se dvoumim ne znam ni sama sto..ne znam kako bi odreagovala, a i ne vidjam je toliko cesto da bi to saznanje ista promenilo ni meni ni njoj...
samo bi ako nista drugo znala da sam srecna a ne sama, i ne bi mi postavljala glupava pitanja ...
a jesmo bliske, in a way...
pojma nemam
pre neki dan sam se satima lomila da li da joj ispricam ili ne...verovatno i bih, da se situacija poklopila...

[Galadriel]

Originally posted by Zibro
jbg ja sam rekao nekim meni dragim ali pomalo nezgodnim impulsivnim kokoskama koje mnogo volim i sada kada prave neka sranja i kada bi ih najradije oterao u tri lepe imam osecaj da moram da progutam i da ne smem mnogo da ih ljutim jer znaju nesto cime mogu da mi naude ai sto je najgore ubedjen sam da bi u trenucima besa i uvredjenosti iskoristili sve sto imaju protiv mene ,,,, posle bi im bilo zao naravno kao sto im je zao i zbog mnogih drugih gluposti ali bi vec bilo kasno

ovo je recimo jedan od razloga zasto sam do sada rekla samo najboljim prijateljima. nisam im cak ni rpricala da nikom ne govore, nema potrebe. u njih sta god da se desi mogu da imam poverenja.
ne bih volela da bilo ko drugi ima i najmanje kontrolu nad mojim postupcima. pa se prosto pitam hoce li doci vise taj momenat kada ce me toliko biti bas briga da cu moci da se izlaprdam i gde hocu i kad hocu i da mi bude skroz svejedno.

kad pomislim samo koliko nemam petlje za neke stvari


ont: u mom slucaju i drugovi i drugarice su najnormalnije prihvatili. sa ejdnom je doduse bilo dva i po sata ubedjivanja.

[little_boy]

Originally posted by Nocturnal
Prvo sam rekao jednom drugu koji mi se svidjao, i to je jedini slucaj da sam pogresno procenio osobu. Nije mi pravio nikakve probleme ili nesto, jednostavno nije osoba kojoj bih, da mogu sve to da ponovim opet ukazao toliko poverenje.

I ja sam ptvo rekao jednom drugu i pogresio... u pocetku je bio totalno ok , ali sada se vise ne druzimo, jer je rekao celom mom drustvu par dana kasnije:giljotina:...Glupak...i onda sam im svima rekao da su bili ucesnici istrazivanja koje sam radio za Petnicu!

Neke ljude je to povredilo...naravno...ali oni koji su mi dragi su ostali moji najbolji prijatelji... a od sada cu dobro da razmislim kome sta pricam...

[ZvezdasBG]

Only drugari. Nikad ne bih ribi to rekao.

[emo_haos_]

ja sam se outovala najboljem drugu, totalno neplanirano, mada sam i onako imala nameru samo nisam znala kako je najbolje da to izvedem...
bili smo u nekom drustvu, i situacija se tako nametnula, i ja sam mu rekla, i on je samo ponovio onako upitno, ja sam jos jednom potvrdila, i nikada vise nismo o tome pricali [doduse, bese to pre neki dan tek], ali se druzimo najnormalnije i dalje, kao da se apsolutno nista nije promenilo...

eto...

[angelNS]

Ja sam prvo rekao drugu. Ali nekoliko dana pre nego sto sam ja njemu rekao on je meni rekao da je gay. Tako da je meni onda bilo mnogo lakse i jednostavnije da prvo njemu kazem.

[Hans]

Moja koleginica sa faxa i prijatelj me je "prochitala". Ipak je malo starija. I iskusnija. od tada me slusha....

[walt333]

Ja sam rekao najboljoj drugarici, ali se i kajem. Kriv je alkohol. napili se, ona pocela da nabraja sa kim bi sve spavala, ja pod uticaje,m alkohola poceo sasvim slobodno da komentarisem neke delove njihovog tela. Ona se frapirala ali je lepo odreagovala. Pa barem prvih petnaest minuta, da bi, posto ona boluje od kompleksa "ja sam uvek u centru paznje", usmerila celu pricu na sebe i na to kako se i ona mozda oseca kao BI (a laze). Sutradan smo se opet napili i nastavili smo pricu ali je to bilo i poslednji put vracanje na tu temu. Zaista nikom nije rekla ali vise nije zelela da se ta tema pokrece (cak je i nekoliko puta izrazila gadjenje prema LGBT osobama pa kao onda se seti mene pa zacuti). Proslo je vise od godinu dana mi se opet napili i pita mene ona mene
Je li proslo?
jeste?
ne znas koliko mi je drago.

Bas se grozno osecam. Postoje mozda jos dve osobe kojima bi rekao. Jedna bi me sigurno snazno podrzala ali ona ne uma da cuva tajne, to je jace od nje. A druga je onako i gay friendly ali ja sam joj kao brat sigurno bi se sokirala te nemam srca. nijednom drugu uopste nemam nameru da se autujem jer sve te kolicine zlih sala na racun LGBT su ucinile da ih uopst i ne cenim. Jedva cekam da odem odavde

[Val]

Ja ovde nekako odudaram. Svi oko mene znaju, a onaj ko ne zna...pre nego me muva, kazhem mu! Kad sam rekla baki, mami i najblizhim prijateljima, zashto ne bih mogla i poznanicima?

A drugari koji mi okrenu ledja (srecjom, do sada josh niko zbog homoseksualnosti) ...zar su zaista drugari? Ne treba mi to u zhivotu.

[iWanna]

Originally posted by walt333
Jedva cekam da odem odavde

Ako ti se ukazala sansa-zgrabi je i iskoristi. Zavidim ti na tome

[Azdaja]

najboljem drugu, sedela sam mu u krilu u jednom klubicu, sapnula da mu moram reci nesto hahahah i poslala sam mu sms iiiiiiii tu se on OBRADOVAO, a da...kasnije se ispostavilo da je i on gay

[Speculum Columbae]

Ja sam se outovao prijateljici.
Pa drugoj prijateljici.
Pa trećoj prijateljici.
Prijatelje, na žalost nikada nisam imao.

[Lion in Winter]

Pozdrav svima.Vec neko vreme pratim forum,pa sam rešio da vam se prikljucim:) Pa za pocetak,da vam se pohvalim
pre neki dan sam se autovao najboljoj drugarici i to mi je prvi put da priznam nekome da sam gej.Hvala Bogu,sve je prošlo kako treba,
cak i bolje nego što sam ocekivao,sjajno je prihvatila,rekla mi je da me ona voli kao druga bez obzira na sve i da se medju nama ništa nece promeniti.
Posle smo dugo razgovarali i zaista sam se osecao lakše,medutim u toku razgovora je spomenula nešto cega sam i sam svestan,ali sam nacin na koji je to izjavila je produbio moje strahove.
Rekla mi je da to što sam njoj rekao nikada nikome ne govorim,a narocito ne drugovima više nece biti sigurni u mene,i da li ih zaista gledam kao drugove ili na drugi nacin.
Cak je i dodala,da je joj je neka drugarica priznala da je lezbejka da bi se distancirla od nje,zato što bi joj bilo neugodno u njenoj blizini.E sad,tu nastaje problem,zato što stvarno imam jednog druga s kojim sam jako dobar,čak mi je jedan od najboljih drugova,
ali prema njemu osećam nešto više od prijateljstva,ali mu to nikada nisam rekao,niti planiram,niti sam mu pokazao na neki način,osim povremenih izliva nežnosti da ga povremeno zagrlim,pomilujem po kosi ili potapšem po ramenu.
Sve je to bezazleno,nikada mu nij bilo sumnjivo ili neprijatno,ali ipak se plašim da ne poveže stvari ako mu se eventualno autujem,jer bih ga onda sigurno izgubio.
Voleo bih da mu se autujem,da ga pustim da me upozna u celini,ali ne želim da i jednog trenutka posumnja u moje prijateljske namere,jer mi je prvenstveno drug i nikada ne bih uradio nešto što bi ga ugrozilo i navelo da se oseća neugodno u mojoj blizini.
Isto važi i za još par drugova kojima bih eventualno rekao,pa vas molim da me posavetujete.Imam dvadeset godina i celog života idem protiv sebe i svoje prirode i ne mogu više tako.Evo napravio sam prvi korak,ali šta dalje?
Znam da su reakcije individualne,i da nema pravila kako će ko da odreaguje,ali bih ipak voleo da čujem da li je neko od vas bio u ovakvoj situaciji,a verovatno jeste,i kako se izborio sa njom...
Izvinite zbog predugačkog posta i ako je već neko pisao o ovome,i unapred vam se zahvaljujem.

[4ndr01d]

Originally posted by E. M. O.
Naravno.
Kod kuce se posvadjah s roditeljima jer ''odbijam da se ponasam k'o sva ostala normalna deca". Zasto odbijam da pratim fudbal, zasto, zaboga, zelim pirsing na obrvi, zasto farba kosu u sve dugine boje, necu da se sisam "normalno" itd. Tu ja puknem. Ne secam se sta se posle toga desilo, ali se secam da udaram glavom o zid i krvarim po jastuku koji ne pustam. U svakom slucaju, smucili su mi se pa odem u skolu. Profesori videli da nisam bas citav pa me poslali kuci i rekli jednom, tada jos uvek drugu, da me otprati do kuce, jer sam otici ne mogu. Ne znam kako, ni zasto, ali rekao sam mu, potpuno nesvestan te cinjenice. Nekoliko dana kasnije dosao je u skolu pijan i vikao da sam peder pred svima. Ljudi nisu verovali, sto je meni bilo neverovatno jerme ipak poznaju 2 godine i ponekad su se salili s tim Rekli su mi da poreknem, ali ja nisam zeleo da "lazem druge, a pre svega sebe". Priznao sam. Bilo je tu jos par stvari koje je slagao (da mi se dopada jedan decko koji je, posle toga bezao na drugu stranu ulice kada me vidi, sto me je, u sustini vise povredilo od izdaje poverenja. Sada mi je taj decko, u neku ruku, najbolji drug).
Ali svakog cuda 3 dana dosta pa i to nekako prodje:jbg:

A da, pre toga sam i ja rekao najboljoj drugarici. Nije bila odusevljena, ali nije ni pravila neki veci problem. I dan-danas me ubedjuje da probam s devojkama.

[iWanna]

Originally posted by Lion in Winter
Pozdrav svima.Vec neko vreme pratim forum,pa sam rešio da vam se prikljucim:) Pa za pocetak,da vam se pohvalim
pre neki dan sam se autovao najboljoj drugarici i to mi je prvi put da priznam nekome da sam gej.Hvala Bogu,sve je prošlo kako treba,
cak i bolje nego što sam ocekivao,sjajno je prihvatila,rekla mi je da me ona voli kao druga bez obzira na sve i da se medju nama ništa nece promeniti.
Posle smo dugo razgovarali i zaista sam se osecao lakše,medutim u toku razgovora je spomenula nešto cega sam i sam svestan,ali sam nacin na koji je to izjavila je produbio moje strahove.
Rekla mi je da to što sam njoj rekao nikada nikome ne govorim,a narocito ne drugovima više nece biti sigurni u mene,i da li ih zaista gledam kao drugove ili na drugi nacin.
Cak je i dodala,da je joj je neka drugarica priznala da je lezbejka da bi se distancirla od nje,zato što bi joj bilo neugodno u njenoj blizini.E sad,tu nastaje problem,zato što stvarno imam jednog druga s kojim sam jako dobar,čak mi je jedan od najboljih drugova,
ali prema njemu osećam nešto više od prijateljstva,ali mu to nikada nisam rekao,niti planiram,niti sam mu pokazao na neki način,osim povremenih izliva nežnosti da ga povremeno zagrlim,pomilujem po kosi ili potapšem po ramenu.
Sve je to bezazleno,nikada mu nij bilo sumnjivo ili neprijatno,ali ipak se plašim da ne poveže stvari ako mu se eventualno autujem,jer bih ga onda sigurno izgubio.
Voleo bih da mu se autujem,da ga pustim da me upozna u celini,ali ne želim da i jednog trenutka posumnja u moje prijateljske namere,jer mi je prvenstveno drug i nikada ne bih uradio nešto što bi ga ugrozilo i navelo da se oseća neugodno u mojoj blizini.
Isto važi i za još par drugova kojima bih eventualno rekao,pa vas molim da me posavetujete.Imam dvadeset godina i celog života idem protiv sebe i svoje prirode i ne mogu više tako.Evo napravio sam prvi korak,ali šta dalje?
Znam da su reakcije individualne,i da nema pravila kako će ko da odreaguje,ali bih ipak voleo da čujem da li je neko od vas bio u ovakvoj situaciji,a verovatno jeste,i kako se izborio sa njom...
Izvinite zbog predugačkog posta i ako je već neko pisao o ovome,i unapred vam se zahvaljujem.

ti znaci hoces da mu se autujes i da mu ne priznas da osecas to nesto?

zamisli 2 verzije ishoda te price-najbolju i najgoru mogucu. tj.-u jednom slucaju bi ga izgubio a u drugom bi on tebe prihvatio. prihvatio i to je SVE. ne zivi u iluziji da ce on tebi reci"da i ja se lozim na tebe! and they lived happily ever after..." jer je to 99,9999% nemoguce.

moguci ishodi:
1. on u startu negoduje i udalji se/napravi ti sranje
2. prihvata fino ali se nakon odredjenog vremena udalji i odbaci te
3. prihvata i napravi ti sranje(pijan na zurci itd)
4. on to u pocetku ne prihvata ali nakon nekog vremena shvati da si mu drug bez obzira na sve
5. prihvata i sve je super
6. prihvata i kaze da je i on gej sto je malo verovatno ali ti ga poznajes pa sam znas da li postoji sansa za tako nesto

ok meni je bilo malo vise dosadno sorry
ali poenta je: sta je jace - osecaj srece koji bi osetio kad bi sve proslo ok ili ocaj koji bi usledio ako te najbolji drug omrzne? i napravi ti neko sranje npr. autuje te svima (ne znam koliko ti je dobar drug, koliko dugo se poznajete...)

[Billy boy]

Moje tri drugarice to znaju i sasvim im je ok, stavishe balaze mi i brojeve raznih tipova koje znaju da su gay. A jedna mi je rekla da je oduvek to znala. Lol:unic:

[Dina]

Lion in winter,
a kako ti stojis sa gay drustvom? Imas li medju njima prijatelja?

Kod mene je recimo bitno to pitanje. Ja sam se nekako uglavnom osecala drugacijom od svih ljudi ali nekad dok sam imala uglavnom strejt prijatelje grcevito sam se drzala za njih cak i ako sam bila svesna da me uopste ne razumeju. Razlog je bio sto me je bilo strah od usamljenosti, da nemam ni sa kim da se vidim, izadjem, pricam, pa su mi se i te osobe sa kojima se slabo razumem cinile mnogo vazne. Vremenom sam sirila krug prijatelja i poznanika i sad sam u situaciji da ne mogu nikako da se vidim sa svima sa kojima bih volela. Nikad ne valja ali u svakom slucaju bolja situacija I iako imam u okolini i otvorene strejt ljude cesce izlazim sa gay drustvom. Opet su mi nekako slobodniji, ne mislim da neku okolnu slobodu, nego na onu u samoj osobi. A to je meni bitnije za razgovor i druzenje. Koliko god se neko trudio da nesto shvati a opet razmislja u nekom okviru i sam tako zivi, meni predstavlja tezinu.

I svakako se slazem sa tobom da su reakcije individualne. Procitaj po ovom delu foruma imas razna iskustva i razmisljanja, mozda ti budu korisna...

[tamanoir]

Mislim da sam ja stvarno po tom pitanju imala neverovatne srece.. Do sada niko nije reagovao burno, biti je negodovao na to da imam devojku.. Doduse, i birala sam prave ljude kojima bih to mogla reci, pa je nekako i bilo ocekivano da reaguju pozitivno, u suprotnom ne verujem da bi se vidjali bas nesto preterano, da ne kazem uopste.. Nazalost, nemam prijatelja i prijateljica koji su gay, inace mislim da bih njima prvo rekla (ako smo bliski, naravno), verovatno bih pitala i za savet i tako to..

Elem, prvo sam rekla svojoj mami, nakon 7 meseci zabavljanja sa svojom dragom.. Zelela sam njoj prvo da kazem, zato sto je stvarno to i zasluzila, buduci da imamo neverovatan odnos.. A i ponestalo mi je izgovora zasto zakljucavamo vrata od moje sobe.. xD Svakako, ona je imala veze sa LGBT zajednicom na ovaj ili onaj nacin (seminari, pisanje za gay casopis, itd), tako da nisam videla razlog zasto da joj ne kazem..

Zatim sam rekla drugarici sa faxa, iz prostog razloga sto bih uvek nekako, cak i nevezano, htela da spomenem nesto sto naravno ne bi imalo smisla bez te cinjenice da sam u vezi sa devojkom.. Kad god bi doslo do takvih momenata, samo bih ucutala.. A tih momenata je bilo previse.. Naravno, super je reagovala..

Rekla sam i prijateljima sa faxa sa kojima sam pocela da se druzim.. Prvo jednom drugu sa kojima sam bas onako 'kliknula', zato sto nisam zelela da moju naklonjenost njemu protumaci pogresno.. Bilo je simpaticno kad smo oboje pricali kako imamo devojke i duge veze.. =D Onda sam rekla i ostalima, pa mi se drugi drug posle toga outovao, hehe..

I tako.. Zna jos nekoliko ljudi, oni koji me znaju duze su pitali sto im ranije nisam rekla, haha..

Eto valjda nisam smorila..

[scout_finch]

moje drugarice su znale i pre nogo sto sam im rekla,zato sto je to poprilicno ocigledno,a i nikad se nisam ustrucavala da prokomentarisem lepu devojku ispred njih,kao da ulazim u rasprave o raznim gej pitanjima. a prvo sam se autovala drugarici,i to preko telefona,nesto smo bezveze pricale,a jas bila uzasno lose volje,jer je to sto nisam bila autovana pocelo mnogo da me gusi,pa su periodi mog loseg raspolozenja poceli sve duze i duze da traju(i po nekoliko meseci) i onda sam joj rekla nesto u fazonu,pa je l' ti znas zasto sam ja ovako uzasne volje,zato sto nikom ne mogu da kazem ni kad sam srecna ni kad sam tuzna bla bla... a posle sam se autovala bez problema i ostatku drustva,iako su bukvalno svi vec manje vise znali. svi su odlicno odreagovali,mada cini mi se i previse dobro,poceli su mnogo da zapitkuj,al' to e bilo jako simpaticno,pa sam se trudila da im odgovorima zadovoljim radoznalost.vremenom je i ta faza prosla i sad to vise nije tema koja je previse interesantan,u svakom slucaju ista interesantnija nego bilo koja njihova prica.

[Lion in Winter]

Originally posted by iWanna

Originally posted by Lion in Winter
Pozdrav svima.Vec neko vreme pratim forum,pa sam rešio da vam se prikljucim:) Pa za pocetak,da vam se pohvalim
pre neki dan sam se autovao najboljoj drugarici i to mi je prvi put da priznam nekome da sam gej.Hvala Bogu,sve je prošlo kako treba,
cak i bolje nego što sam ocekivao,sjajno je prihvatila,rekla mi je da me ona voli kao druga bez obzira na sve i da se medju nama ništa nece promeniti.
Posle smo dugo razgovarali i zaista sam se osecao lakše,medutim u toku razgovora je spomenula nešto cega sam i sam svestan,ali sam nacin na koji je to izjavila je produbio moje strahove.
Rekla mi je da to što sam njoj rekao nikada nikome ne govorim,a narocito ne drugovima više nece biti sigurni u mene,i da li ih zaista gledam kao drugove ili na drugi nacin.
Cak je i dodala,da je joj je neka drugarica priznala da je lezbejka da bi se distancirla od nje,zato što bi joj bilo neugodno u njenoj blizini.E sad,tu nastaje problem,zato što stvarno imam jednog druga s kojim sam jako dobar,čak mi je jedan od najboljih drugova,
ali prema njemu osećam nešto više od prijateljstva,ali mu to nikada nisam rekao,niti planiram,niti sam mu pokazao na neki način,osim povremenih izliva nežnosti da ga povremeno zagrlim,pomilujem po kosi ili potapšem po ramenu.
Sve je to bezazleno,nikada mu nij bilo sumnjivo ili neprijatno,ali ipak se plašim da ne poveže stvari ako mu se eventualno autujem,jer bih ga onda sigurno izgubio.
Voleo bih da mu se autujem,da ga pustim da me upozna u celini,ali ne želim da i jednog trenutka posumnja u moje prijateljske namere,jer mi je prvenstveno drug i nikada ne bih uradio nešto što bi ga ugrozilo i navelo da se oseća neugodno u mojoj blizini.
Isto važi i za još par drugova kojima bih eventualno rekao,pa vas molim da me posavetujete.Imam dvadeset godina i celog života idem protiv sebe i svoje prirode i ne mogu više tako.Evo napravio sam prvi korak,ali šta dalje?
Znam da su reakcije individualne,i da nema pravila kako će ko da odreaguje,ali bih ipak voleo da čujem da li je neko od vas bio u ovakvoj situaciji,a verovatno jeste,i kako se izborio sa njom...
Izvinite zbog predugačkog posta i ako je već neko pisao o ovome,i unapred vam se zahvaljujem.

ti znaci hoces da mu se autujes i da mu ne priznas da osecas to nesto?

zamisli 2 verzije ishoda te price-najbolju i najgoru mogucu. tj.-u jednom slucaju bi ga izgubio a u drugom bi on tebe prihvatio. prihvatio i to je SVE. ne zivi u iluziji da ce on tebi reci"da i ja se lozim na tebe! and they lived happily ever after..." jer je to 99,9999% nemoguce.

moguci ishodi:
1. on u startu negoduje i udalji se/napravi ti sranje
2. prihvata fino ali se nakon odredjenog vremena udalji i odbaci te
3. prihvata i napravi ti sranje(pijan na zurci itd)
4. on to u pocetku ne prihvata ali nakon nekog vremena shvati da si mu drug bez obzira na sve
5. prihvata i sve je super
6. prihvata i kaze da je i on gej sto je malo verovatno ali ti ga poznajes pa sam znas da li postoji sansa za tako nesto

ok meni je bilo malo vise dosadno sorry
ali poenta je: sta je jace - osecaj srece koji bi osetio kad bi sve proslo ok ili ocaj koji bi usledio ako te najbolji drug omrzne? i napravi ti neko sranje npr. autuje te svima (ne znam koliko ti je dobar drug, koliko dugo se poznajete...)

Pa da,tako nekako,želeo bih da mu se autujem,jer kao što rekoh ne mogu više ovako,ćutanje me sve više guši i koči,i nije fer da ako smo drugovi da on meni priča sve a ja da prećutkujem osnovne informacije o sebi,i njemu i ostatku društva.Ali mu ne mogu reći da ipak osećam nešto više prema njemu,jer smatram da bi ga to verovatno udaljilo od mene. A i realno,time ništa ne dobijam,i nisam očekivao neku takvu reakciju tipa "padni mi na grudi,volim i ja tebe" ... Dosta mi je da me prihvati takvog kakav sam i ništa više i ne tražim,znam da je nemoguće. A što se tiče ishoda koje si naveo mislim da su najverovatniji drugi i peti,eventualno četvrti,ovo ostalo ne baš,jednostavno nije takav čovek koji bi napravio sranje ali opet nikad se ne zna... Osećaj sreće kad bi sve prošlo super bi bio neopisiv,evo kad sam rekao drugarici osećao sam se gotovo preporođeno,ali i gubitak bi bio preveliki tako da stvarno ne znam,nisam pametan ... Baš treba sesti i dobro razmisliti o tome pre bilo kakve akcije,a tebi stvarno hvala na savetu...

[Lion in Winter]

Originally posted by Dina
Lion in winter,
a kako ti stojis sa gay drustvom? Imas li medju njima prijatelja?

Kod mene je recimo bitno to pitanje. Ja sam se nekako uglavnom osecala drugacijom od svih ljudi ali nekad dok sam imala uglavnom strejt prijatelje grcevito sam se drzala za njih cak i ako sam bila svesna da me uopste ne razumeju. Razlog je bio sto me je bilo strah od usamljenosti, da nemam ni sa kim da se vidim, izadjem, pricam, pa su mi se i te osobe sa kojima se slabo razumem cinile mnogo vazne. Vremenom sam sirila krug prijatelja i poznanika i sad sam u situaciji da ne mogu nikako da se vidim sa svima sa kojima bih volela. Nikad ne valja ali u svakom slucaju bolja situacija I iako imam u okolini i otvorene strejt ljude cesce izlazim sa gay drustvom. Opet su mi nekako slobodniji, ne mislim da neku okolnu slobodu, nego na onu u samoj osobi. A to je meni bitnije za razgovor i druzenje. Koliko god se neko trudio da nesto shvati a opet razmislja u nekom okviru i sam tako zivi, meni predstavlja tezinu.

I svakako se slazem sa tobom da su reakcije individualne. Procitaj po ovom delu foruma imas razna iskustva i razmisljanja, mozda ti budu korisna...

Na žalost,jako slabo stojim sa gay društvom.Zapravo,ne stojim nikako,jer još nisam imao priliku da upoznam nekoga ko je takode gay...ili jesam samo nisam svestan toga ... Slažem se sa tobom da je to veoma bitno pitanje,i ja se trenutno osecam kao što si se ti osecala,i naravno da bih se osecao slobodnije kada bih imao nekoga u okruženju koji je sve to prošao,jer opet je deugacije kad imaš nekoga ko te stvarno razume a ne da te jednostavno toleriše,ali opet kažem do sada nisam imao prilike da upoznam nekoga ... I baš mi je drago što su neki od vas imali lepa iskustva prilikom autovanja i nadam se da cu i ja biti te srece .. Svakako cu pogledati malo detaljnije forum,i bice svakako od pomoci,još jednom hvala vam svima

[Dina]

Lion in Winter,
eto vec dolazak na forum je mozda put da nadjes nove prijatelje

[Darling]

Autovala sam se drugu, pre 7, 8 godina i nije bas najbolje podneo... Ispostavilo se da je zaljubljen u mene, iako je u tom periodu imao devojku. Druzili smo se jos nekih godinu dana, ja sam otisla na studije, on se ozenio, isla sam da vidim bebce i to je to...

Dopisujem se sa jednom devojkom koju sam upoznala u Bg-u, u vezi je, kao i ja, pricamo bas o svemu i svacemu..

Imam drugaricu, koja nema nista protiv, ali potajno navija da se vratim na "pravi put".
Kada sam posle kratke veze sa jednim deckom ponovo nasla devojku, rekla mi je: "Eee, a ja mislila da ti je doslo iz ribice u glavu!"

Osim njih dve, nemam nikog sa kim bih mogla opusteno da popricam... I, eto me na forumu, prija mi prisustvo gej populacije, makar i "preko zice"...