-  14 Feb 2009, 18:31
					 #1385883
						        
										
										
					
					
							Ова тема проистекла је из некаквих прича о томе да људи нису нашли ту ,,сродну душу'' на теби ,,Сам(а) сам због...''.
Шта је то сродна душа...
Душа- па ми и у својој души учествујемо, и то како. Душа мора бити подвргнута самообразовању, бризи и обликовању, а стога да и однос двају душа не сме бити одвојен од одговорности саморадњи, процеса учења пре пре свега, и уметности ,,игре''.
Е сад на личном примеру-
Од малих ногу задојила сам себе којекаквих митовима, грчким и словенским, а касније се упознала са Платоном и новоплатоничарима... Овидијеве ,,Метаморфозе'' где је цела та прича на опет неки други начин ревидирана сам читала на Калемегдану у пролеће, сама...
Ја волим мит сродне душе. Волим импликације тог мита. Али не верујем у колизију некаквих ,,душа''. Верујем у тренутак, најсветлији од свих тренутака, када нешто заиста заискри и препозна се, АЛИ У ВРЕМЕНУ СЕ ПРЕПОЗНА као сусрет двају душа. То постоји. Али то су једнако и светли тренуци СВЕСТИ и ОКОЛНОСТИ. Али то није сродност душа, већ сусрет.
Верујете ли у сродну душу? Зашто (не морате оволико да смарате колико сам ја)?

					
										
					  															  					                Шта је то сродна душа...
Душа- па ми и у својој души учествујемо, и то како. Душа мора бити подвргнута самообразовању, бризи и обликовању, а стога да и однос двају душа не сме бити одвојен од одговорности саморадњи, процеса учења пре пре свега, и уметности ,,игре''.
Е сад на личном примеру-
Од малих ногу задојила сам себе којекаквих митовима, грчким и словенским, а касније се упознала са Платоном и новоплатоничарима... Овидијеве ,,Метаморфозе'' где је цела та прича на опет неки други начин ревидирана сам читала на Калемегдану у пролеће, сама...
Ја волим мит сродне душе. Волим импликације тог мита. Али не верујем у колизију некаквих ,,душа''. Верујем у тренутак, најсветлији од свих тренутака, када нешто заиста заискри и препозна се, АЛИ У ВРЕМЕНУ СЕ ПРЕПОЗНА као сусрет двају душа. То постоји. Али то су једнако и светли тренуци СВЕСТИ и ОКОЛНОСТИ. Али то није сродност душа, већ сусрет.
Верујете ли у сродну душу? Зашто (не морате оволико да смарате колико сам ја)?
