Ijao, odavno nisam imao priliku za pisanje dugačkih postova, Ulixe, hvala ti na tome
Onda ti ne govoris o verovanju, vec o induktivnom zakljucivanju. To, naravno, nije u potpunosti validan nacin zakljucivanja, ali je daleko od pukog verovanja.
Da, da, u pitanju je taj vrlo osetljiv, ali ključan momenat koji ti predočavam- verovanje u validnost induktivnosti, iliti opet govorimo o probabilitetu.
Pod uslovom da govoris o tome da je Sunce 23 godine mog zivota izlazilo svako jutro, pa ja s razlogom zakljucim da ce izaci i sutra.
Drugo - ja sam zavrsio i osnovnu i srednju, pa sam pokupio i ponesto iz fizike, te znam sa sigurnoscu da ce Sunce svako jutro izlaziti, jer za to jos kako postoji dokaz. Dakle, los si primer izabrao.
Hvala ti na ukazanim zaslugama, ali primer "Sunca koje (ne)će izaći svakog jutra " nije moj, već pomenutog filozofa Hjuma (živeo još u 18. veku, uticao na Kanta, pragmatizam, pozitivizam i još štošta).
Verovanje je kad ja tvrdim da oko zemlje leti cajnik (da parafraziram B. Rasela) i to magican, bozanski cajnik, ali toliko mali da ni jedan postojeci instrument ne moze da ga detektuje. To je verovanje.
Očito je problem u različitosti naših interpretacija reči "verovanje" kao i homo religiosus, koje si izvoleo, po mom viđenju, površno odbaciti kao glupe.
Ti očito "verovanje" koncipiraš kao nešto bez logičkog pokrića, ali ja posmatram to malo sveobuhvatnije, uključujući i verovanje u samu logiku, preciznije u sinhronicitet logike i "prave" stvarnosti.
Naravno, moram priznati da je tvoja definicija uobičajena, ali suština pojma verovanja o kome ja govorim je mislim ipak značajnija, kako za ono što sam pretenciozno izjavio kada sam banuo na temu, tako i za samu temu.
Razmišljao sam da li da uopšte upadam u diskusiju na ovoj temi, ali zasvrbeli su me dosta prsti, jer masa ljudi "opovrgava" religioznost prividno je suprotstavljajući nauci.
Naravno da odricanje od logike, znači i odricanje od celokupnog naučnog i tehnološkog napretka ljudske vrste. Logika čoveku pruža sigurnost,i sjajan je odbrambeni mehanizam.
To što fizički zakoni skladno funkcionišu jer nas do sada nisu izneverili, ne znači da su dokazani.
Ne bas. Ne verujem, vec znam da ono funkcionise. Nauka je u "komunikaciji" sa onim sto proucava i svaki zakljucak je uglavnom proveriv.
Znaš, koristiš argumente slične onima u odbrani astrologije- nije dokazano, ali funkcioniše.
U fizici su već poznati metodi: opservacija, uočavanje (često induktivno) pravila, i postavljanje hipoteza. Naravno, bitna razlika je što astrologija nije egzaktna u toj meri, i nema tu visoku statističku ispravnost (koja, dakle, NE dokazuje ispravnost).
Ili kako bi Poper izdvojio: opservacionizam, pa induktivizam.
Dakle, akcenat je na
hipotezi (koju mi zovemo zakonom da bi se stvorila zabluda da je nešto dokazano, i da bi lakše spavali noću), ne na dokazu. Dokaz nije dokaz, ako važi sve dok se ne opovrgne.
Kad već toliko mašeš logikom
, treba da znaš da u logici ne važi pravilo da je neko nevin DOK se ne dokaže suprotno, već KADA se dokaže suprotno, tj da je nevin. Ili i u Srbistanu slobodno živi sve sam pošten i fin narod
logika nije odnekud data, nije pala s neba, vec je to mozda najlepsa i najslozenija stvar koju je evolucija proizvela.
i hvala njojZI
Drugo - logika i iskustvo ne idu jedno s drugim.
Bouže
Pa nego kako se uopšte postavljaju naučni zakoni: posmatranje, posmatranje, pa "štelovanje" rezultata i uočavanje pravila. Kome u praksi treba fizika koja nema veze sa empirijom?
Iz iskustva se svi hvatamo za vitamin C kada smo prehladjeni, logika kaze da je to besmisleno, posto vitamin C nece ublaziti prehladu. U tom smislu apsolutno nije vazno da li se logika i iskustvo poklapaju. Iskustvo i nije nista drugo do mesavina rdjave indukcije zasnovane na nepazljivom posmatranju i sujeverja (tj. verovanja
Naša percepcija stvarnosti je naše iskustvo, da njega nema ne bi bilo ni nauke. Govorimo o drugačijem iskustvu, ti govoriš o praznim pričama. A drago mi je da sam ovde raščistio šta si ti podrazumevao pod verovanjem
Ovo bi se moglo nazvati "shvatanje iz neznanja". OK, nauka se menja. Brzo se menja. Uglavnom to nisu revolucionarne promene, ali ima i takvih. Ali to ne znaci da je Njutnov logicki aparat (ovo zvuci kao ves masina) bio los, skrndav, falican... ne. To znaci samo da Njutn nije znao sve sto mi danas znamo, nije imao sve podatke. To je kao kad citas roman Agate Kristi i sto puta se predomislis ko je ubica do kraja. To nije zato sto ti ne znas da razmisljas, vec zato sto ti ona postepeno otkriva tragove.
Da bi mogao da izvedes validan zakljucak, moras imati dobre premise, jer u suprotnom sama logicka pravila ne sluze nicemu i ne vrede ni pisljiva boba.
Zaboga, pa niko ne kritikuje Njutnov logički aparat
(Njutn je btw bio veoma religiozan
), već tačnost njegovih zakona.
I tvoj primer nije dobar
, jer na kraju Agatinog romana saznaš ko je ubica, i nema daljeg razvoja događaja, ali ako možda ti to znaš, reci mi gde je krajnji domet nauke? U nauci ta potraga nema kraja, tako ni apsolutne istine. Samo tvoje trenutno
verovanje u nju, mon cher. ALi tu nema ništa loše, naprotiv, i ja verujem u nauku, nadam se da ti je sada smisleniji "polusmislen" pojam homo religiosus.
Veoma je lepa stvar sto se nauka menja u skladu sa novim saznanjima. Kada bi, recimo, teologija pratila nova saznanja, odavno bi prestala da postoji.
haha
good one
ALi to se više odnosi na dogmu, nego na suštinu religije, jer da nije tako, ne bismo mi i dalje tipkali ovde u virtuelnom prostoru dve iljade (ili koliko već) godina posle...
), ali i sa naučnog stanovišta, religiozna priroda čoveka je nesporna. 
```
)
