- 20 Nov 2008, 18:13
#1306306
Svojevremeno najlepsa zena bivse Jugoslavije, Nikica Marinovic (61), kako prenose mediji, pre dva dana oduzela je sebi zivot u svom stanu u centru Beograda. Duze vreme ova lepotica, koja je na izboru u Londonu zezdesetih godina proglasena najlepsom Evropljankom i drugom pratiljom miss sveta, zivela je skromno i povuceno a, kako se prica, patila je od depresije.
Eriku Morliju se najzad ispunila zelja. Posle petnaest godina cekanja, medju zvanicnim kandidatkinjama za titulu miss sveta, nasla se i devojka s druge strane. Iza gvozdene zavese. Te 1966. godine, ne bas slucajno, u London je otputovala najlepsa devojka Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije.
Nikica Marinovic, bisernoplave kose, puti poput najfinijeg porcelana, ponosno je prosetala Rojal Albert holom, zdanjem-spomenikom ljubavi engleske kraljice Viktorije prema preminulom suprugu Albertu, i osvojila za sve nase buduce kandidatkinje najvise. Proglasena je najlepsom Evropljankom i prvom pratiljom miss sveta. Kasnije, nijedna lepotica Jugoslavije, a bilo ih je vise od 25 na planetarnom izboru, posle i svih ostalih novostvorenih drzava nije uspela da se okiti visokom titulom.
Ni te 1966. godine, kada je casopis „Bazar” organizovao u Dubrovniku izbor regionalne lepotice, a zatim i mis Jugoslavije, kada je sticala pravo da se takmici u Londonu za titulu najlepse zene na svetu, odbijala je da ucestvuje u toj maskaradi. Neko od organizatora ju je primetio u publici, dok su na bini trajale probe za priredbu. Pobegla je u mracne dubrovacke ulicice kad je videla da su neki ljudi posli k njoj. Ipak su je nasli, posle duzeg traganja, u Rijeci Dubrovackoj. I da je htela nije mogla nikako da se sakrije. Odavala ju je duga plava kosa i nevidjena lepota. „Ljudi, jeste li videli nesto lepse”, uzvikivali su za njom. Nisu je mogli zastititi ni majka Perica ni Pepo Marinovic, ribar, njen otac. Dubrovacka maturantkinja je vec pripadala obozavateljima, iako se tome dugo opirala. Bas zbog toga sto joj je otac bio ribar, mnogi su sebe uveravali da cuda postoje i da je za to Nikica najbolji primer, jer takva lepotica moze da bude stvorena samo od morske pene. (Bazar)
Zvali su je ”Lepotica” bila je gracija tadasnje Jugoslavije. Nikica, tako krhka a tako jaka, kad se naselila u Beograd ljudi su joj iza ledja saptali : ”Nikad lepse celjade nismo videli.” Da li je bila svesna svoje lepote, sumnjamo da je bila, verovatno bi zavrsila drugacije, skromnost joj je bila vrlina. Ko je jednom upoznao Nikicu znao je da je lepota i pored spoljasnosti dobrim delom navire i iz duse. Pozeleo je ponovo.
Kad se pojavila na sceni, kad se pokazala svima na tadasnjem izboru za najlepsu zelela je da se vrati nazad. Da nestane, stidljivo se povuce iza parafana koji su delili lepotu i znatizeljnost. Iako nije osvojila krunu najlepse ostace upamcena kao najlepsa devojka na izboru za miss sveta. Devojke su joj bojazno prilazile, pipkale je za kosu, dodirivale i cudile se. Nisu verovale da je prava, da je zaista od krvi i mesa. Kao sto mi ni danas ne mozemo da verujemo da je nema, da je potonula u istu onu morsku penu iz koje je i izronila. Nikica mozda nije imala mnogo, imala je divljenje svih muskaraca a i zena sirom nekadasnje Jugoslavije. Bila je ideal tadasnje lepote, definitivno i danasanje. Izgubila se kao i vecina pravih vrednosti u mulju poremecenih nametnutih okova koji su mic po mic ubijali svaku lepotu duse. Zasto nije zelela da bude prisutna, da nam iskace iz frizidera ne znamo, mozda je ipak subdina svakog velikana svog vremena da ostane misterija. Ona je ostala najlepsa misterija proslog veka.
Pocivaj u miru! Mir si trazila nadmeno su ti oduzeli. Dan danas se divimo tvojoj lepoti, tvojoj skromnosti i gracioznosti. Mi klonovi danasnjice, koji bezimo kao i ti sto si bezala od svega sto je bilo kolektivno upijano.
http://www.urban-off.com/2008/11/15/jug ... -afrodita/
Eriku Morliju se najzad ispunila zelja. Posle petnaest godina cekanja, medju zvanicnim kandidatkinjama za titulu miss sveta, nasla se i devojka s druge strane. Iza gvozdene zavese. Te 1966. godine, ne bas slucajno, u London je otputovala najlepsa devojka Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije.
Nikica Marinovic, bisernoplave kose, puti poput najfinijeg porcelana, ponosno je prosetala Rojal Albert holom, zdanjem-spomenikom ljubavi engleske kraljice Viktorije prema preminulom suprugu Albertu, i osvojila za sve nase buduce kandidatkinje najvise. Proglasena je najlepsom Evropljankom i prvom pratiljom miss sveta. Kasnije, nijedna lepotica Jugoslavije, a bilo ih je vise od 25 na planetarnom izboru, posle i svih ostalih novostvorenih drzava nije uspela da se okiti visokom titulom.
Ni te 1966. godine, kada je casopis „Bazar” organizovao u Dubrovniku izbor regionalne lepotice, a zatim i mis Jugoslavije, kada je sticala pravo da se takmici u Londonu za titulu najlepse zene na svetu, odbijala je da ucestvuje u toj maskaradi. Neko od organizatora ju je primetio u publici, dok su na bini trajale probe za priredbu. Pobegla je u mracne dubrovacke ulicice kad je videla da su neki ljudi posli k njoj. Ipak su je nasli, posle duzeg traganja, u Rijeci Dubrovackoj. I da je htela nije mogla nikako da se sakrije. Odavala ju je duga plava kosa i nevidjena lepota. „Ljudi, jeste li videli nesto lepse”, uzvikivali su za njom. Nisu je mogli zastititi ni majka Perica ni Pepo Marinovic, ribar, njen otac. Dubrovacka maturantkinja je vec pripadala obozavateljima, iako se tome dugo opirala. Bas zbog toga sto joj je otac bio ribar, mnogi su sebe uveravali da cuda postoje i da je za to Nikica najbolji primer, jer takva lepotica moze da bude stvorena samo od morske pene. (Bazar)
Zvali su je ”Lepotica” bila je gracija tadasnje Jugoslavije. Nikica, tako krhka a tako jaka, kad se naselila u Beograd ljudi su joj iza ledja saptali : ”Nikad lepse celjade nismo videli.” Da li je bila svesna svoje lepote, sumnjamo da je bila, verovatno bi zavrsila drugacije, skromnost joj je bila vrlina. Ko je jednom upoznao Nikicu znao je da je lepota i pored spoljasnosti dobrim delom navire i iz duse. Pozeleo je ponovo.
Kad se pojavila na sceni, kad se pokazala svima na tadasnjem izboru za najlepsu zelela je da se vrati nazad. Da nestane, stidljivo se povuce iza parafana koji su delili lepotu i znatizeljnost. Iako nije osvojila krunu najlepse ostace upamcena kao najlepsa devojka na izboru za miss sveta. Devojke su joj bojazno prilazile, pipkale je za kosu, dodirivale i cudile se. Nisu verovale da je prava, da je zaista od krvi i mesa. Kao sto mi ni danas ne mozemo da verujemo da je nema, da je potonula u istu onu morsku penu iz koje je i izronila. Nikica mozda nije imala mnogo, imala je divljenje svih muskaraca a i zena sirom nekadasnje Jugoslavije. Bila je ideal tadasnje lepote, definitivno i danasanje. Izgubila se kao i vecina pravih vrednosti u mulju poremecenih nametnutih okova koji su mic po mic ubijali svaku lepotu duse. Zasto nije zelela da bude prisutna, da nam iskace iz frizidera ne znamo, mozda je ipak subdina svakog velikana svog vremena da ostane misterija. Ona je ostala najlepsa misterija proslog veka.
Pocivaj u miru! Mir si trazila nadmeno su ti oduzeli. Dan danas se divimo tvojoj lepoti, tvojoj skromnosti i gracioznosti. Mi klonovi danasnjice, koji bezimo kao i ti sto si bezala od svega sto je bilo kolektivno upijano.
http://www.urban-off.com/2008/11/15/jug ... -afrodita/
