- 18 Okt 2008, 08:35
#1272266
Pokušat ću biti kratak. (naknadni p.s. - nije mi uspjelo).
Komentirajte, recite: "griješiš / činiš ispravno" ako vam se da. Namjerno ne postam na gay.hr-u, tamo bi se previše ljudi osjetilo pogođenima. Ali, možda i tamo postam.
Dakle, upoznali smo se, on je 10-tak godina mlađi, sladak; zapravo divan, onaj tip muškog lica koji me najviše pali. Bilo je ok - govorim o seksu i maženju (zapravo, maženje još više volim, a to je bilo fantastično).
A zatim je krenulo. Posudba novca. Bio sam toliko glup da zamislim kako bi se netko takav zaljubio u mene samo zbog mene.
U početku sam to shvaćao kao male posudbe / usluge jer su to zapravo i bile: "nemam za kavu" / "pliz, ajmo naručiti pizzu" (jer on ne može jesti moju "bljutavu" čitaj "healthy" hranu); pa onda, treba mu za neke dokumente, pa za prijevoz, bonove za mob.
Telefoniranje me je osobito iritiralo. Svaki put (a počeo je dolaziti svaku večer) hvatao bi se mog fiksnog telefona i razgovarao po sat... Ja sam sve više i više šutio.
Priznajem, niti ja nisam naivan. I ja sam trgovao. Iako je boljelo, zatvarao sam oči za njegove zagrljaje. No, ok. dobio je plaću - niti on niti ja nismo znali koliko mi duguje; ponudio je vratiti novac; no, ja sam mu rekao da mi ne treba ništa vraćati, da je to bila samo pomoć, kratkotrajna, kao što bi i on meni pomogao...
Onda je počeo biti prohtjevan. Nije mu bilo jasno zašto se ustajem u pola 7, on je htio spavati do 11. Došlo je do toga da sam hodao sobom na prstima da ga ne probudim.
Ono što me je raspizdilo valjda totalno jest kada je odlazio ("dogovor za posao") i tražio me imam li novca za kavu. Dao sam mu sav sitniš iz novčanika. Kad se te večeri vratio, pitao sam za posao - "ne", nije išao na razgovor, ali je popio kavu s prijateljicom u Sheratonu.
Eh, pa bogamu, ja sam znao imati tisuće kuna u džepovima, pa nikada ne bih otišao u jedan Sheraton samo radi jedne kave! Možete reći da sam škrt, tvrdica, gunđalo... ali ja sam to jutro gotovo ispraznio novčanik za njegovu kavu u Sheratonu i napravio neku izliku frendici (da se ne osramotim što nemam novca), a on je pio kavu u jebenom Sheratonu!
I onda, sad mi je žao svega. Dogodila mu se grozna stvar. Smrt u obitelji. Doduše, ne nenadano, radilo se o korničnoj bolesti. I naravno, sad me opet traži novce.
Znam, možda bi mi zaista i vratio. Ali, ne poznajemo se ni tri tjedna! Traži podosta. Za pogreb i ostalo. Kako mu vjerovati! Pa valjda ima neke rođake. Pa valjda su znali što će se dogoditi. Pa nisam ja fucking Caritas!Credit Suisse propada, a ja ću okolo dijeliti novce (kojih niti nemam dovoljno, i ostao bih bez ikakvih sredstava kada bih mu posudio).
I zatim mi je rekao. Uz svo suosjećanje prema njemu i njegovom gubitku, nisam mogao shvatiti da će mi tako nešto reći.
Naime, dok smo vodili ljubav, uočio je maleni "nedostatak" tj. da sam obrezan. Piato me jesam li musliman (malo je glup, ali neću sad o tome) i ja sam mu pokušao objasniti kako se radi o radicijskom židovskom obredu, kako nisam religiozan i sl. No, on je eto, shvatio da sam ja Židov (iako sam mu pokušao objasniti kako sam možda podrijetlom, ali sam anacionalan).
I na kraju balade, zadnji razgovor preko moba, i on opet, traži posudbu, čak se cjenka, ali, tad sam već odlučio da mu neću posuđivati - i kažem mu - ne, ne mogu, žao mi je - a onmeni, ajde da napišem u pristojnijoj verziji:
"da ti si druge vjere, ti ne možeš razumijeti nas"
*** naslov izmenjen od strane moderatorke zbog upotrebe velikih slova
Komentirajte, recite: "griješiš / činiš ispravno" ako vam se da. Namjerno ne postam na gay.hr-u, tamo bi se previše ljudi osjetilo pogođenima. Ali, možda i tamo postam.
Dakle, upoznali smo se, on je 10-tak godina mlađi, sladak; zapravo divan, onaj tip muškog lica koji me najviše pali. Bilo je ok - govorim o seksu i maženju (zapravo, maženje još više volim, a to je bilo fantastično).
A zatim je krenulo. Posudba novca. Bio sam toliko glup da zamislim kako bi se netko takav zaljubio u mene samo zbog mene.
U početku sam to shvaćao kao male posudbe / usluge jer su to zapravo i bile: "nemam za kavu" / "pliz, ajmo naručiti pizzu" (jer on ne može jesti moju "bljutavu" čitaj "healthy" hranu); pa onda, treba mu za neke dokumente, pa za prijevoz, bonove za mob.
Telefoniranje me je osobito iritiralo. Svaki put (a počeo je dolaziti svaku večer) hvatao bi se mog fiksnog telefona i razgovarao po sat... Ja sam sve više i više šutio.
Priznajem, niti ja nisam naivan. I ja sam trgovao. Iako je boljelo, zatvarao sam oči za njegove zagrljaje. No, ok. dobio je plaću - niti on niti ja nismo znali koliko mi duguje; ponudio je vratiti novac; no, ja sam mu rekao da mi ne treba ništa vraćati, da je to bila samo pomoć, kratkotrajna, kao što bi i on meni pomogao...
Onda je počeo biti prohtjevan. Nije mu bilo jasno zašto se ustajem u pola 7, on je htio spavati do 11. Došlo je do toga da sam hodao sobom na prstima da ga ne probudim.
Ono što me je raspizdilo valjda totalno jest kada je odlazio ("dogovor za posao") i tražio me imam li novca za kavu. Dao sam mu sav sitniš iz novčanika. Kad se te večeri vratio, pitao sam za posao - "ne", nije išao na razgovor, ali je popio kavu s prijateljicom u Sheratonu.
Eh, pa bogamu, ja sam znao imati tisuće kuna u džepovima, pa nikada ne bih otišao u jedan Sheraton samo radi jedne kave! Možete reći da sam škrt, tvrdica, gunđalo... ali ja sam to jutro gotovo ispraznio novčanik za njegovu kavu u Sheratonu i napravio neku izliku frendici (da se ne osramotim što nemam novca), a on je pio kavu u jebenom Sheratonu!
I onda, sad mi je žao svega. Dogodila mu se grozna stvar. Smrt u obitelji. Doduše, ne nenadano, radilo se o korničnoj bolesti. I naravno, sad me opet traži novce.
Znam, možda bi mi zaista i vratio. Ali, ne poznajemo se ni tri tjedna! Traži podosta. Za pogreb i ostalo. Kako mu vjerovati! Pa valjda ima neke rođake. Pa valjda su znali što će se dogoditi. Pa nisam ja fucking Caritas!Credit Suisse propada, a ja ću okolo dijeliti novce (kojih niti nemam dovoljno, i ostao bih bez ikakvih sredstava kada bih mu posudio).
I zatim mi je rekao. Uz svo suosjećanje prema njemu i njegovom gubitku, nisam mogao shvatiti da će mi tako nešto reći.
Naime, dok smo vodili ljubav, uočio je maleni "nedostatak" tj. da sam obrezan. Piato me jesam li musliman (malo je glup, ali neću sad o tome) i ja sam mu pokušao objasniti kako se radi o radicijskom židovskom obredu, kako nisam religiozan i sl. No, on je eto, shvatio da sam ja Židov (iako sam mu pokušao objasniti kako sam možda podrijetlom, ali sam anacionalan).
I na kraju balade, zadnji razgovor preko moba, i on opet, traži posudbu, čak se cjenka, ali, tad sam već odlučio da mu neću posuđivati - i kažem mu - ne, ne mogu, žao mi je - a onmeni, ajde da napišem u pristojnijoj verziji:
"da ti si druge vjere, ti ne možeš razumijeti nas"
*** naslov izmenjen od strane moderatorke zbog upotrebe velikih slova
), sve dok su obje strane svjesne o čemu se tu radi tj. "koliko novca, toliko i muzike". 
), ona je za tebe preskupa, i vrijeme je da zaboravis na istu.
Novac, pa novac, pa novac...ajmeeee! 
) ) gaji emocije prema tom decku
ali samo prema onima koji to zasluzuju...ne i prema malim sponzorushama 
prema onima koji nisu nista bolje ni zasluzili...ili zatvoriti svoje srce i jako paziti kome ga dajesh 