- 07 Okt 2008, 15:51
#1263628
Dvoje Francuza i Nemac dobitnici Nobelove nagrade za medicinu
Demaskirali virus HIV-a
Autor: „BBC“/IB | Foto: Beta - AP | 07.10.2008.
Naučnici koji su otkrili virus HIV-a podeliće ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu, zajedno sa stručnjakom koji je povezao ljudski papiloma virus (HPV) sa rakom grlića materice.
Francuski naučnici Fransoaz Bare-Sinusi (61) i Lik Montanjije (76) dobili su priznanje za rad na otkrivanju virusa uzročnika side, dok je Harald cur Hauzen (72) iz Nemačke dobio nagradu za otkriće vezano za uzročnika raka grlića materice.
Na osnovu medicinskih izveštaja o novom sindromu imunodeficijencije 1981. godine, profesor Bare-Sinusi, sa Instituta Paster, i dr Montanjije, direktor Svetske fondacije za istraživanje i prevenciju side, prvi su identifikovali virus HIV kao krivca za ovu bolest.
U svom obrazloženju, Nobelova skupština navodi da je njihovo otkriće od vitalnog značaja u omogućavanju naučnicima da razumeju biologiju virusa koji i dalje predstavlja ogromnu pretnju za javno zdravlje širom sveta. Luk Montanje posvetio je svoju nagradu obolelima od side i izrazio očekivanje da će „terapeutska vakcina” protiv ove pandemije biti pronađena u roku od četiri godine.
Rad ovih naučnika doveo je do razvoja metoda u dijagnostifikovanju zaraženih pacijenata i analizi krvi, što je ograničilo širenje pandemije, a, takođe, dovelo je i do novih načina lečenja. Više od 25 miliona ljudi umrlo je od side od 1981. godine, dok se procenjuje da, na globalnom planu, više od 33 miliona ljudi živi sa HIV virusom. Još uvek ne postoji lek protiv side. Međutim, za mnoge ova bolest više ne predstavlja neminovnu pretnju skorašnjom smrću, zahvaljujući velikom napretku u istraživanjima i razvoju lekova u proteklih nekoliko godina. Uz primenu lečenja, oboleli od HIV-a mogu živeti decenijama. Ipak, lekovi protiv HIV-a nisu dostupni u mnogim siromašnim zemljama.
U obrazloženju švedske Akademije za dodelu Nobelove nagrade navodi se: „Nikada do sada nauka i medicina nisu bile tako brze u otkrivanju, identifikovanju porekla i obezbeđivanju lečenja za novu bolest. Uspešna antiretrovirusna terapija za rezultat ima produžetak životnog veka kod osoba zaraženih HIV-om do nivoa sličnog onome kao kod nezaraženih osoba“.
Nik Partridž iz dobrotvorne organizacije „Terens Higins“ kaže: „Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanjije zaista su zaslužni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Njihov rad od ogromnog je značaja, jer je doveo do izuzetnog napretka u razumevanju i lečenju HIV-a.“
I dr Montanjije i američki istraživač dr Robert Galo imaju zasluge u otkrivanju uzroka side, iako su nekoliko godina davali suprotne izjave koje su dovele do pravnih, pa čak i diplomatskih nesporazuma između Francuske i Amerike. Žiri švedske Akademije u svom obrazloženju ne spominje dr Galoa. Profesorka Bare-Sinusi izjavila je da nagrada predstavlja veliku čast koju nije očekivala.
Profesor Cur Hauzen, sa Univerziteta u Diseldorfu, nagrađen je zbog svog delovanja „protiv trenutnih dogmi“ u otkrivanju ljudskog papiloma virusa koji uzrokuje rak grlića materice.
Ljudski papiloma virus (HPV) može biti detektovan u 99,7 procenata slučajeva svih žena sa rakom grlića materice, a smatra se da je dugotrajna infekcija virusom odgovorna za više od pet odsto svih oboljenja raka grlića materice širom sveta.
Dr Adrijano Boaso, istraživač saradnik na Imperijalnom koledžu, objašnjava: „Izolovanje uzročnika kod bilo koje zarazne bolesti najvažniji je korak ka pronalaženju vakcine. Dostupnost vakcine protiv HPV-a danas predstavlja stvarnost zahvaljujući prvobitnom otkriću virusa od strane Haralda cur Hauzena. Istraživanja vezana za vakcinu protiv HIV-a u poslednje vreme doživela su neuspeh u okviru kliničkih proba, ali nema sumnje da će otkriće HIV-a od strane Fransoaz Bare-Sinusi i Lika Montanjijea biti stub oslonac na osnovu koga će se konačno napraviti efikasna vakcina“.
2008: Harald cur Hauzen, Nemačka, otkrio da ljudski papiloma virus izaziva rak grlića materice
Fransoaz Bare-Sinusi, Lik Montanjije, Francuska, za otkriće virusa ljudske imunodeficijencije
2007: Mario Kapeki, Oliver Smitiz, SAD, Martin Evans, Velika Britanija, za izazivanje genetskih promena kod miševa pomoću embrionalnih matičnih ćelija
2006: Endru Fajer, Kreg Melo, SAD, otkriće mehanizma kontrole toka genetskih informacija
2005: Beri Dž. Maršal, Dž. Robin Voren, Australija. Uticaj bakterija na gastritis i ulcerozne lezije želuca
2004: Ričard Aksel, Linda Bak, SAD, istraživanja u oblasti olfaktornih receptora
Demaskirali virus HIV-a
Autor: „BBC“/IB | Foto: Beta - AP | 07.10.2008.
Naučnici koji su otkrili virus HIV-a podeliće ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu, zajedno sa stručnjakom koji je povezao ljudski papiloma virus (HPV) sa rakom grlića materice.
Francuski naučnici Fransoaz Bare-Sinusi (61) i Lik Montanjije (76) dobili su priznanje za rad na otkrivanju virusa uzročnika side, dok je Harald cur Hauzen (72) iz Nemačke dobio nagradu za otkriće vezano za uzročnika raka grlića materice.
Na osnovu medicinskih izveštaja o novom sindromu imunodeficijencije 1981. godine, profesor Bare-Sinusi, sa Instituta Paster, i dr Montanjije, direktor Svetske fondacije za istraživanje i prevenciju side, prvi su identifikovali virus HIV kao krivca za ovu bolest.
U svom obrazloženju, Nobelova skupština navodi da je njihovo otkriće od vitalnog značaja u omogućavanju naučnicima da razumeju biologiju virusa koji i dalje predstavlja ogromnu pretnju za javno zdravlje širom sveta. Luk Montanje posvetio je svoju nagradu obolelima od side i izrazio očekivanje da će „terapeutska vakcina” protiv ove pandemije biti pronađena u roku od četiri godine.
Rad ovih naučnika doveo je do razvoja metoda u dijagnostifikovanju zaraženih pacijenata i analizi krvi, što je ograničilo širenje pandemije, a, takođe, dovelo je i do novih načina lečenja. Više od 25 miliona ljudi umrlo je od side od 1981. godine, dok se procenjuje da, na globalnom planu, više od 33 miliona ljudi živi sa HIV virusom. Još uvek ne postoji lek protiv side. Međutim, za mnoge ova bolest više ne predstavlja neminovnu pretnju skorašnjom smrću, zahvaljujući velikom napretku u istraživanjima i razvoju lekova u proteklih nekoliko godina. Uz primenu lečenja, oboleli od HIV-a mogu živeti decenijama. Ipak, lekovi protiv HIV-a nisu dostupni u mnogim siromašnim zemljama.
U obrazloženju švedske Akademije za dodelu Nobelove nagrade navodi se: „Nikada do sada nauka i medicina nisu bile tako brze u otkrivanju, identifikovanju porekla i obezbeđivanju lečenja za novu bolest. Uspešna antiretrovirusna terapija za rezultat ima produžetak životnog veka kod osoba zaraženih HIV-om do nivoa sličnog onome kao kod nezaraženih osoba“.
Nik Partridž iz dobrotvorne organizacije „Terens Higins“ kaže: „Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanjije zaista su zaslužni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Njihov rad od ogromnog je značaja, jer je doveo do izuzetnog napretka u razumevanju i lečenju HIV-a.“
I dr Montanjije i američki istraživač dr Robert Galo imaju zasluge u otkrivanju uzroka side, iako su nekoliko godina davali suprotne izjave koje su dovele do pravnih, pa čak i diplomatskih nesporazuma između Francuske i Amerike. Žiri švedske Akademije u svom obrazloženju ne spominje dr Galoa. Profesorka Bare-Sinusi izjavila je da nagrada predstavlja veliku čast koju nije očekivala.
Profesor Cur Hauzen, sa Univerziteta u Diseldorfu, nagrađen je zbog svog delovanja „protiv trenutnih dogmi“ u otkrivanju ljudskog papiloma virusa koji uzrokuje rak grlića materice.
Ljudski papiloma virus (HPV) može biti detektovan u 99,7 procenata slučajeva svih žena sa rakom grlića materice, a smatra se da je dugotrajna infekcija virusom odgovorna za više od pet odsto svih oboljenja raka grlića materice širom sveta.
Dr Adrijano Boaso, istraživač saradnik na Imperijalnom koledžu, objašnjava: „Izolovanje uzročnika kod bilo koje zarazne bolesti najvažniji je korak ka pronalaženju vakcine. Dostupnost vakcine protiv HPV-a danas predstavlja stvarnost zahvaljujući prvobitnom otkriću virusa od strane Haralda cur Hauzena. Istraživanja vezana za vakcinu protiv HIV-a u poslednje vreme doživela su neuspeh u okviru kliničkih proba, ali nema sumnje da će otkriće HIV-a od strane Fransoaz Bare-Sinusi i Lika Montanjijea biti stub oslonac na osnovu koga će se konačno napraviti efikasna vakcina“.
2008: Harald cur Hauzen, Nemačka, otkrio da ljudski papiloma virus izaziva rak grlića materice
Fransoaz Bare-Sinusi, Lik Montanjije, Francuska, za otkriće virusa ljudske imunodeficijencije
2007: Mario Kapeki, Oliver Smitiz, SAD, Martin Evans, Velika Britanija, za izazivanje genetskih promena kod miševa pomoću embrionalnih matičnih ćelija
2006: Endru Fajer, Kreg Melo, SAD, otkriće mehanizma kontrole toka genetskih informacija
2005: Beri Dž. Maršal, Dž. Robin Voren, Australija. Uticaj bakterija na gastritis i ulcerozne lezije želuca
2004: Ričard Aksel, Linda Bak, SAD, istraživanja u oblasti olfaktornih receptora
