(a ja obicno spavam do podne), em se drndas do neke vukojebine 
, em je tamo kaljuga, em komarci, em crvi, em te ljigave ribe (babuske il' stuke, svejedno, bitno je da su LJIGAVE i da smrde)... ne bih to dodirnuo ni za milju evrica. 
), gledam sa prozora sredovechne i starije ljude, koje zivot nije mazio, a alkohol vec pochinje ozbiljno da im ugrozava zdravlje, pa traze drugi nachin bega od stvarnosti i "pushtanja mozga na otavu"... Ti ljudi sedaju na svoje Tomos motorchice u svojim pocepanim pantalonama i gumenim chizmama i krecu u susret svojoj najvecoj sreci - PECANJU... Kazem sebi - "ako ti ikad budesh ovakav, odmah sebi pucaj ravno u chelo"... I, eto - zbog toga ne volim pecanje...
Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read more
Prilazeći ribolovačkom mestu obično se zaglibimo u neko blato, pa neko od nas mora da gura... Sva sreća te Peugeot ima prednju vuču
Dođemo do reke i izvadimo milion rekvizita, zabacimo mamac, da napomenem da prethodno pripremimo kedere za štuku.
Onda kreće doživljaj, džibroza, spika, grickalice. Ja sam zadužen za zabavu. Da brbljam, pečem roštilj, kuvam kafu, a dok sve to radim moj štap kontroliše ortak...
Jednom kada sam menjao vodu u kofi za kedere pao sam u jezero do pola... posle sam obukao trenerke od ortaka koje je imao ispod dr. pantalona, pa tako išao ko upišani klovn do kraja.
E, sunce počne da izlazi, tihi smo cirkamo džibrozu i bunimo, grickamo nešto.
Neverovatno kakve se tu teme načinju... extra...
Plovak krene da radi, štuka vuče, mi skačemo... samo da nas vidite koliko smo smešni, ja se derem: Nemoj slučajno da je ispustiš slučajnoooo!!!! On se dere na mene: Ćuti bre, ček, ček, daj mi kuku... i ispustimo je
Druga se uhati, mi je izvučemo, kao da smo ulovili slona, skačemo, trčimo u krug, deremo se, pevamo, blesimo, ja obično skačem non-stop s rukama u vis, kao kada se radujem na utakmici...
Kada se sve smiri, ortak mi kaže: Jebote kolko si ti lud, zato te i volim... Izvadi iz ranca kafu i sa blagim smeškom kaže: Poštedeo sam te kuvanja kafe, daj plastične čaše...
Zatim se vratimo kući kao sa ratišta i sa autom kao iz kamel tropija i usput kupimo belo vino, zatim sledi večera... I kad se zapijemo, deremo se u glas, ej kako nam se izmakla ona veeelika, znaš ona veeelika štuka deremo se ko da smo na berzi... I njegova devojka obično kaže: Da, da kako da ne i mrmot je zavio čokoladu... Mi se okrenemo i kažemo, ma šta ti znaš šta je pecanje, hahahah....
Retko idem u poslednje vreme, gotovo i ne idem.
Moja keva me uvek zeza, pogotovo posle pada u jezero: U pecaroša mokre gaće, za večeru ne zna šta će" Jao luda je ona, možda sam to nasledio na nju...