- 25 Jul 2008, 00:31
#1186225
Da li je nekad neko u vama, u ljubavnom zanosu, inspirisao kakvo umetnicko delo?
Ja sam nedavno zakoracio u jedan nestvarno ocaravajuci odnos gde smo jedan drugom muze, ja njemu za vizuelno, a on meni za verbalno izrazavanje. I sad razmisljam, iako to ne traje dugo, nadstvarni je dozivljaj da se trenuci koji slatko i nepovratno klize kao zrele tresnje niz grlo, pretvore u nesto protkano tragovima vecnosti…
Ja sam nedavno zakoracio u jedan nestvarno ocaravajuci odnos gde smo jedan drugom muze, ja njemu za vizuelno, a on meni za verbalno izrazavanje. I sad razmisljam, iako to ne traje dugo, nadstvarni je dozivljaj da se trenuci koji slatko i nepovratno klize kao zrele tresnje niz grlo, pretvore u nesto protkano tragovima vecnosti…
), da tu obicno prestaje prica, jer kao da se gubi potreba za njom...
Nekad dok sam bila mladja pisala sam kojekakve pesme i dnevnike kad bi se zaljubila ili umislila da sam zaljubljena. Ali vec dugo to ne radim. Ipak mi je inspirativan bol, ne mora da bude ljubavni, sve vrste bola... I to ne bas za umetnost, nego za druge aktivnosti. Mislim da nikad ne bih zavrsila fakultet bez bola koji pretvaram u motivaciju i energiju. Nadam se da ce da potraje jos neko vreme do kraja faxa... ne znam kako bih zadovoljna studirala, tj verovatno i ne bih ili bar mnogo sporije. I za sve ostalo mene bol pokrece, ne mogu da sedim i ocajavam nego sam ja odmah energicna, jos se nije dovrsilo nesto sto mi je bolno a ja vec imam planove i novu energiju koja me pokrece na nesto novo, pa novo, pa novo... Ili ako nema neceg aktuelnog moram da prizovem secanje na nesto bolno iz proslosti...
i 
i 
i 
i 
