- 14 Jul 2008, 04:05
#1173926
Caos svima. Evo posle krace pauze, vracam se na forum i to sa jednom prelepom vescu! Robi me je pitao da se vencamo!!
Ajde bolje da krenem od pocetka... Dakle, od kako sam se vratio u San Diego, sa Robijem mi je kao nikada ranije. Zajedno smo pola godine, ali tek sad smo se u stvari zaljubili i stvarno se volimo. Zivimo zajedno, izlazimo i druzimo se... I drugovi i ljubavnoci smo.
Ali juce me je tako iznenadio da evo i danas ne mogu da dodjem sebi. Otisli mi sinoc na veceru i sve je bilo u savrsenom redu. Jeli smo neki pirinac i rakove i cistio sam tu hranu u svoj stomak kao metjava, dok mi nije rekao da ima nesto vazno da mi kaze. U trenutku sam prestao da jedem, i kada sam ga pitao sta je u pitanju, usledilo je ogromno iznenadjenje. "Ti Stef znas kako ja nisam zadovoljan ovim poslom i kako se ne slazem sa shefom... Vec mesec dana sam u kontaktu sa nekim firmama i dobio sam nekoliko odlicnih ponuda iz Engleske. Nakon tog shoka, zelidac je presahao a apetit momentalno nestao, ali sledeci shok je tek trebao da usledi: "Stef, zeleo sam da te pitam da li postoji sansa da bi se preselio sa mnom u London i nastavio tamo studije? Sa tobom sam sest meseci, ali ni u jednoj vezi nisam bio ovako srecan kao sa tobom, i ja sam planirao long term relationship sa tobom. Ja bih ti pomogao da se oformis u Engleskoj (posto je on drzavljanin), bili bi ti i roditelji blize, a mi bi smo se vencali i dobio bi sva prava gradjana, i td...". Nakon krace pauze, usledio je jos jedan lep gest... "Tacnije, ja sam hteo i ranije da te pitam, a mogli smo da se i vencamo sada u Kaliforniji. Da li bi bio spreman na tako nesto?"
Uh, a ja se mislim, pa da si me samo ranije pitao!!! lol.
Iskreno, u trenutku nisam znao sta da mu odgovorim jer ma kako sve to lepo zvucalo, ipak sam u San Diegu vec poceo da se osamostaljujem, nasao posao, studiram, imam drugove, zivot, i td... Selidba bi sada znacila ponovni pocetak, isto nepredvidiv i tezak kao i prosli.
Ipak posle budne noci, i duzeg razmisljanja, doneo sam odluku. Odlucio sam da se selim! Zasto da ne?! Tek mi je 21 god, i zivot je preda mnom. Nastavicu tamo gde sam stao, a i bicu blize kuci, kao sto moj Robi kaze...
A ako je u pitanju osoba do koje ti je stalo, treba biti spreman na sve. On mi je rekao da bi zbog mene i ostao u San Diegu ako zbog bilo kog razloga odlucim da se ne selim. Verujem mu i definitivno sam odlucio da idem sa njim. Prava ljubav se ne pusta tako lako!
Eto, nadam se da vas nisam puno ugnjavio, samo sam hteo ovo sa nekim da podelim jer se osecam tako in the seventh heaven!
Puno ljubavi i poljubaca svima i vidimo se/cujemo uskoro!
Caooooos!!!
Ajde bolje da krenem od pocetka... Dakle, od kako sam se vratio u San Diego, sa Robijem mi je kao nikada ranije. Zajedno smo pola godine, ali tek sad smo se u stvari zaljubili i stvarno se volimo. Zivimo zajedno, izlazimo i druzimo se... I drugovi i ljubavnoci smo.
Ali juce me je tako iznenadio da evo i danas ne mogu da dodjem sebi. Otisli mi sinoc na veceru i sve je bilo u savrsenom redu. Jeli smo neki pirinac i rakove i cistio sam tu hranu u svoj stomak kao metjava, dok mi nije rekao da ima nesto vazno da mi kaze. U trenutku sam prestao da jedem, i kada sam ga pitao sta je u pitanju, usledilo je ogromno iznenadjenje. "Ti Stef znas kako ja nisam zadovoljan ovim poslom i kako se ne slazem sa shefom... Vec mesec dana sam u kontaktu sa nekim firmama i dobio sam nekoliko odlicnih ponuda iz Engleske. Nakon tog shoka, zelidac je presahao a apetit momentalno nestao, ali sledeci shok je tek trebao da usledi: "Stef, zeleo sam da te pitam da li postoji sansa da bi se preselio sa mnom u London i nastavio tamo studije? Sa tobom sam sest meseci, ali ni u jednoj vezi nisam bio ovako srecan kao sa tobom, i ja sam planirao long term relationship sa tobom. Ja bih ti pomogao da se oformis u Engleskoj (posto je on drzavljanin), bili bi ti i roditelji blize, a mi bi smo se vencali i dobio bi sva prava gradjana, i td...". Nakon krace pauze, usledio je jos jedan lep gest... "Tacnije, ja sam hteo i ranije da te pitam, a mogli smo da se i vencamo sada u Kaliforniji. Da li bi bio spreman na tako nesto?"
Uh, a ja se mislim, pa da si me samo ranije pitao!!! lol.
Iskreno, u trenutku nisam znao sta da mu odgovorim jer ma kako sve to lepo zvucalo, ipak sam u San Diegu vec poceo da se osamostaljujem, nasao posao, studiram, imam drugove, zivot, i td... Selidba bi sada znacila ponovni pocetak, isto nepredvidiv i tezak kao i prosli.
Ipak posle budne noci, i duzeg razmisljanja, doneo sam odluku. Odlucio sam da se selim! Zasto da ne?! Tek mi je 21 god, i zivot je preda mnom. Nastavicu tamo gde sam stao, a i bicu blize kuci, kao sto moj Robi kaze...
A ako je u pitanju osoba do koje ti je stalo, treba biti spreman na sve. On mi je rekao da bi zbog mene i ostao u San Diegu ako zbog bilo kog razloga odlucim da se ne selim. Verujem mu i definitivno sam odlucio da idem sa njim. Prava ljubav se ne pusta tako lako!
Eto, nadam se da vas nisam puno ugnjavio, samo sam hteo ovo sa nekim da podelim jer se osecam tako in the seventh heaven!
Puno ljubavi i poljubaca svima i vidimo se/cujemo uskoro!
Caooooos!!!
e ovo mi je uljepšalo jutro. A tamana sam krenuo popit željezo jer mi je nešto bilo slabo.
