Originally posted by Simor
Čitam komentare forumaša na temi o performansu Gabrijela Savića koji su prekinuli klerofašisti "Obraza". Sem što postoji osuda Obrazovaca, vidim da neki postavljaju pitanje šta je umetničko u tom performansu. I to pitanje se uglavnom postavlja kada se dirne nešto što je u političkom smislu postavljeno kao nedodirljivo.
Da li politička provokacija, preispitivanje društvene stvarnosti, po vama, ne spada u umetnost? I koji su to vaši, vrlo lični, kriterijumi na osnovu kojih nešto ocenjujete kao umetnost a nešto ne?
Pa otprilike, ja mislim da iza umetničkog dela mora da stoji neki veeeliki trud. I veliko znanje. Za mene nije umetničko delo ukoliko vidim da bih ja, koji se nikad u životu nisam bavio umetnošću, to isto odradio bez nekih problema. I to je konkretna zamerka na rad g. Savića. On se obukao u crno i seckao ruke tim krstom i okrvavio ih je. I to je sve. Kao neka "svedena" forma. Cvrc. Nit je nekakva posebna ideja, nit je neka posebna realizacija. Zato su ti performansi generalno bezveze. Svedu se na kreveljenje i mangupiranje. Ajde da malo privučemo pažnju. Posle performansa, da bi ga ja uopšte razmatrao da li je to umetnost ili nije, taj umetnik mora da bude fizički i/ili mentalno toliko iscrpljen da jedino može da legne u krevet i da ne ustaje 10 sati dok se lepo ne ispava.
Inače, ja kao ateista i kao neko ko ne gaji neko naročito poštovanje prema SPC definitivno nemam problema sa nazovi umetničkim delima koja pokušavaju da ukažu na neke sporne elemente u crkvenom delovanju. Za razliku od tebe Simore, gde je dovoljno da postoji rudimentarna anticrkvena ili antisrpska propaganda da se upiškiš u gaće od sreće i da počneš da recituješ panegerike uzvišenom umetničkom geniju.
A što se uopšteno tiče društveno angažovane umetnosti naravno da nemam ništa protiv. U Star Treku postoje brojne teme koje su očigledno inspirisane dešavanjima u današnjem vremenu i na ovoj planeti. Ponekad ume da nervira savršenost i moralna besprekornost/beskompromisnost kojom kapetan Pikar ili kapetanica Džejnvej rešavaju probleme, ali svejedno, ima puno ozbiljnih tema.
U Battlestar Galactici, gde se poslednjih nekoliko desetina hilljada ljudi nalazi zatvoreno u svemirskim brodovima koji treba da ih odvedu u bezbednost Zemlje, daleko od Sajlonaca ima jednostavno svake patologije u ljudskom društvu, političkih intriga, borbe za vlast, religioznog fanatizma, lažnih Mesija, ljubavnih trouglova, rasizma, dileme vojno vs. civilno društvo, a praktično u svakoj epizodi moguće je naći nekoliko paralela sa aktuelnom situacijom negde na Zemlji 21. veka, uz perfektnu glumu i uverljivu razradu.
