- 13 Jun 2008, 01:51
#1142140
Nemam ja tu nesto, imam neke odbrambene mehanizme, al ne bas i neku masku. Mada jesam malo experimentisala sa identitetom svojevremeno, vise u stilu da sam dopustila nekim ljudima da me procene na osnovu neke svoje predrasude ili nekih glasina, i da se nisam trudila da ih razuverim, pa se onda iz tog svasta izrodilo, ali je u principu ljudima dovoljno da popiju 3-4 pica sa mnom i budu otvoreni i skontaju koliko to nema veze s mozgom, a sto se ostalih tice, tim bolje, skinulo mi je razne budale s grbace.
Anyways nemam neku masku, to sam sto sam, srecna sam takva kakva sam, kad nisam onda aktivno radim na tome da nesto promenim, kome se to tako ne svidja moze lagano da odjebe, ne sljivim. Maska mi nije potrebna, manje vise sam samostalna, ne treba mi tudja pomoc, osim one koja dolazi od strane ljudi koji me vec dugo znaju, ne moram nikom da glumim nesto da bih dobila nesto, niti mi je ista takvo potrebno, i nemam potrebu da se svima svidim, jos manje da se pretvaram da sam nesto drugo da bih se nekom dopala. Na kraju krajeva napor je to velik. Mogu tu i tamo da se pravim strejt u veoma ogranicenim kolicinama, mogu da se na necijoj dosadnoj sedeljci pretvaram da se bolje provodim nego sto je realnan odraz mog raspolozenja, mogu da se obucem kudikamo uljudnije za poslovni sastanak i da gledam da ne laprdam previse, mogu tu i tamo nekog da zabavljam zato sto nemam pametnija posla, ali ne mogu da se to od mene stalno ocekuje, pizdim od toga da bilo ko od mene ocekuje nesto. Ako hocu da dam dacu, ako necu necu i tacka.
Umem u principu da budem rezervisama, jesam ja ekstrovertna, mogu da istresem dusu kad mi dodje, ali ljude ne pustam blizu tek tako. Prosto, desavalo mi se da mi se prikace kojekakvi ludaci i isisavaci zivotne energije i opsedaju me tako, i nemaju nameru da odu, pa sad pazim sta radim. Potrebno mi je da u zivotu budem okruzena ljudima koji me kapiraju i pred kojima mogu da budem i spontana i ranjiva i preterano vesela (ili bilo sta sto mi dodje), i naravno te ljude veoma pazljivo biram, uostalom imam isti set prijatelja vec vise od 10 godina. Druge ne pustam toliko blizu, jer niti sam za tako nesto motivisana, niti oni tu imaju sta da traze. Nego lagano vremenom.
Znaci nije to neka maska, nego ja prosto u nekim svojim povrsnim kontaktima budem negde spontana i sve to, ali budem i na odgovarajucoj distanci. Prosto ne delim sa svima neke svoje ideje, misljenja i ostalo, ne mogu, posle da mi se nakace ili da me smaraju ili da se ubedjujem s nekim oko necega, da me pogresno shvate, da se ljute ili loze ili hejtuju ili da bilo sta hoce od mene.. Ma pali.
U sustini me boli uvo sta neko za koga nisam direktno zainteresovana misli o meni, tako da nemam zasto da se foliram.
A volim da sa razlicitim ljudima komuniciram na razlicitim nivoima, sad problem je st neki pozele na neki nivo kojiim nije sudjen, pa se uvrede kad im ne dam.
. Salim se, valjda treba birati ljude kojima se pokazuje pravo lice. 
