Originally posted by untouchable
draga Zoe, nemam nista protiv tebe niti protiv tvoje empatije ka doticnim ljudima.. za asertivnost sam uvek, empatiju jos vise, ako se ikada budemo srele shvatices i sama sigurno. ako ikada..
ali kada tebi umre drug u 26oj godini zivota zbog ovoga e onda mi se javi i osudjuj me.
ja to jednostavno vise ne zelim da gledam. niti ikome dragom meni zelim to. veruj.
thats it.. samo toliko.
Draga Untouchable,
Ne samo da mi je jedan drug umro i to i pre i posle 26-te, nego sam prisustvovala i dan-danas prisustvujem svakom nacinu propadanja heroinskih zavisnika i njihovom umiranju, i ne, nimalo mi se ne dopada prizor.
Na ovu temu sam se i javila zato sto mi je materija i vise nego poznata; sastavni je deo mog zivota.
Ne bih se ukljucivala da autorki odgovaram na njena pitanja na koja vec i sama ima odgovor, da ti, kao psiholog, nisi onako izjavila ono sto si izjavila. Izvini, ali zbog ovakvih stvari i stavova, ljudi i izbegavaju da posecuju psihologe, i smatraju da je to za "lude" ili sramota-jednostavno, ne veruju im dovoljno da bi razgovarali o svojim natananijim osecajima. Vidim, sa punim pravom.
Mogu ja sad ovde da raspredem pricu o psiholozima i njihovim predrasudama, budalastinama, koje su samo za izbegavati i nikom ne pozeleti, ali necemo da generalizujemo, jel........Tako te molim da i ti ne generalizujes heroinske zavisnike. Ima medju njima i onih sa srcem i dusom, i te kakvom. I ima medju njima i onih koji zele pomoc i prihvataju je. Heroin je ne prihvata, ali
covek da.
Svako licno iskustvo nas oblikuje, ali koliko se ja razumem u psihologiju
upravo treba
svoje licne osecaje ostaviti po strani, koliko god je to moguce, jer, ipak smo mi svi ljudi, pa samim tim i nesavrseni, te se moze omaci ovda-onda po neka glupost, ali kada to znamo, lakse nam je i da poradimo na tome.
To je ujedno i moj savet tebi.
kad vec toliko realno ne umes da sagledas stvari. kad bi malo izasla iz sebe mozda bi bilo oke.
