Bootstrap Framework 3.3.6

[Tot]

"Gde prestaju reči počinje muzika"

Dobra književnost mora imati muzički kvalitet. Već šta kome više odgovara, pitanja bi mogla glasiti:

Za koje kompozitore/muzičare vezujete vašeg omiljenog pisca ili pisce?

Koju muziku slušate dok čitate nekog pisca/ knjigu i da li na literarni doživljaj nadovezujete muzički?

Dakle da počenem. Tomasu Manu treba prevashodno pridružiti Riharda Vagnera i Gustava Malera. Kada sam treći put čitao "Smrt u Veneciji" sve vreme sam slušao Četvrtu i Petu Malerovu simfoniju. Znamo da je Man ovu novelu i pisao slušajući Malera.

"Doktor Faustus" - Vagner i Maler; uz neke delove Arnold Šenberg

"Tonio Kreger" - Šopen

"Mario i Mađioničar" - Vagner i Šenberg za najdramatičnije delove.

Određenim delovima "Čarobnog brega" i "Feliksa Krula" najbolje odgovara Mocart. Ovo su neki primeri.

[Simor]

Hmmm, knjizi Ane Magdalene Bah treba pridružiti muziku muža joj. Mada, muža joj treba slušati obilato i van trenutaka čitanja.

Pada mi na pamet i Murakami, uz čije knjige, sledstveno uputstvu koje je sam dao, ide ne samo klasična nego i popularna muzika.

Setiću se još.

[polarlicht4.1]

Originally posted by Simor
Pada mi na pamet i Murakami, uz čije knjige, sledstveno uputstvu koje je sam dao, ide ne samo klasična nego i popularna muzika.

On sam pominje džez vrlo često koliko se sećam.

Nije književnost ali se uklapa u temu (valjda?) - uz Deleza mi najviše ide eksperimentalna elektronska muzika i to baš uz 'Mille Plateaux'. A nije nimalo slučajno što postoji istoimeni label koji se bavi upravo tom vrstom muzike.

Sad već kad se malo zamislim uz veći deo 'postmoderne' bi išla recimo neka improvizatorska muzikica a la 6majik9.

[Ulix]

Slazem se da dobra knjizevnost mora imati i odredjen muzicki kvalitet. Ali se meni cini interesantnim i to koju muziku vezujemo uz koja dela, jer to govori dosta o tome kako ih dozivljavamo.

Na putu (Keruak), Ginzbergova poezija u celosti, Kortasarove price, neke Kunderine knjige - jazz. Gilespi, Stefano Bolani, Parker, Koltrejn. Instrumentalni jazz: spontano, strastveno, elegantno.

Neke Kunderine knjige, neke Kisove knjige - klasicna (osobito Janacek i Bartok i Rahmanjinov, recimo); uz neke Kisove knjige idu cak i tamburasi, a cesto i Edit Pjaf; a neke ne trpe muziku, a ipak su muzikalne. On je slozen.

Albahari - Azra, EKV, a otkako je omatorio i nesto neznije. Cak mozda Erik Sati ili Filip Glas - narocito Glas, nekako ide uz Albaharijev nacin pisanja.

Virdzinija Vulf (Ka svetioniku, Gospodja Dalovej) - Sopen, Subert ili Rahmanjinovi klavirski koncerti; u emotivnom, intenzivnom izvodjenju - Horovic, mozda, ili Pogorelic.

Preverove pesme idu uz Aznavura, nekako ih uvek grupisem zajedno. Pomalo i uz Brela i Edit Pjaf.

Mika Antic istovremeno ide i uz tamburase i uz neke tuzne gudace i uz jazz, ali vokalni - Nina Simon, Ela Ficdzerald, Sara Von.

Saramago ide uz fado, nimalo slucajno. A uz fado muziku moze ici i Albaharijev Snezni covek i Kisova Mansarda i vecina poezije koju volim.

[Sunce]

Odlična tema!

Originally posted by Tot
Dakle da počenem. Tomasu Manu treba prevashodno pridružiti Riharda Vagnera i Gustava Malera. Kada sam treći put čitao "Smrt u Veneciji" sve vreme sam slušao Četvrtu i Petu Malerovu simfoniju. Znamo da je Man ovu novelu i pisao slušajući Malera.

Malerov Adagietto i "Smrt u Veneciji" - potpuna simbioza. Ova kompozicija boli lepotom.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=n2UYct17 ... re=related[/youtube]


Margerit Jursenar vezujem iskljucivo za klasicnu muziku. "Aleksis" vezujem za Baha, Sopena (Nocturno) i Malera. On ima cistotu, nevinost i tisinu kompozicije Pachelbelovog kanona. Slicno je i sa romanom Danila Kisa "Basta, pepeo".

''

''

Dok sam citao roman "Crna mena" Margerit Jursenar u meni je zivela muzika baroka: Bah, Hendl, Jean Philippe Rameau.

Knjige Margerit Diras:

"Ljubavnik" povezujem sa na Sopenom, Subertom i cudnom kombinacijom francuske sansone i istocnjackih tonova. U "Stvarnom zivotu" sam se susretao i sa dzezom i bluzom.


"Zanesenost Lole V. Stajn" - Rahmanjinov, Sopen (preludijum op. 28), Subert, ali i Bah.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=WkvFZpOh ... re=related[/youtube]

http://www.youtube.com/watch?v=egl5KOC9CxE

''

Kurejsija vezujem za dzez.

Kamijev "Stranac" i "Tunel" Ernesta Sabata - opet Sopen, Bah i Rahmanjinov.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=J_n8_N9i ... re=related[/youtube]

[Tot]

Sunce i Uliks, dali ste vrlo obrazložene odgovore

Originally posted by Ulix
Slazem se da dobra knjizevnost mora imati i odredjen muzicki kvalitet. Ali se meni cini interesantnim i to koju muziku vezujemo uz koja dela, jer to govori dosta o tome kako ih dozivljavamo.

Pa priznajem da je stvar sa Manom negde jednostavna za jednog poklonika njegove proze budući da je on imao direktne muzičke uzore; to su Vagner i Maler kao i naravno Mocart, Bah, Betoven a ovaj klasičarski dodatak na romantizam je pridodat usled Geteovog uticaja i njegovog poimanja muzike u književnosti. Kasnije sam imao potrebu da upoređujem te uzore s prozom s obzirom na nevorevatnu Manovu muzikalnost. Naravno, gomila prijatnih pikanterija se može nadovezati na Mana: Šenberg mu je bio uzor za Adriana Leverkina; saradnja sa Teodorom Adornom u radu na Faustusu koji je, što je manje poznato, bio kompozitor( "Doktor Faustus, nasatanak jednog romana") itd. Može se izvesti ogromna studija i biografska elaboracija takvih uticaja kao i njegovih ličnih prijateljstava sa muzičarima; operska libreta i kompozitore opera, na primer, nisam pomenuo.

Što se tiče potpuno ličnog pridodavanja muzičkih obrazaca, to je Šopen za Tonija Kregera (ta novela mi je izvanredno šopenovska), a razigranosti Feliksa Krula, junaka koji otelovljuje "umetnika življenja" što je kasnije kao motiv preuzeo i Žid u Lafkadiju Hernu, pridodao sam Mocarta.

Originally posted by Ulix
Na putu (Keruak), Ginzbergova poezija u celosti, Kortasarove price, neke Kunderine knjige - jazz. Gilespi, Stefano Bolani, Parker, Koltrejn. Instrumentalni jazz: spontano, strastveno, elegantno.

Neke Kunderine knjige, neke Kisove knjige - klasicna (osobito Janacek i Bartok i Rahmanjinov, recimo); uz neke Kisove knjige idu cak i tamburasi, a cesto i Edit Pjaf; a neke ne trpe muziku, a ipak su muzikalne. On je slozen.

Albahari - Azra, EKV, a otkako je omatorio i nesto neznije. Cak mozda Erik Sati ili Filip Glas - narocito Glas, nekako ide uz Albaharijev nacin pisanja.

Virdzinija Vulf (Ka svetioniku, Gospodja Dalovej) - Sopen, Subert ili Rahmanjinovi klavirski koncerti; u emotivnom, intenzivnom izvodjenju - Horovic, mozda, ili Pogorelic.

Preverove pesme idu uz Aznavura, nekako ih uvek grupisem zajedno. Pomalo i uz Brela i Edit Pjaf.

Mika Antic istovremeno ide i uz tamburase i uz neke tuzne gudace i uz jazz, ali vokalni - Nina Simon, Ela Ficdzerald, Sara Von.

Saramago ide uz fado, nimalo slucajno. A uz fado muziku moze ici i Albaharijev Snezni covek i Kisova Mansarda i vecina poezije koju volim.

Hvala ti na ovom iscrpnom odgovoru pa ću muziku koju si naveo imati u vidu.

Voliš da pominješ Miku Antića i oko te poglavito tužne muzičke podloge koju si mu pridodao: jedna od najtužnijih knjiga koju sam pročitao u detinjstvu bila je njegova zbirka pesama "Garavi sokak". On je jako voleo Rome, razumeo je njihov život, nevolje i tugu.

[Çâðê_DUP]

Ja ne slušam muziku dok čitam. Mora vladati apsolutna tišina. Jedino dok pišem, slušam klasiku, čak i preporučim šta da se čita uz određeno poglavlje. Obično su to Hendlovi koncerti za orgulje, naročito HWV 306, no 7, 3. Organo Ad Libitum, moj omiljeni Hendlov Konzert Fur Orgel. Stoga ću odgovoriti na ovo:

Za koje kompozitore/muzičare vezujete vašeg omiljenog pisca ili pisce?

Madam Bovari mi sva nekako ide uz Egmont Ouvertire.

Funerales, Lisztov je prejak, ali bih ga mogla preporučiti da se sluša čitajući Novembar, Flobera, makar početak. Isto važi i za Chopinova dela, naročito Nokturna.

Hispanoamerikanci idu uz jazz.

Mozart, Don Giovanni, Act II Comendatore ide uz Raskoljnikove halucinacije u romanu "Zločin i kazna".

Pierre Choderlos de Laclos, Les Liaisons dangereuse, kao i u filmu, Handel, opera Xerxes, Ombra mai fu, i uopšte barok.

Ana Karenjina, bacanje pod voz, tu mi ide Allegretto, Beethovenov iz Simfonije no 3.

Setiću se još.

[Sunce]

Ni ja ne slusam muziku dok citam. Sama knjiga u meni komponuje muziku koja kasnije moze da se dopunjuje ili da se osluskuje sa postojecim kompozicijama. Desava se da me mnogo kasnije neka muzika podseti na junaka iz knjige, stli pisanja autora, na nesto sto se osetilo i sto je samo nastavak reci. Ta vrsta prepoznavanja, izgleda, cini dela dugozivecnim.

Medjutim, meni je i glas i nacin pricanja osoba svojevrsna muzika. Ponekad zanemarim tekst i osluskujem tu muziku.

[SeoskiLola]

Trudim se da obezbedim sto vecu tisinu dok citam. Svaki zvuk mi odvlaci paznju, rusi koncentraciju, kvari ritam price skriven u njenim recenicama.

Posto nisam razmisljao koji bi bili muzicki ekvivalenti nekim procitanim knjigama, pravicu se da i nisam bas shvatio temu pa cu reci:
Romeo i Julija - > Nada Topcagic - Jutro je (kad te nema bolje da se nisam ni probudila)
Cekajuci Godoa - > Branka Sovrlic - A tebe nema
Carobni breg - > Nada Obric - Bolna ti lezim
...

[Çâðê_DUP]

Originally posted by blabla-baby
Romeo i Julija - > Nada Topcagic - Jutro je (kad te nema bolje da se nisam ni probudila)
Cekajuci Godoa - > Branka Sovrlic - A tebe nema
Carobni breg - > Nada Obric - Bolna ti lezim
...

[Zoe]

Kod mene se smenjuju blues, klasika, jazz, blues.....Blues, blues, jazz.
Dobro jutro

[Ulix]

Originally posted by Tot
Što se tiče potpuno ličnog pridodavanja muzičkih obrazaca, to je Šopen za Tonija Kregera (ta novela mi je izvanredno šopenovska), a razigranosti Feliksa Krula, junaka koji otelovljuje "umetnika življenja" što je kasnije kao motiv preuzeo i Žid u Lafkadiju Hernu, pridodao sam Mocarta.

Imao sam i ja lakih resenja: pustiti uz Kunderu Baha ili Janaceka je sasvim jednosatvno i toga bi dosetio svako ko je makar i povrsno citao Kunderu. No sa jazzom je drugacija situacija: nisam siguran da bi Kundera odobrio tako nesto, ali jazz u sebi ima neku eleganciju i (mozda je pogresna rec ali...) lagodnost koju vidim i u Kunderinom nacinu pripovedanja. Jazzu se mogu prepustiti isto kao i Kunderinoj recenici: nemas pojma gde te vodi, ali znas da si u sigurnim rukama...

Voliš da pominješ Miku Antića i oko te poglavito tužne muzičke podloge koju si mu pridodao: jedna od najtužnijih knjiga koju sam pročitao u detinjstvu bila je njegova zbirka pesama "Garavi sokak". On je jako voleo Rome, razumeo je njihov život, nevolje i tugu.

Slazem se da je Anticeva poezija (pa i ona za decu) jako tuzna. Doduse, mozda je to samo do nas, ja u svemu nalazim neku tugu. Antic je umeo da zivi i umeo da pati, i umeo je to tako lepo da prenese u stihove. I danas mogu da me rasplacu, jer iz njih prosto zrace emocije. (U poredjenju sa recimo Ducicevom poezijom koja me ostavlja savrseno ravnodusnim, i osim uzdaha dosade nista drugo ne moze iz mene da izmami.)

[Tot]

Originally posted by Zoe
Kod mene se smenjuju blues, klasika, jazz, blues.....Blues, blues, jazz.
Dobro jutro

Preporučujem ti ako nisi čitala "Jazz" od Toni Morison

@Uliks. Slušanje uz muziku je vrsta produžetka nečega što mora biti sadržano u rečenici, tekstu. Tekst svojim oblicima može težiti jednoj vrsti uobličenja ritma i tonova u visokostrukturisane celine koje ulaze u domen muzičkog. Sama muzika kao visokoapstraktna forma ne može biti nikada "privezana bez ostatka" ali se može javiti u sluhu i onda smo skloni reći da proističe iz rečenice i da je kvalitet teksta što je opet isto reći da određeni tekst inklinira jednoj muzičkoj formi.

[Orlando the Lady]

Razlikujem vise vrsta citanja.
Pre svega, za prvo citanje mi je potrebna apsolutna/ najveca moguca tisina. Kako knjizevnoumetnicko delo, i citanje je umetnost, a ja ne zelim da kontaminiram esteticki efekat jednog estetickim efektom drugog i obrnuto.
Druga, treca, ... n-ta citanja su vec druga prica. Tadanamerno stvaram taj simbioticki efekat. Poslednjih meseci koristim Overturu 1812 Cajkovskog, ceo "Krusevo" album V. Stefanovskog i M. Tadica, "Anatemu" i "Epilogue" S. Ilica i "Balkanike", Morphine i Madredeus.
Konacno- kada je ucenje u pitanju, ili postizanje one "najvece moguce tisine" ili efekta neometanosti uopste, tu su Gorecki i Cafe del Mr kompilacije.