) jedino što je ovde neumitno (izvesno)...
Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read morePostoji knjiga izvesnog Radeta (ili Rada, to dvoje su ravnopravni “dubleti”) Dacica pod nazivom “Nezavrsena knjiga o recima”, u Prosvetinom izdanju, gde hrabri i ponekad drski autor prekoreva (iliti kritikuje) raznorazne jezicke lenjivce… lekare, pravnike, novinare, i lingviste (jezikoznance, jezikoslovce)…zbog nemarnosti i zanemarivanja svog jezika.
Znam da nekom sve to odbacivanje pozajmljenica iz drugih jezika moze da zazvuci pomalo “nacionalisticki” i isuvise usmereno ka sopstvenom, ka onom sto je iskljucivo nase, ali istini za volju, odgovorno tvrdim da vas niko ne moze optuziti za krsenje ljudskih prava ako ne dozvolite jednoj stranoj reci da prodre u zivi recnik vaseg jezika. Mozete biti okrivljeni za neodgovarajuce postupanje prema jednom strancu i onome sto ima veze sa zemljom iz koje on dolazi, ali NE i prema jednoj stranoj reci. Tako da niko, po meni, ne moze tvrditi da pokazuje svoju raskosnu “toleranciju” i prihvatanje drugacijeg time sto prihvata strane reci. Niko me ne moze ubediti ni da je u “sredistu savremenih tokova” niti da odlicno poznaje strane jezike…
A glavna odlika (ne moram bas bez preke potrebe da kazem “karakteristika”) jednog jezika jeste zivot, zivost, zivahnost, neuhtavljivost i neprestani pokret. Nova rec brzo potisne neku staru. Dovoljno je da mesec dana na sredstvima “informisanja” ponavljate jednu rec (recimo neka se ona provuce bar 5 puta dnevno na vestima i dnevniku i bar 7 puta u svakom izdanju dnevnih novina) i ma koliko ona bila cudna, smesna, besmislena, neodredjena, izmisljenja, i mozda na prvi pogled bez jasnog znacenja – i najnepismenijem coveku postace jasna, “prirodna” i ovaj ce je, u to sam uveren, jednog dana upotrebiti u razgovoru. A zatim ce ona poceti da se koristi recimo u udzbenicima za osnovnu skolu, u pravosudnim spisima, u uputstvima za upotrebu kuhinjskih uredjaja, u crkvi, u kaficima i da ne nabrajam dalje. “Mediji” (trenutno nemamo nasu rec za to, sto ne iskljucuje da bismo nekad mogli da je imamo) su svemocni. A ulica je jos mocnija. Ne pristajem da ne verujem u to da je rec “kulirati” izmislio jedan jedini genijalni covek pa to rekao negde svom ortaku pa ovaj ortakinji i tako od skole do zurke... Isto tako i „smoriti (se)”, jedan drugi genijalni pojedinac. A mozda i ovaj prvi. Hocu da kazem da novu rec mogu svi da pocnu da koriste. I zato su ovi pojedinci genijalni. I nemojte misliti da je u pocetku svima bilo jasno sta to znaci. Ali vreme, ponavljanje i ucestalost cini da se nesto odomaci. Da li iko zna sta predstavljaju – kolozeg, secko, derikoza, lazitrava, cvetanj, tresnjar, zetvar, gumnik, grozdober, sumopad, studen, koledar? Nekada davno su se tako zvali januar, februar, mart... I svima su verovatno bili cudni ti novi nazivi kada su iz nekog razloga uvedeni, ali su se ljudi privikli. Pa je to "prirodno". "U duhu jezika". I slicne fore.
Ja zaista nisam neki preveliki jezicki cistunac, mozda tako ne izgleda, ali kunem se da nisam. Za neke reci jednostavno ne postoji odgovarajuca rec u nasem jeziku, a za neke postoji. Samo smo lenji da za neke pronadjemo nase, kao sto smo lenji za bezbroj drugih stvari. Za vreme vezbi prevodjenja na fakultetu jedna jako pametna profeskorka, vesta u svom poslu, dobitnica mnogih nagrada, ucinila je da steknemo naviku da „ogranizovanost” prevodimo kao „ustrojstvo”, „ustrojenost”, „determinisanost” kao „odredjenost”, „totalan” kao „celovit”, „ceo”, „potpun”, „univerzalan” kao „sveopsti” i tako dalje i tako dalje... Mislim da nismo „pametniji” ni „savremeniji” ako kazemo „koncentracija” umesto „usredsredjenost”, „fluentno” govoriti umesto „tecno govoriti” ili „antipod” umesto „suprotnost”. Neko ce se naci bistar i zameriti da se npr. „usredsredjenost” tesko izgovara. Ali tesko se izgovara i “infarkt” i “kidnapovati” i mnogo je lakse reci i “infrakt” i “kindapovati”, pa opet tako ne govorimo. Znaci, taj argument ne prihvatam. Ne mislim da po svaku cenu treba traziti domacu rec i ako je nema izmisliti je, ali iskreno i posteno, nisam uopste protiv izmisljanja, i bas me briga sto ce neko da se smeje Hrvatima sto izmisljaju reci. Izmislili smo mi mnoge, ako nista, izmislili smo „kosarku” i „odbojku”. Rusi npr. nisu, sto naravno nije nista lose, ne kazem. Cesi jesu mnogo toga, i Madjari. Izmislili su i Nemci „Fernsehen” („dalekovidjenje”) za „televiziju” pa se niko ne smeje. Mozda se tad i smejao, ali je bas ta ista rec („Fernsehen”, boze, kako cudna rec, mogla je da oznacava i „vidovitost”) postala toliko obicna i prihvatljiva pa bi vas danas bas cudno pogledali kad biste rekli „Television”. A, inace, putujem ja kroz Nemacku vozom i sedim prekoputa jedne Nemice, i u razgovoru pocnem da serem o tome kako je stetna radijacija... I izgovorim rec „die Radiation”, a ona (pritom, zavrsila je skole, lekarka, mislim, nije neka neuka Bavarka sto prodaje sir), malo zbunjeno pita: „Sie meinen, die Strahlung?” („Mislite, zracenje?”)... Ja malo postidjen, kazem: „Ja, die Strahlung...” A u nekoj nasoj zapizdini bi me neko cudnjikavo pogledao i jos bi ispalo da se izrazavam k’o baba ako ne kazem “radijacija”.
Ili moja drugarica, koja kaze: „Pitam ga ja lepo – da ili ne? A on nesto vrda. A ja sve vreme ocekujem “binaran” odgovor.”
Lepo je znati sve te reci koje sadrze „-cija”, „anti-”, „amfi-”, „neo-”, „filo-”, „meta-” – to govori da ste mnogo lepih knjizica u zivotu procitali ali lepo je znati i one druge. I to, s druge strane, nesto govori.
I ponovo se izvinjavam za ovoliki "post"
