Laerem napisao:Pa za početak treba odijeliti narativne od nenarativnih umjetničkih djela, koje ne možemo analizirati na isti način. A ja o klasičnoj glazbi ne znam dovoljno da bi mogao raditi neku komparativnu analizu, iako ono u što sam uvjere je da ju danas uopće ne slušamo na dovoljno slojeviti način, kako su to radili upućeni ljudi u npr. 19 stoljeću. Naša platforma diskursa je pop glazba, a tu vrijede neka sasvim druga pravila. No, ajmo se vratiti korak natrag.
Spomenuo si (svu) ozbiljnu umetnost. Klasicna muzika je ozbiljna umetnost, koju je po prirodi nemoguce preslikati u svakodnevni zivot. Koje je znacenje kadencirajuceg kvartsekstakorda? Nikakvo, eto kakvo.
Al' dobro, mozemo da se drzimo narativnih umetnosti.
Laerem napisao:Slažem se da je horor zabava - u tome jest i problem. Poanta sve literarne i celuloidne zabave je upravo da gledatelj ostane neokrznut, tj. da izmanipuliraju njegove emotivne reakcije i očekivanja na način da na kraju ostane utješen, da se ne izazovu njegove predrasude (političke, teološke, zdravorazumske) - ili još gore, da se afirmira ono najgore u čovjeku - patetika, nacionalizam, kukavičluk, jeftine spiritualnosti. Mislim da je sam impuls u kojemu izmislimo nešto što prkosi smrti strašno problematičan, i za sada nisam naletio na horor koji se suočava sa temeljnim problemom vlastitog žanra.
Dakle tebi u stvari smeta zabava uopste, a ne samo horor kao zanr? Nisam siguran kako da odgovorim na to. Niko ne gleda horor filmove sa ciljem da dozivi neki filozofski obrt, tako da ne vidim zasto je povrsnost tih filmova problem, kad im dubokoumnost ni nije cilj. Ako hocu intelektualnu stimulaciju, svakako necu gledati horor film. Kod onih koji nisu voljni i zeljni, takva stimulacija je skoro pa nemoguca u startu. Mislim, ovo mi sve otprilike izgleda kao da se neko buni sto kajgana sa sunkom nije politicki kontroverzna.
Laerem napisao:Ali da parafraziram Stanleya Kubricka, sve što indicira nekakav život nakon smrti je duboko optimistično.
To mi zvuci kao izjava nekog ko je sam sebe ubedio da zna sta se desava posle smrti, sto je opet vrsta trazenja utehe i sigurnosti, samo u drugom smeru. Nije mi jasno zasto je tesko reci da to jednostavno ne znamo. Mislim, jbt, ja ne znam ni sta se sad desava i otkud ja ovde, a kamoli sta ce da se desi kad umrem. Al' na stranu to...
Nema svaki horor film motive zagrobnog zivota. I ja stvarno ne dozivljavam horor filmove kao nesto sto treba da me utesi tako sto ce da mi na mala vrata ubaci sugestiju o postojanju zagrobnog zivota. Ne razumem na osnovu cega mislis da horor filmovi deluju na taj nacin, posto zvucis potpuno ubedjeno u to? Da ti filmovi eksploatisu postojece ideje o natprirodnom je nesporno, ali mislim da im pripisujes prevelik uticaj.
Laerem napisao:cemu služi potreba za nadnaravnim. Koja je ideološko/psihološka funkcija toga?
Mislim da svaki sazeti zakljucak o tome nosi rizik da bude povrsan i trivijalan. Osim toga, tu se vise ne krecemo samo u oblasti horora.
Laerem napisao:I nije da ja to pitanje postavljam iz vedra neba, nego je započelo kada sam shvatio da su mi horori - koje sam apsolutno obožavao ko klinac - postali tako naporni, dosadni i prozirni. Bukvalno svi omiljeni horori su mi stravično smiješni i jeftini kada ih danas pogledam, bez iznimke, što i nije slučaj s filmovima drugog žanra koje sam obožavao dok sam bio klinjo.
Ja gledam horor filmove tako sto se naizmenicno strecam i smejem samom sebi sto se strecam, jer je taj osecaj fantastican. Od horor filmova ne trazim nista drugo. Kao ni od Kingovih knjiga/filmova/serija, u kojima stvarno nikada nisam video nista osim ponekad odlicne, a ponekad ocajne zabave. I meni se nekako cini da mu je zabava primarni cilj, ali rekao bih da se ne slazu svi sa mnom.