[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2767102#p2767102]Torry napisao:[/url]Pusti to sad nego, kakvi su utisci nakon toliko vremena?
utisci su da se fino izgradilo finih mnogih shopping radnji i još nekih zgrada renoviralo ili napravilo. ali, opet se skoro isto osećam kao kada sam odlazio kao da sam jedini gej u gradu Mostaru, mada moram reći ima puno momaka koji se stvarno oblače boyish što bi u rust belt Pittsburghu bilo smatrano za so gay. mislim, uske pantalone, uske bermude i šorcevi, pa sandale na bose noge ili one mini čarapice, pa, uske upijene majice, pa nose neke torbe stalno.... to homophobic Ameri bi zvali so gay. video sam jednu malešnu gej nalepnicu na jednom stubu blizu centra grada We re here we re queer get used to it, ali, tipično, oštećena i skoro napola pocepana.
inače grad je skoro sav išaran ustaškim grafitima, to stvarno unakazuje Mostar, stalno mislim Zapadni Mostar jer sam iz tog dela grada još otkako sam bio šestomesečna beba pa nadalje.ulice po endehazijskim figurama ulica mile budaka, teroriste brune bušića, ante starčevića najranijeg velikohrvatskog ideologa....
dalje, pošto imam anksioznost zbog stresnog života i jednu posebno tešku i retku vrstu OCDa, upoznao sam jednog psihijatra pre mesec dva, zove se Dragan Babić, Hrvat poreklom iz Živinica kod Tuzle, ali u Mostaru se usavršavao i nastanio još u ratu, i navodno je jedan od najuvaženijih psihijatara u BiH, a potpuno glavna psihijatrijska faca u Mostaru, predaje na sveučilištu mostarskom, radi u bolnici, otišli smo mu u privatnu ordinaciju gde se naplaćuje, ali je čovek homofob a ja sam mu dao do znanja da onda on ne može biti moj psihijatar jer ja trebam gej afirmativnog psihijatra i terapeuta (to sam bar imao u Pittsburghu) i svašta sam mu izgovorio, ali bez psovanja. izgleda da je on prvi put sreo pacijenta poput mene tj. osobu koja je odmah skočila s stolice u odstranjivanju od njega govoreći mu dostojanstveno da on treba biti u koraku s Svetskom Psihijatrijskom Asocijacijom koja je još sedamdesetih, dakle, pre nego što sam se i rodio, skinula homoseksualnost s liste psihičkih poremećaja i da nije ni čudo što je BiH na smetljištu Evrope još uvek ako za stručnjake iz medicine ima osobe poput njega...on nije znao da dovrši šta je hteo da kaže, ali je nastavljao govoriti "ja ne cijenim tvoju homoseksualnost jer to nije normalno...." odmah sam reagovao u smislu ne moraš je ceniti ali moraš da je uvažavaš i da budeš u koraku s Svetskom Psihijatrijskom Asocijacijom... tako da je to bilo tipično čega sam se bojao da ću naleteti na doktora homofoba...mama je bila samnom i njoj sam objasnio da sam morao reagovati kako sam reagovao, moja mama je prihvatila moju homoseksualnost još odavno već nekako, ona me je samo uplakana poljubila i zagrlila i rekla ja te sve shvatam, moj sine.
tako da ću morati možda put Beograda ili Zagreba, eventualno Sarajeva, da nađem gej afirmativnog psihijatra i psihoterapeuta za moju anksioznost i OCD koje nikakve veze nemaju s činjenicom što sam gej. zapravo činjenica da sam gej mi je najsvetlija tačka u životu, totalno deo mene otkako se sećam sebe, a anksioznost se pojavila znatno kasnije od strahovanja i strepnji i stresa življenja u antigejnoj i etničkoversko ratničkoj sredini dakle neodgovarajućem vanjskom okruženju.
@srklet, još prije moje emigracije sam to znao da je tako. to je postalo tako još 1992e 1993e još dok sam bio u BiH pr(e)oživljavajući rat. doduše, Mostar ima istočni deo koji je skoro potpuno muslimanski, a Sarajevo je znatno veće i bar malo i dalje multietničkije od bilo Istočnog bilo Zapadnog Mostara.
dakle, u krivu si, ne bih bio negativan zbog preglasne muzike, samo bi mi smetalo previše alkoholisanih ljudi okolo mene ukoliko bi ih bilo znači pijanih. 
nisam došao ovde da bih s tobom komunicirao. ja i ti nemamo šta da pričamo, mi smo totalno suprotni svetovi, a tvoje laži pobijati stalno nemam vremena....da imam vremena samo to bih radio. imam pametnija posla, a ti misli šta hoćeš, ja ću te ignorisati svim silama dok ne pređeš granicu i ignorisanja.
