- 09 Maj 2015, 21:12
#2706596
Možda nema gluplje teme, ali moj problem je veliki kao što se čini svakom čoveku spostveni. Povremeno dođem na ovaj forum ali sad mi baš treba savet. Svi odgovori koje sam dobio od mojih gay prijatelja iz njihovih iskustava nekako nisu bili dovoljni zato sam hteo da napišem svoje iskustvo ovde.
Svi zanmo za sajtove preko kojih se gay ljudi pronalaze i znamo u većini slučajeva i za šta poznastva služe. Moj problem je što ja tražim kao i mnogi nekog za pre svega dublji odnos. Nekog s kime ću imati zajedničke teme o kojima cu pričati da se sve ne svdede na seks. I tu nastaje prvi problem teško se nalazi neko ko neće odmah u krevet koji ima neke veće ciljeve. Ponekad se i takav nađe. I evo šta se meni konstantno dešava. Toliko da više ne znam kako da mislim o tome. Upoznamo se preko chat-a, dopisivanje ide super, slušamo sličnu muziku volimo slične stvari itd. Moj sagovronik se oduševi samnom pun hvale za mene, na njegovo insistiranje zamenimo slike, brojeve telefona, tamo se čujemo i dolazi do dejta negde na piće. Ja se svo vreme držim pomalo hladno jer znam da sam se mnogo puta opekao,ali se trudim da budem zanimljiv. Ne želim da se zagrejem za nekog za koga se mnogo puta ispostavilo da i nije baš onakav kakav se predstavlja. Počinjemo da se viđamo, ja se sve više vežem za tog momka. Jer želim da uspe nisam neko ko gleda život sa strane niti očekuje da me neko vuče za rukav. I tu nastaje problem ta moja simatija, počinje sve ređe da se javlja odgovara na poruke. I onda ne znam kako da se postavi. Još jedno razočaranje. Da li treba sve da pustim niz vodu. Da li imam prevelika očekivanja. Šta sam pogrešno uradio. Borim se sam sa sobom. Da li da budem bezobrazan i kažem mu nešto ružno i uništim priliku ili da nastavljam da se ponižavam. Meni je to stvarno nepojmljivo kada se neko trudi toliko oko tebe a ti se ponašaš tako bezosećajno. Ta mi tranformacija iz nekog ko te juri u nekog potpuno suprotnog nije jasna. Osećam se loše i patim. Neverovatno mi je da dobra komunikacija odjedanput stane. Da li pederi pate od samopouzdanja pa ih ego potpuno pojede čim im neko ponudi ruku. Ovo mi se zadnjih godina stalno dešava. Iako mislim da sam ok lik druželjubiv nesebičan uvek spreman da pomoge. Moram da napomenem da to ponašanje nema veze sa godinama ili odnosom kakv ima čovek sa sobom u smilu da li krije ili ne svoj status. Pitam se da li ću ikad ostavriti neki sadržajniji odnos s nekim pristojnim momkom koji neće hteti da taktizira i igra se tuđim osećanjima.
Hvala svima unapred na odgovorima žao mi je ako sam odužio. Ali ovaj problem možda i jeste smešan ali za mene je postao nerešiv.
Svi zanmo za sajtove preko kojih se gay ljudi pronalaze i znamo u većini slučajeva i za šta poznastva služe. Moj problem je što ja tražim kao i mnogi nekog za pre svega dublji odnos. Nekog s kime ću imati zajedničke teme o kojima cu pričati da se sve ne svdede na seks. I tu nastaje prvi problem teško se nalazi neko ko neće odmah u krevet koji ima neke veće ciljeve. Ponekad se i takav nađe. I evo šta se meni konstantno dešava. Toliko da više ne znam kako da mislim o tome. Upoznamo se preko chat-a, dopisivanje ide super, slušamo sličnu muziku volimo slične stvari itd. Moj sagovronik se oduševi samnom pun hvale za mene, na njegovo insistiranje zamenimo slike, brojeve telefona, tamo se čujemo i dolazi do dejta negde na piće. Ja se svo vreme držim pomalo hladno jer znam da sam se mnogo puta opekao,ali se trudim da budem zanimljiv. Ne želim da se zagrejem za nekog za koga se mnogo puta ispostavilo da i nije baš onakav kakav se predstavlja. Počinjemo da se viđamo, ja se sve više vežem za tog momka. Jer želim da uspe nisam neko ko gleda život sa strane niti očekuje da me neko vuče za rukav. I tu nastaje problem ta moja simatija, počinje sve ređe da se javlja odgovara na poruke. I onda ne znam kako da se postavi. Još jedno razočaranje. Da li treba sve da pustim niz vodu. Da li imam prevelika očekivanja. Šta sam pogrešno uradio. Borim se sam sa sobom. Da li da budem bezobrazan i kažem mu nešto ružno i uništim priliku ili da nastavljam da se ponižavam. Meni je to stvarno nepojmljivo kada se neko trudi toliko oko tebe a ti se ponašaš tako bezosećajno. Ta mi tranformacija iz nekog ko te juri u nekog potpuno suprotnog nije jasna. Osećam se loše i patim. Neverovatno mi je da dobra komunikacija odjedanput stane. Da li pederi pate od samopouzdanja pa ih ego potpuno pojede čim im neko ponudi ruku. Ovo mi se zadnjih godina stalno dešava. Iako mislim da sam ok lik druželjubiv nesebičan uvek spreman da pomoge. Moram da napomenem da to ponašanje nema veze sa godinama ili odnosom kakv ima čovek sa sobom u smilu da li krije ili ne svoj status. Pitam se da li ću ikad ostavriti neki sadržajniji odnos s nekim pristojnim momkom koji neće hteti da taktizira i igra se tuđim osećanjima.
Hvala svima unapred na odgovorima žao mi je ako sam odužio. Ali ovaj problem možda i jeste smešan ali za mene je postao nerešiv.
