- 08 Sep 2010, 17:41
#1970279
Evo kako veroucitelji pokusavaju da ubede svoje "stado" kako zapravo ateisti ne postoje,odnosno kako ateisti i pored toga sto negiraju boga,opet imaju neku drugu sliku boga(sto ce reci "bog postoji i za njih,samo ga oni odbacuju iz hira ili ne veruju u onog boga u kog vecina veruje,ne u TAKVOG,ali u nekog...),sto bi se opet sad dalo zakljuciti iz dole navedenog da JA ne verujem u boga kao takvog,vec da imam nekog svog boga kom se klanjam i u koga ZELIM da verujem?!Klasicna indoktrinacija i stvaranje braindying generacija:uljenavatru:
Iz udžbenika za veronauku, prvi razred srednje škole. Prvo poglavlje:
Вера и атеизам
Сви људи имају неки појам о Богу. Чак и они који формално не припадају ниједној религији ипак имају неки појам о Богу једноставно зато што постоје и што се не мире са смрћу, већ желе вечно да постоје. Тежња човека да дође до истине и сигурности у променљивом свету у коме живи, односно сусрет човека са проблемом смрти, неминовно га упућује на овај или онај појам о Богу. У зависности од тога шта човек прогласи за истину, односно на који начин превазилази проблем смрти и мисли да остварује вечно н непроменљиво постојање, он то и обожава. Дакле, на овај или онај начин, из овог или оног угла посматрања, појам Бога је присутан код свих људи без изузетка. Али, запитаће се неко - шта је са атеистима, односно са оним људима који не верују да Бог постоји. Да ли они својим неверовањем негирају наведену тврдњу? На крају, ако Бог заиста постоји, како га онда једни познају и признају да постоји, а други не?
Атеизам
Атеизам (грч. ἄθεος - онај који негира Бога), као феномен савременога света, не побија чињеницу да Бог постоји зато што атеизам није одсуство сваког појма о Богу. Пре би се рекло да је атеизам неприхватање једног конкретног Бога у кога верује околина у којој се тај атеизам развија, него што је он неверовање у Бога. Тачније, атеизам је борба против Бога. Иначе, како неко може нешто да одбацује и негира ако претходно није констатовао да постоји? Другим речима, атеизам не жели управо једног конкретног Бога и неће да зна за њега, што не значи да Бог не постоји по себи и да атеисти не верују ни у каквог Бога. Бог за атеисте не постоји зато што они не желе да он постоји за њих. Идентификовање некога или нечега, као постојећег за нас, претпоставља нашу слободу, тј. претпоставља да и ми желимо да тај неко за нас постоји. Објективно постојање некога још не значи да он постоји и за нас, јер ми можемо и да не желимо да неко постоји за нас, што иначе изражавамо (кад некога не желимо) речима: „За мене ти не постојиш”. То не значи да он заиста не постоји по себи и за друге, макар ми и не хтели да он постоји. Он не постоји за нас, али постоји по себи и постоји за друге. Слично је и са постојањем Бога. Но, како је то могуће да Бог постоји, али да за неке људе не постоји, видећемо касније.
http://veronauka.sabornost.org/files/ud ... 1-2_ss.pdf
Iz udžbenika za veronauku, prvi razred srednje škole. Prvo poglavlje:
Вера и атеизам
Сви људи имају неки појам о Богу. Чак и они који формално не припадају ниједној религији ипак имају неки појам о Богу једноставно зато што постоје и што се не мире са смрћу, већ желе вечно да постоје. Тежња човека да дође до истине и сигурности у променљивом свету у коме живи, односно сусрет човека са проблемом смрти, неминовно га упућује на овај или онај појам о Богу. У зависности од тога шта човек прогласи за истину, односно на који начин превазилази проблем смрти и мисли да остварује вечно н непроменљиво постојање, он то и обожава. Дакле, на овај или онај начин, из овог или оног угла посматрања, појам Бога је присутан код свих људи без изузетка. Али, запитаће се неко - шта је са атеистима, односно са оним људима који не верују да Бог постоји. Да ли они својим неверовањем негирају наведену тврдњу? На крају, ако Бог заиста постоји, како га онда једни познају и признају да постоји, а други не?
Атеизам
Атеизам (грч. ἄθεος - онај који негира Бога), као феномен савременога света, не побија чињеницу да Бог постоји зато што атеизам није одсуство сваког појма о Богу. Пре би се рекло да је атеизам неприхватање једног конкретног Бога у кога верује околина у којој се тај атеизам развија, него што је он неверовање у Бога. Тачније, атеизам је борба против Бога. Иначе, како неко може нешто да одбацује и негира ако претходно није констатовао да постоји? Другим речима, атеизам не жели управо једног конкретног Бога и неће да зна за њега, што не значи да Бог не постоји по себи и да атеисти не верују ни у каквог Бога. Бог за атеисте не постоји зато што они не желе да он постоји за њих. Идентификовање некога или нечега, као постојећег за нас, претпоставља нашу слободу, тј. претпоставља да и ми желимо да тај неко за нас постоји. Објективно постојање некога још не значи да он постоји и за нас, јер ми можемо и да не желимо да неко постоји за нас, што иначе изражавамо (кад некога не желимо) речима: „За мене ти не постојиш”. То не значи да он заиста не постоји по себи и за друге, макар ми и не хтели да он постоји. Он не постоји за нас, али постоји по себи и постоји за друге. Слично је и са постојањем Бога. Но, како је то могуће да Бог постоји, али да за неке људе не постоји, видећемо касније.
http://veronauka.sabornost.org/files/ud ... 1-2_ss.pdf
) religare sto znaci povezati... i objasnjava povezivanje stvarnog sa duhovnim... tako nesto 
