- 23 Feb 2010, 18:42
#1789522
Odrastanje samo uz majku može imati posledice
Svako peto dete u Nemačkoj raste uz samo jednog roditelja – uglavnom majku. To povećava rizik od raznih oboljenja i kod majke i kod oca, koji su se prethodno razveli, ali posebno veliki problem može da bude za decu.
„Svako peto dete u Nemačkoj odrasta samo sa jednim roditeljem i u 85 odsto slučajeva to je majka“, kaže Matijas Franc, specijalista za psihosomatsku medicinu. Osim toga, veliki broj dece posle razvoda gubi kontakt sa ocem: „Deca razvedenih se često žale da retko viđaju drugog roditelja, po pravilu oca“, kaže sociolog Gerhard Arment.
Majke koje same odgajaju decu preopterećene su svakodnevnim problemima i zbog razvoda imaju osećaj krivice prema detetu. „Te žene, a time i njihova deca, suočeni su sa povećanim zdravstvenim i psihološkim opterećenjem. Sedamdeset procenata žena kaže da je preopterećeno, 30 do 40 odsto izjavljuje da im je potrebna pomoć“, kaže Franc.
Te majke izložene su većem riziku da postanu depresivne i da onda tu depresiju prenesu i na decu. Osim toga, dečaci su često u situaciji da preuzimaju ulogu muškarca što je za njih, naravno, preveliko opterećenje. „Uz to nedostaje im otac kao objekt identifikacije“, kaže Franc.
Značaj oca kao objekta identifikacije za celokupan život muškarca dramatično se potcenjuje. Franc je sa kolegom Elmarom Brelerom istraživao muškarce iz generacije koja je bila pogođena Drugim svetskim ratom. Gotovo trećina muškaraca rođenih između 1933. i 1945. godine, zbog rata, je odrastala bez oca. Sociolozi su utvrdili da su ti muškarci izloženi dva i po puta većem riziku od psihogenih oštećenja – recimo da postanu depresivni. „I to i pola veka kasnije“, kaže Franc. U njihovom slučaju četiri puta je veći rizik da postanu narkomani.
Otac mora da uputi sina u mnoge stvari
„Muškarci su na ovom svetu jednostavno nezamenljivi“, peva Herbert Grenemajer u hitu „Muškarci“. Matijas Franc to potvrđuje sa naučnog stanovišta: „Očevi su nezamenljivi za dečake kada je u pitanju definisanje njihove uloge. Samo oni mogu da im ukažu put kod seksualne identifikacije. Ako to pokuša majka, dečaci se uplaše“, naglašava Franc. Otac ukazuje dečaku i na muški način rešavanja problema i pomaže mu kod odvajanja od majke.
Problem je što dečaci koji odrastaju bez oca teško nalaze objekt identifikacije i van doma. „U jaslicama, dečjim vrtićima i školama – uglavnom rade žene. Tako je rana faza socijalizacije feminizirana“, kaže Franc. Njegov kolega Klaus Hurelman dodaje: „Mladićima se ne posvećuje odgovarajuća pažnja u školi. Oni nisu u stanju da ižive svoju telesnost i agresiju“. A sociolog Valter Holštajn primećuje da umesto toga žene sve više „pišu“ scenario u pedagogiji, ženske osobine sve više postaju norma, a muške odstupanje od te norme. Posledica: mladići prečesto imaju negativan fidbek kada se jednostavno ponašaju kao mladići.
Izvor: Deutsche Welle
Svako peto dete u Nemačkoj raste uz samo jednog roditelja – uglavnom majku. To povećava rizik od raznih oboljenja i kod majke i kod oca, koji su se prethodno razveli, ali posebno veliki problem može da bude za decu.
„Svako peto dete u Nemačkoj odrasta samo sa jednim roditeljem i u 85 odsto slučajeva to je majka“, kaže Matijas Franc, specijalista za psihosomatsku medicinu. Osim toga, veliki broj dece posle razvoda gubi kontakt sa ocem: „Deca razvedenih se često žale da retko viđaju drugog roditelja, po pravilu oca“, kaže sociolog Gerhard Arment.
Majke koje same odgajaju decu preopterećene su svakodnevnim problemima i zbog razvoda imaju osećaj krivice prema detetu. „Te žene, a time i njihova deca, suočeni su sa povećanim zdravstvenim i psihološkim opterećenjem. Sedamdeset procenata žena kaže da je preopterećeno, 30 do 40 odsto izjavljuje da im je potrebna pomoć“, kaže Franc.
Te majke izložene su većem riziku da postanu depresivne i da onda tu depresiju prenesu i na decu. Osim toga, dečaci su često u situaciji da preuzimaju ulogu muškarca što je za njih, naravno, preveliko opterećenje. „Uz to nedostaje im otac kao objekt identifikacije“, kaže Franc.
Značaj oca kao objekta identifikacije za celokupan život muškarca dramatično se potcenjuje. Franc je sa kolegom Elmarom Brelerom istraživao muškarce iz generacije koja je bila pogođena Drugim svetskim ratom. Gotovo trećina muškaraca rođenih između 1933. i 1945. godine, zbog rata, je odrastala bez oca. Sociolozi su utvrdili da su ti muškarci izloženi dva i po puta većem riziku od psihogenih oštećenja – recimo da postanu depresivni. „I to i pola veka kasnije“, kaže Franc. U njihovom slučaju četiri puta je veći rizik da postanu narkomani.
Otac mora da uputi sina u mnoge stvari
„Muškarci su na ovom svetu jednostavno nezamenljivi“, peva Herbert Grenemajer u hitu „Muškarci“. Matijas Franc to potvrđuje sa naučnog stanovišta: „Očevi su nezamenljivi za dečake kada je u pitanju definisanje njihove uloge. Samo oni mogu da im ukažu put kod seksualne identifikacije. Ako to pokuša majka, dečaci se uplaše“, naglašava Franc. Otac ukazuje dečaku i na muški način rešavanja problema i pomaže mu kod odvajanja od majke.
Problem je što dečaci koji odrastaju bez oca teško nalaze objekt identifikacije i van doma. „U jaslicama, dečjim vrtićima i školama – uglavnom rade žene. Tako je rana faza socijalizacije feminizirana“, kaže Franc. Njegov kolega Klaus Hurelman dodaje: „Mladićima se ne posvećuje odgovarajuća pažnja u školi. Oni nisu u stanju da ižive svoju telesnost i agresiju“. A sociolog Valter Holštajn primećuje da umesto toga žene sve više „pišu“ scenario u pedagogiji, ženske osobine sve više postaju norma, a muške odstupanje od te norme. Posledica: mladići prečesto imaju negativan fidbek kada se jednostavno ponašaju kao mladići.
Izvor: Deutsche Welle
Ljubavi nikad ne moze da bude u visku a sem toga kad se podele obaveze oko deteta/dece mnogo je lakse pa su svi zadovoljniji...
