Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Koliko ste odlucni kada se nadjete na zivotnim raskrsnicama? Da li brzo reagujete i prihatate odgovornost za odluku ili ostavljate uvek za sutra nadajuci se nekako da ce se stvari same resiti? Da li ste skoro oduvek znali kako zelite da vas zivot izgleda ili ste mnogo sta menjali u hodu? Kako odabirate puteve, da li dobro promisljate svaki pa onda znate ili i nakon promisljanja ne znate pa vam treba neka kocka, pa kako ispadne? Da li se kajete - pa sta mi bi da to odlucim? Da li pokusavate ako shvatite da ste pogresili da skrenete na novoj raskrsnici ka onom putu koji ste ostavili? Da li razmisljate kakav bi bio zivot da ste odabrali drugi put? Da li ste zadovoljni vasim zivotom sada i mislite li da cete biti uspesni i na buducim raskrsnicama?

[sofia]

Kada se nadjem na raskrsnici biram odlucno onaj put koji ce me dovesti do cilja koji je najvisi na mojoj lestvici vrednosti.Ne reagujem hitro,vec promislim,poznajuci sebe i cinjenicu da taj moj sistem odudara od opsteprihvacenih sistema vecine i onda pokusavam pronaci neko srednje,kompromisno resenje kojim bih ispostovala svoju volju,zivela po svome ali ipak koegzistirala sa ostatkom sveta...Cini mi se da sam oduvek znala cime cu se voditi i cemu cu stremiti,u onoj meri u kojoj sam gradila i spoznavala sebe.
Dakle,puteve biram mereci se sobom i postavljajuci sebi samo jedno pitanje-da li ce me ono sto me ceka na kraju tog puta uciniti srecnom?Na taj nacin prihvatajuci svoje odluke sprecavam svaku mogucnost kajanja.Samim tim i ne razmisljam kakav bi zivot bio da sam odabrala drugi put,jer mi on ne bi doneo istu satisfakciju.
Zadovoljna sam svojim izborima,mada ne mogu reci da sam zadovoljna zivotom,jer licni izbor nije dovoljan faktor kada se isprece drugi,spoljasnji uticaji sa kojima se mora uvek hvatati u kostac...

[blabla54380]

kod mene je situacija da ja stvaram raskrsnice u najvecem broju slucajeva, a samim tim sam odgovorio na veci deo pitanja. a kad se nadjem pred raskrsnicom reagujem brzo jer sam tvrdoglava mazga u horoskopu i mali je broj stvari koji moze da me navede da bi nesto moglo i drugacije da se uradi od onoga sto ja zamisljam.

[Tot]

Čovek uvek uvek mora odlučivati i to ne može da uradi niko osim njega. Sam mora definisati svoje životno dobro i napore da to dobro ostvari. U konačnom pojedinac je odgovoran za svoje izbore i to je možda teška odgovornost ali i sloboda koju ne bi smeo niko da nam oduzme.

[Kragi]

Originally posted by Dina

Koliko ste odlucni kada se nadjete na zivotnim raskrsnicama? Da li brzo reagujete i prihatate odgovornost za odluku ili ostavljate uvek za sutra nadajuci se nekako da ce se stvari same resiti?

Nimalo U principu meni bi najvise odgovaralo kad bi sve teklo pravolinijski. Za svaku odluku mi treba mnogo vremena i kad treba nesto odluciti tu imem da budem velika picka (sad bi Darling rekla svaka cast na iskrenosti - al jbg svestan sam sebe). Dakle ne reagujem brzo ali kad reagujem onda prihvatam svu odgovornost jer bi sve drugo bilo licemerje.

Originally posted by Dina

Da li ste skoro oduvek znali kako zelite da vas zivot izgleda ili ste mnogo sta menjali u hodu? Kako odabirate puteve, da li dobro promisljate svaki pa onda znate ili i nakon promisljanja ne znate pa vam treba neka kocka, pa kako ispadne?

Mislim da jesam, i zapravo iz prethodnih recenica se valjda vidi da je moja neodlucnost vise vezan za promisljenost i zelju da sve prodje sa sto manje rizika. Ne volim da se kockam, volim da unapred znam sta mogu da ocekujem.

Originally posted by Dina
Da li se kajete - pa sta mi bi da to odlucim? Da li pokusavate ako shvatite da ste pogresili da skrenete na novoj raskrsnici ka onom putu koji ste ostavili?

Nisam jedan od onih ljudi koji se kaje, iako greske bez problema prihvatam (dosta sam samokritican). Naravno da ako postoji greska i pritom sam svestan nje, da cu se potruditi da je korigujem.

Originally posted by Dina
Da li razmisljate kakav bi bio zivot da ste odabrali drugi put? Da li ste zadovoljni vasim zivotom sada i mislite li da cete biti uspesni i na buducim raskrsnicama?

To da li sam zadovoljan svojim zivotom je meni poprilicno relativna stvar. I zapravo ceo ovaj poslednji citat (ili cela tema sa vise) je nesto na sta odgovor treba da da sam zivot a ne ja. Ne zato sto sam nezadovoljan, naprotiv, nego zato sto mislim da zivot sam po sebi jednoga dana ispostavi racun a onda vi izvadite novcanik i shvatite da li ste u minusu (metaforicno naravno)

[E.c.h.o...]

Meni je bitno sta mi 'gut' kaze. Tako za najbitnije zivotne odluke najmanje vagam u smislu za i protiv, vec 'pratim' osecaj. I onda kad se odlucim ne razmisljam sta bi bilo da sam drugacije resila vec se nadam najboljem i idem napred (a dugo mi je trebalo dok sam naucila da ne trosim vreme na naknadna preispitivanja, jer sam se samo zamajavala).
Dakle, nema kajanja i razmisljanja o drugacijim putevima jer ne znam sbbkbb.
Ali zato mi treba vecnost da odlucim sta da obucem.

[Hys.]

Pratim intuiciju + zdrav razum.

Ali intuicija je keva.

I kajem se sto nisam bila pametnija u odredjenim situacijama, to jest vise znala. To je ono, "da mi je bila ova pamet...."

Al to je deo odrastanja

[sing&dunum]

Originally posted by Dina

Koliko ste odlucni kada se nadjete na zivotnim raskrsnicama? Da li brzo reagujete i prihatate odgovornost za odluku ili ostavljate uvek za sutra nadajuci se nekako da ce se stvari same resiti?

Nimalo U principu meni bi najvise odgovaralo kad bi sve teklo pravolinijski. Za svaku odluku mi treba mnogo vremena i kad treba nesto odluciti tu imem da budem velika picka (sad bi Darling rekla svaka cast na iskrenosti - al jbg svestan sam sebe). Dakle ne reagujem brzo ali kad reagujem onda prihvatam svu odgovornost jer bi sve drugo bilo licemerje.

[/quote]


Tu sam negde, na Kragijevom putu.

Originally posted by Kragi

Originally posted by Dina

Da li ste skoro oduvek znali kako zelite da vas zivot izgleda ili ste mnogo sta menjali u hodu? Kako odabirate puteve, da li dobro promisljate svaki pa onda znate ili i nakon promisljanja ne znate pa vam treba neka kocka, pa kako ispadne?

Mislim da jesam, i zapravo iz prethodnih recenica se valjda vidi da je moja neodlucnost vise vezan za promisljenost i zelju da sve prodje sa sto manje rizika. Ne volim da se kockam, volim da unapred znam sta mogu da ocekujem.

A ovde, potpisujem se ispod Kragijevog teksta.

Sto se tice prvog dela prvog pitanja, mislim da nikada nisam ni razmisljao o tome kako ce moj zivot da izgleda... Dakle, nezreo.

Originally posted by Dina

Da li se kajete - pa sta mi bi da to odlucim? Da li pokusavate ako shvatite da ste pogresili da skrenete na novoj raskrsnici ka onom putu koji ste ostavili?

Da li razmisljate kakav bi bio zivot da ste odabrali drugi put? Da li ste zadovoljni vasim zivotom sada i mislite li da cete biti uspesni i na buducim raskrsnicama?

Ne kajem se.

Nije da ne pomislim ponekad kako bi mi bilo "u drugoj kozi", ali ubrzo uvidim prednosti bas ove u kojoj sam, u odnosu na neku drugu koja se prividno ucini propustenom prilikom (slabosti ove vrste dolaze iskljucivo u trenucima materijalne krize:giggle:, te se odnose na razmisljanje - sta bi bilo da sam se bavio...).

Zadovoljan sam, ali bih voleo da se neke raskrsnice koje sebi planiram da "smestim" (iako ne volim drasticne promene) realizuju da bih bio zadovoljan "na duze staze", odnosno da ulozenim trudom obezbedim dugotrajan mir (ako je to uopste moguce u danasnje vreme)... Drugim recima, tek sam skoro postao dovoljno zreo da razmisljam i o daljoj buducnosti, da pokusam na vreme da organizujem zivot sasvim po svojoj meri...

[porno papilotna]

ufaticu se ove teme, ali ne danas, danas funkcionisem sa 5%mozga i to 5% nervoze i besa u meni....

[Dina]

Da odgovorim i ja na moju temu... htedoh i pre ali nisam mogla da dospem do kompa, eto posledice nekih zivotnih raskrsnica

Rekla bih da sam sada odlucna ali nije uvek tako bilo. Bilo je vreme kad sam samo zelela da zivot donese neke odluke za mene, i uvek ostavljala za sutra. S te strane sam i prinudjena da neke odluke donosim brzo i odlucno jer su vezane za vreme. U tom smislu razmisljam nekad kako bi bilo da sam te odluke donela ranije ali nekad ili nisam htela da ih donesem ili nije bila celokupna situacija povoljna za njihovo donosenje. Iz toga proizlazi da nisam znala kako zelim da mi zivot izgleda i da sam menjala stvari u hodu. Ustvari imala sam neke smernice, u nekim situacijama ako bas nisam znala sta hocu znala sam bar sta necu, pa iz odbacivanja onog sto necu dodjoh nekako i do onog sto hocu

Kada bi se dugo vrtela u nekom krugu zakljucila bih da moram da donesem neku odluku pa makar i pogresnu. S jedne strane mislim da su i te pogresne odluke bile dobre jer su vodile negde, bar sam izlazila iz tog "zacaranog" kruga. S druge strane imala sam neke popravne u zivotu tj, ovo da na sledecoj raskrsnici vratim se na neki put koji sam propustila a onda to ima svoju cenu, bolje je bilo da sam skrenula vec na ranijoj raskrsnici, ali opet bolje je i tad nego tvrdoglavo kretanje pogresnim putem.

Vec rekoh da razmisljam ponekad kakav bi mi bio zivot na drugom putu ali i pored prilicnog lutanja tamo i amo mislim da moj sadasnji zivot sadrzi najvise onoga sto sam htela, s te strane razmisljanja se najcesce zavrse sa tim da sam zadovoljna sto je sve ovako ispalo. Pa mislim da cu biti uspesnija na buducim raskrsnicama, naucila sam se iz prethodnih skretanja, bar se nadam...

[Mage]

Puno pitanja... Nisam siguran da verujem u slobodu izbora tako da ne znam kako da odgovorim. Meni se čini da je moj, kao i svačiji život određen još prilikom nastanka univerzuma. Mislim da je sloboda iluzija, a samim tim i "sloboda" da odaberemo život kakav hoćemo. Niko od nas ne bira svoje fizičke i mentalne osobine, svoje roditelje, okolinu, vreme u kojem živi... sve je to van naše moći. Tako da kada bi morao da odgovorim na temu rekao bi da nemam puno problema pri pravljenju izbora jer mislim da zapravo ni nema izbora-biće kako mora biti.

[AngraMaina]

Koliko ste odlucni kada se nadjete na zivotnim raskrsnicama? Da li brzo reagujete i prihatate odgovornost za odluku ili ostavljate uvek za sutra nadajuci se nekako da ce se stvari same resiti?

Kada se nađeš u situaciji da ne znaš kuda bi, najbolje je da kreneš bilo gde, i da gledaš da prođeš sa što manje gubitaka. Na kraju ionako sve dođe na svoje. O svakoj odluci naravno treba razmisliti, ali nisam pristalica "traženja sebe" po 10 godina. Raskrsnice su mesto gde se tradicionalno okupljaju demoni i na njima se ne treba dugo zadržavati.

Nisam uopšte odlučan i neprekidno se preispitujem oko svega, ali se istovremeno i ne kidam ako donesem pogrešnu odluku. Grešiti je ljudski.

Da li ste skoro oduvek znali kako zelite da vas zivot izgleda ili ste mnogo sta menjali u hodu? Kako odabirate puteve, da li dobro promisljate svaki pa onda znate ili i nakon promisljanja ne znate pa vam treba neka kocka, pa kako ispadne?

Recimo da sam imao dosta alternativnih verzija u smislu "ako ovo, onda ono" ali nisam se gubio u nagađanjima. Budućnost znaju samo Bog i Milan Tarot.

Da li se kajete - pa sta mi bi da to odlucim? Da li pokusavate ako shvatite da ste pogresili da skrenete na novoj raskrsnici ka onom putu koji ste ostavili? Da li razmisljate kakav bi bio zivot da ste odabrali drugi put?

Kajanja nema jer čovek nikad ne može da zna šta bi mu bilo bolje kad donosi jednu odluku -- da bi znao, morao bi da živi dva paralelna života pa da uporedi.

O vraćanju ne razmišljam, mislim da je pomalo budalaština da baciš trud koji si uložio da nešto dovedeš do pola i onda to napustiš da bi otišao u nešto drugo. Ali postoje izuzeci kad se takvo "vraćanje" ljudima isplatilo.

Da li ste zadovoljni vasim zivotom sada i mislite li da cete biti uspesni i na buducim raskrsnicama?

Izvinjavam se što ću biti ozbiljan, ali treba biti svestan sopstvene smrtnosti. Za 50-100 godina sve te naše odluke i ta neverovatna ogromna važnost koju pridajemo sebi postaće prah i senka. Što rekao jedan grčki duhovnik: "Opominji se smrti i ne očajavaj".

[2kune]

pitam slučajnog prolaznika kojim putem da idem

[Kragi]

Originally posted by sing&dunum


Tu sam negde, na Kragijevom putu.


A ovde, potpisujem se ispod Kragijevog teksta.

Biku, biku

[sing&dunum]

Originally posted by 2kune

pitam slučajnog prolaznika kojim putem da idem

Originally posted by Kragi

Originally posted by sing&dunum


Tu sam negde, na Kragijevom putu.


A ovde, potpisujem se ispod Kragijevog teksta.

Biku, biku