Smatram da je na mestu da odgovorim na postove koji su se pojavili u poslednjih par dana, iako je ocigledno da su krajnje nekonstruktivni kao i neafirmativni i da je ovo jednim delom rasipanje pozitivne energije koju sam mogao upotrebiti drugacije.
Pre svega, projekat „Pride Daya“ je u relativnoj zurbi. Najveci razlog za to su fondatori kojima pocetkom godine isticu konkursi za dodelu grantova za projekte, te zbog toga se proces rada na projektu, pre svega na projektnom timu nije elaborirao i rastezao, vec se zelelo da se sto pre udje u proces pisanja projekta. Smatram da je ovo najpragmaticnije, uzimajuci u obzir da ljudi koji zele da rade svakako mogu da ispratite jednostavnu, klasicnu proceduru i time je stvar sa te strane resena.
Sa druge strane, bili smo svesni i cinjenice da ce izvesne organizacije najverovatnije bojkotovati projekat (takvo nam je drustvo u celini). Situacija u kojoj malo koja organizacija saradjuje sa nekom drugom je izricito nepovoljna i to je jos jedan razlog zbog kojeg pricu nismo zeleli da sirimo van okvira u kojoj je to neophodno za funkcionalnost samih procesa projekta. U razloge nesaradnje necu da zadirem, ali sustinski gledano su to razlozi vodjeni licnim motivacijama, ili bolje receno frustracijama, i cesto mi se cini da je apsolutno apsurdno kako tvrdimo da smo normalni, a oni koji nas predvode mogu dane i noci da provode u institutu za mentalno zdravlje... no, srecom, nisu svi isti, ali je nesreca sto se dobar deo onih drugih vodi motivacijom finansijskog tipa i sto njima smeta postojanje konkurentnih projekata, a tu je i nekakav nerealan strah da se „pride“ ne moze realizovati, kao i opsta nezainteresovanost da se na nekom projektu radi. Ovo poslednje i mogu da prihvatim, metode se razlikuju, ali ostalo - tesko. Ko je ko, ne bih ulazio u detalje, ali svako ko malo bolje analizira aktivisticku situaciju, moze i sam da shvati.
Cinjenica je, pak, da egzistira velik broj ogranizacija, da svaka radi na sebi svojstven nacin, da se njihove aktivnosti preplicu i sudaraju, a da je mreza LGBT organizacija u Srbiji prestala sa radom jos davno iz istih razloga. Primecujem da je prilicno nezahvalno biti LGBT aktivista u ovakvim uslovima, ali to nije sprecilo moje kolege da rade koliko god mogu i na nacin koji god im se cini kao konstruktivan i produktivan.
LGBT Vojvodina, kao sto je vec ovde navedeno, egzistira od 2003. godine. Do ovog projekta, nas rad se uglavnom sastojao od „community buildinga“ na prostoru Vojvodine, te manjih, samofinansirajucih projekata, ulicnih akcija koje smo najpre zeleli da zadrzimo za sebe, i slicnih aktivnosti u kojima se „peklo“ iskustvo u javnosti.
Goodone jeste inicijator vecine svih ovih aktivnosti, ali nikad nije bio zainteresovan da bude „veliki brat“ i na funkcije na kojima se nalazi, a to je koordinacija organizacije, pride projekta i generalni PR, dosao je izborom ostalih clanova, nakon konsenzualnog prihvatanja, najvise zbog njegovog iskustva, a docnije zbog kvaliteta koje kao individua poseduje, profesionalnosti i znanja. Zaista je neumesno da neko na takav nacin prica o osobama koje ne poznaje, niti je imao ikakvih relevantnih kontakata sa njima, kao sto se u ovom slucaju radi od strane Dusana i Pakija.
Upravo je goodone bio taj koji je jos 2000. prvi put okupio aktiviste sa prostora bivse Jugoslavije u jednoj neformalnoj mrezi i povezao ih. Ne usudjujem se ni da pomislim koliko je projekata na osnovi te saradnje posle nastalo... u pitanju je
lgbtyu activism mailing lista, sada poznatija kao Balkan LGBT.
Paki je prvobitno trebao da bude clan projektnog tima, jer je pokazao primetnu zainteresovanost, ali je nazalost svojim pristupom i pre svega porukama, te vokabularom kojim se koristio u ophodjenju sa nama izgubio mogucnost da radi na ovom projektu. Ja ne znam kakav je nacin komunikacije u Beogradu, ali mi u Vojvodini se na drugaciji nacin komuniciramo medjusobno kao i prema ljudima sa strane, i ono sto je on pokazao smatramo nedostatkom elementarne kulture prilikom konverzacije. Zalosno je kako sada zloupotrebljava i to malo kontakta koji je imao sa citavim projektom, a steta koju je uradio svojim nekonstruktivnim stavom je nepovratna. No, ne bih se dalje bavito pomenutim stvarima, ali takodje ne bih voleo da sada usledi „progon vestica“ ni sa jedne od strana. Dosta je energije rasuto na takve stvari.
Za Dusanove postove mogu da konstatujem samo sledece: bitnija mu je forma od sustine. Ko ce se jos normalan baviti birokratijom kada nam se rapidno priblizava krajnji rok i to jedan generalni, jer se ove godine zavrsava „COC“-ov projekat finansiranja projekata sa Balkana? Niko. I da je to sve napisano tonom iz kojeg bi se uvidelo da je njemu bitan upravo pomenuti birokratski deo, nego je svima ocigledno da je pisao samo da bi provocirao i opstruirao temu i napravio se pametan na sebi svojstven nacin koji, moram da napomenem, nije primeren sredstvima javne i masovne komunikacije kakav je forum. I onda sa takvim liderom treba saradjivati. Nije ni cudo sto od kako postojimo nismo imali ni izdaleka zelju za tako necim... Mozda covek poseduje odredjene kvalitete (ne sporimo), ali ne nama pozeljne. Ne zelim ni njime vise da se bavim. Mogu samo da ocekujem da ce sada uslediti jos gomila njegovih postova slicnog (ustaljenog) sadrzaja.
LGBT Vojvodina je grupa entuzijasta, aktivista okupljenih oko jedinstvene ideje, profesionalaca u radu aktivisticke borbe na polju LGBT tematike. Nama ne treba kancelarija, „website“, telefon ili birokratski aparat. Mi nismo ustanova profitabilnog karaktera. Mi radimo iz svojih domova, sa svojim sredstvima i nama ne trebaju niti kola, ni garaza da ih u nju parkiramo, dovoljan nam je i javni prevoz kao i vecini gradjana ove zemlje. Ukoliko to neko ne razume, smatram da nema potrebe za daljom diskusijom, osim da nema pojma sta znaci biti borac za prava i slobode. A da je to svakako moguce na taj nacin mogu posvedociti licnim primerom aktivistickog delovanja u jednoj organizaciji koja je pre sest godina izvojevala promene u drusvenom sistemu ove drzave. Verujem da je svima jasno sta znaci fotelja i postolje sa koje se moze voditi kritika. Srecom, mi ne padamo na takve stupidnosti, a ni na ljude sa takvih pozicija.
Poslali smo jos davno poziv organizacijama da nam se prikljuce i daju svoj doprinos projektu. Neke smo kontaktirali i licno. I sta smo dobili... Dobili smo to da kada smo dosli u Beograd, posle vise od mesec dana od slanja inicijalnog zahteva za saranju, i to skroz ne vezano za sam projekat, saznamo da je neko, ili vise njih, odlucil da kontaktira naseg fondatora i da kaze da ce da bojkotuju (opstruiraju) ceo projekat. Smatram da su mogli prvo da izraze svoj bojkot nama u lice, pa onda da odu da se zale tamo nekom trecem kome uopste ovaj projekat nije bitan niti na njega i njegov zivot utice u direktnom smislu.
Od svih iole relevantnih organizacija jedino je „Labris“ izdao saopstenje, nakon vise od mesec dana iako smo se latentno nadali da nece biti tako negativnog karaktera. Ionako predstavljaju samo jedan deo populacije i ne bave se pitanjima zajednice u onom opsegu kojim bi se, po mom misljenju, trebalo baviti, jer su iskljucivo lezbejska organizacija.
No, zaista nije mnogo potrebno da bi se sagledalo pravo lice svega ovog. Malo iskustva u saradnji sa organizacijama koje bi trebalo da rade u nase ime i prosto vam se stomak okrece... I ne znam sta na to vise da dodam, osim da su nam uvek bili simpaticni „Lambda“, „GSA“, „Taboo“ (mada „GSA“ nikako da se odvikne od napadnog stava), i naravno „Labris“, i da od njih i ocekujemo neku konkretnu saradnju. Ali ovi dinosaurusi koji samo potpiruju svadje... Pobogu, zbog cega oni postoje?
Ako goodone izdrzi da nas sve i dalje drzi na okupu, iako ne znam kako on to uopste uspeva, alal’ mu vera. Srecom, pa cu ja biti tu da ga podrzim u istrajavanju i realizaciji njegove ideje, koja je od izuzetnog znacaja za afirmaciju celokupne nase populacije. Kada sam mogao da dam svoj doprinos realizaciji ideje koja je pre sest godina pomakla ovu zemlju sa mrtve tacke, i preziveo hapsenja, informativne razgovore i registrovanje u sluzbi drzavne bezbednosti, te se nakon tog iskustva nisam ni u jednom trenutku pokolebao da li da odustanem ili nastavim dalje, pa necu se ni sada zaustaviti.
A vi, delajte po svom nahodjenju i svojoj savesti. Vreme prolazi i necete uvek bili lepi i mladi.
)
