Bootstrap Framework 3.3.6

[m..]

Originally posted by horus.
ne znam da li postoji slicna tema, jer me je mrzelo da trazim, ali kontam da i ako postoji, davno joj je istekao rok trajanja...

nego, da li postoje istinski zli ljudi?

da li se postaje zao, ili se covek rodi sa predispozicijom da bude pokvaren i sve vreme kroz zivot nosi to u sebi?

sto se tice mog misljenja, ja bas nesto ne verujem u crno beli svet u kome je povucena debela linija izmedju koncepta dobra i zla...

istinski zli ljudi, ili splet okolnosti?

Mislim da je to, kao i bahatost, posledica slabog vaspitanja i onoga sto ljudi (deca) pokupe od roditelja i u kuci, kad su sasvim mali. Kada te niko ne nauci da nije ok ljudima ciniti zlo ili stavljati sebe iznad njih u toj meri da ti nije bitno da li ce biti povredjeni i slicno. Posledica slabe samokontrole, samokritike, brige, empatije.
Nekako ne skontas dovoljno rano da nije u redu, i onda vidis da prolazi.

Prosto fin i normalan svet, cak i kada mu dodje da bude pakostan iz recimo ljubomore, ili uradi nekome nesto nazao iz osvete, ili zajebe nekog gadno da bi uznapredovao, ima tu neku svest da to nije dobro, bilo bih ih sramota pred samim sobom, znaju da ce da ih zdere savest. A ove druge boli uvo, nemaju problema s tim, ili umeju da prevazidju.

U svakom slucaju mislim da to debelo ima veze sa vaspitanjem, nedostatkom elementarne empatije, i uslovima u kojim si odrastao, vaspitavan i socijalizovan.

A oni krajnje zli i bezobrazni ljudi, koji ne prezaju ni od cega - kontam da je to posledica psihopatske licnosti. (jerbo desava se i da iz finog okruzenja ispadne skot).

[Skyen]

ja ne bih isla tako daleko i karakterisala ljude kao dobre ili zle. prvo, metodoloski je nezahvalno to raditi, a onda i eticki. npr, koji procenat losih postupaka odredjuje neku osobu zlom (51% ili...).
postupci mogu biti dobri i losi, tako da etiketiranje svakako nije dobro resenje.

sto se tice same teme. kljuc na ovo pitanje u mnogome lezi u sposobnosti za empatiju. osobe koje mogu da saosecaju sa drugima, koje osecaju grizu savesti kada urade nesto lose prema nekom drugom, cesce ce se suzdrzavati od stetnih, losih postupaka prema drugima. jednostavno ce ih u tome kociti griza savesti/osecanje krivice. empatija je fenomen koji se razvija i uci, pre svega vaspitanjem u porodici, ali i kroz citav niz ostalih socijalnih kontakata.
samo extremni slucajevi nemaju sposobnost ili imaju vrlo snizenu sposobnost empatije. to su patoloske osobine licnost ili u narodu poznate sociopate. zato su sposobni na strahovita dela, jer ne postoji saosecanje niti kajanje.

e sad, postoji negativna povezanost izmedju narcizma kao osobine licnost i sposobnosti empatije. tj, one osobe koje su vise narcisodne, manje imaju razvijenu empatiju. a opet takva osobina licnosti se uglavnom formira, pogotovo ako je genetski teren pogodan.
socijalna inteligencija je uglavnom stecena, tj nesto sto se razvija i na cemu se radi. a generalno gledano, ona je u danasnje vreme dosta niska. a to je sad druga tema.

zakljucak - da, postoje osobe koje su vise od drugih sposobne na teska i losa dela i koje, uopsteno receno, produkt pre svega genetskog nasledja, ali i sredinskih faktora koji nisu uspeli da ih socijalizuju.

[Morgan Le Faye]

Originally posted by Hton

Originally posted by V I V I S E C T

Originally posted by mikka

Suvishe im se snova srushilo, previshe ih je zivot boleo.

Ali to ne znaci da moraju postati zli. Iz bola moze (i treba) nastati i nauciti se i dobro, zato sam spomenuo stepen razvoja licnosti. I nisam za slepo prihvatanje amor fati, covek najcesce moze uticati na svoj zivot, a najvise na- sebe.

Vidish, ja verujem da je chovek rob sudbine. Tek kada se prevazidje Maya chovek postaje slobodan. Do tada ovaj zivot je pod uticajem iz proshlosti.
Ako ti je sudjeno da nekoga silujesh (primer) ti cesh to uchiniti, i tu nikakva samorealizacija ti nece pomoci.

pa po tome oni nisu ni najmanje krivi sto su zli... treba da ih zalimo... jadan Hića, sudbina je kriva sto je hteo da istrebi Jevreje...

Bolje je zaliti druge nego osudjivati, jer kada se osudjuju postupci drugih stvara se ogromna karma koja ce te pre ili kasnije primorati da uchinish isto kao oni.

Jer zlo kao i dobro postoji samo u nashoj linearnoj svesti. Dualnost u nekim vishim ravnama nestaje kao i dobro i zlo.
Shta vishe istinski zle osobe, vecina se prvo seti poput Hitlera, su istinski verovale u svoja dela, da stvari koje chine su dobre. Oni sami svoja dela nisu smatrali za zla.
U bibliji postoji jedan jako zanimljiv stih:
"Ako neshto chinish, i smatrash da je to chisto, to je zaista chisto.
Ako neshto chinish, i smatrash da je prljavo, to je zaista prljavo"
Manje vishe, smisao je isti. Znachi nasha dela, bez obzira kako ih moral ili ljudi karakterisali, su istinski zla ili dobra u zavisnosti da li mi smatramo da li su zla ili dobra.

Mishljenje drugih o zlim ili dobrim postupcima nas samih nije od nikakvog uticaja, vec nasha savest.


@BellyButton: Verujem u stvari koje napishem ili pomislim.

[Machkodlak]

@VIVISECT Hoces da kazes da je hitler radio dobra dela zato sto je verovao da ona zaista jesu dobra?

[Daliborka]

Daj coveku vlast, pa ces da vidis ko je i kakav je - kaze izreka.
I to je tacno.
Odgovorno tvrdim da bismo svi mi ovde, kada bismo dobili apsolutnu vlast, za vrlo kratko vreme postali arogantni, zli i nemilosrdni. To je u ljudskoj prirodi i nema tu diskusije.
Prilika stvara kriminalca i zlocinca.

[jukie]

Originally posted by Machkodlak
@VIVISECT Hoces da kazes da je hitler radio dobra dela zato sto je verovao da ona zaista jesu dobra?

Postoje stvari koje nisu ni loše ni dobre a istovremeno su i loše i dobre, zavisi kako se gledaju. Tu postoji neka reč "fer" za koju svi KAO znaju precizno značenje, a u stvari je svako različito tumači.

Primer:
Pokloniš osnovcu ocenu zato što je pametno dobro dete i materijal za gimnaziju, ali eto slučajno ima trojku jer mu nešto ne ide biologija, pa neka mu ta četvorka i neka ima veći prosek i time i veće šanse da se upiše u gimnaziju.

Da li je to dobro ili loše? Može da se zagleda sa više strana.
a)možda će da zasija* u gimnaziji npr. društvenog smera i da bude vukovac ili jak odličan (preko 4.70 npr).
*primer: ja. Moj prosek iz gimnazije je bio mnogo veći nego prosek iz osnovne škole
b)neko drugo dete iz druge škole, koje je imalo 0.01 poena manje jer mu nisu poklonili tu četvorku, neće se upisati u tu školu nego na svoju 20-tu želju npr. pekar u srednjoj školi u Grockoj, i to nije fer prema tom drugom detetu koje je moglo da zasija u gimnaziji
c)šta će uopšte ti trojkaši u gimnaziji? Ako nema dovoljno odlikaša da popune odeljenja, smanjite broj odeljenja u gimnazijama
d)još neka mišljenja koja mi sad nisu pala na pamet, zamislite po želji

E sada kada ste svaku od ovih ideja izvagali sa svoga moralnog stanovišta, uzmite i podignite ih za dva-tri-deset redova veličine. Činjenica je da su u proseku (npr. aritmetička sredina svih vrednosti) Nemci posle završetka Hitlerovog režima bili zdraviji, fizički jači, manje dioptrije, većeg IQ, sposobni da brže trče itd. jer su svi slabiji izbačeni iz populacije direktnom selekcijom od strane Hitlerovih doktora i/ili vojske/policije.

Dakle, to je isto ovo što imamo pod c), samo podignuto za nekoliko redova veličine. Izlazna vrednost je visoka i odlična. Da li je dobro imati visoku i odličnu izlaznu vrednost? I opet dolazimo do ove moje prve rečenice: ne zna se. I jeste i nije, ni jeste ni nije.

[svejedno]

Originally posted by Machkodlak
@VIVISECT Hoces da kazes da je hitler radio dobra dela zato sto je verovao da ona zaista jesu dobra?

Vidi..primetih i ja temu ranije, al nesto nisam hteo da se mesam..

..

No, to sto Morgan spominje je tacno, ja bih napisao nesto slicno no sm znao da ce neko vec reci.

..

To ne znaci da su to dobra dela u tvojim ili mojim ocima, vec u Hitlerovim.

Objektivnost oko Loseg vs. Dobrog je jako tesko uhvatiti.

..

Ostaje subjektivno.

I ostaje prijatno & neprijatno, al to je skroz druga tema.

..

Sad, OT:

Ima ljudi kji ZELE drugima da nanesu ZLO.

I svesni su da je to zlo.

I zele da bude zlo/neprijatno.


..


Mislim da je u pitanju uticaj okoline, pre svega.

[Zibro]

Ne verujem da postoje zli ljudi ali i te kako postoje ljudi koji cine zla dela samo sto to u njihovoj glavi nije zlo ili cak i ako jeste po pravilu je racionalizovano i opravdano necim vaznijim sa idejom "cilj opravdava sretstvo"
dakle verujem da ako bi ti "zli" ukapirali zlu i surovu prirodu svojih postupaka oni to vise ne bi radili , opasnost lezi upravo u tome sto ih oni ne kapiraju ili ih ( zle postupke) jako lako opravdavaju

[Hton]

Originally posted by Machkodlak
@VIVISECT Hoces da kazes da je hitler radio dobra dela zato sto je verovao da ona zaista jesu dobra?

Pa da... Hitler je bio jadan glup i niko mu nije rekao da je to "nevaljalo" sto je ubijao decu po gasnim komorama...inace on to ne bi radio i mislio da je to dobro

Boze Machak, pa sta ti tu nije logicno:lol:
V I V I S E C T je lepo sve objasnio...

[mikka]

Uh, sad su mi se prsti malo razleteli

jukie, dobar je primer, postoje i mnoga druga pitanja na koja je tesko dati eticki odgovor. cak i da profesori uopste ne poklanjaju ocene, potoje bitne razlike i u kriterijumima ocenjivanja, pa nije uvek isto imati 5 iz biologije kod razlicitih profesora, pa koliko je i tada prosek relevantan pri upisu?
stvar je u tome da to sto na neka pitanja ne mozemo dati lako odgovor, ne znaci da na druga ne postoji nedvosmilen odgovor koji se ne moze relativizovati, te nemojmo zalaziti u logički neodrživu situaciju da inerciono nemogućnost etičkog odgovora na izolovane probleme sasvim neopravdano generalizujemo, a mislim da nema puno priče oko toga da je npr. smišljeno nanošenja bola osobi koja ti nije učinila ništa nažao jeste zao čin.
ni nauka nije uspela da da odgovore na sva pitanja, pa ne čudimo se ni što etika ima poneku sivu zonu- ali ona ne sme da pokriva ona esencijalna pitanja ljudske egzistencije na koje se odgovara humanošću. To je moj stav, i jeste možda nesavršen jer ne pokriva sve moguće slučajeve (a koji odgovor to čini na ijedno filozosko dvoumljenje), ali jeste sasvim legitiman odgovor na pitanje Zla. Ako se ne mogu naći svi kriminalci, da li to znači da treba da onda i od svih dići ruke?

Daj coveku vlast, pa ces da vidis ko je i kakav je - kaze izreka.
I to je tacno.
Odgovorno tvrdim da bismo svi mi ovde, kada bismo dobili apsolutnu vlast, za vrlo kratko vreme postali arogantni, zli i nemilosrdni. To je u ljudskoj prirodi i nema tu diskusije.
Prilika stvara kriminalca i zlocinca.

Teta Daliborka, ne slažem se. Prilika stvara kriminalca i zločinca od onoga čiji je karakter tome podložan, a siguran sam da nisu svi ljudi takvi Ne možete sve ljude, i koje znate, i koje ne znate, svrstavati u isti koš.

A istina jeste da političari jesu dosta podložni, (večito pitanje pravog motiva ulaska u politiku ) i laki na su narodski džep ko na onu stvar, te im je slađe da iz mase jadnih izvetrelih buđelara izvuku po zadnji dinar, nego da zatraže od onih koji se praćakaju u novcu , al da ne duljim tu u socijalizam, i priču svima isuviše poznatu .

Vidish, ja verujem da je chovek rob sudbine. Tek kada se prevazidje Maya chovek postaje slobodan. Do tada ovaj zivot je pod uticajem iz proshlosti.
Ako ti je sudjeno da nekoga silujesh (primer) ti cesh to uchiniti, i tu nikakva samorealizacija ti nece pomoci.

Svaki čovek ima pravo na svoje verovanje, i ja ga poštujem sve dok ne ugrožava tuđu egzistenciju, a ako bi se svaki zločin i nedelo aminovalo time “pa to mu je bila sudbina” , ukratko- civilizacija bi se raspala. O tome da li je nešto bilo sudbina se može čisto eziterijski diskutovati sa stanovišta posmatrača iz budućnosti, i samo misaono kvalifikovati, ali ne i praktično, jer ono što je upravo omogućilo postojanje ljudkse civilizacije jeste mogućnost ljudskog uma da prihvati pojmove prostora I vremena, te da iz empirije koja ga je spasila, logički uoči uzročno-posledične odnose, te da zna od toga da ako je sevnulo, da će I da grmi, do toga da ako nastane gravitacioni kolaps materije ekspoldirane zvezde u zavisnosti od nekih kritičnih vrednosti može kolabirati u crnu rupu. I najzad bez svesti da njegova akcija stvara reakciju, ništa ne bi ni stvorio. Eto, to je bilo moje uzročno-posledično tumačenje stavljanja amor fati u praksu, a ne metafizičko. Svakako da neko olakšanje čoveku može doneti verovanje da “to mu je bila sudbina”, ali kafa samu sebe neće skuvati ako neko ne digne guzicu, i stavi džezvu

Bolje je zaliti druge nego osudjivati, jer kada se osudjuju postupci drugih stvara se ogromna karma koja ce te pre ili kasnije primorati da uchinish isto kao oni.

Ovo je stvar verovanja, I tu neću ulaziti u diskusiju.

Jer zlo kao i dobro postoji samo u nashoj linearnoj svesti. Dualnost u nekim vishim ravnama nestaje kao i dobro i zlo.
Shta vishe istinski zle osobe, vecina se prvo seti poput Hitlera, su istinski verovale u svoja dela, da stvari koje chine su dobre. Oni sami svoja dela nisu smatrali za zla.
U bibliji postoji jedan jako zanimljiv stih:
"Ako neshto chinish, i smatrash da je to chisto, to je zaista chisto.
Ako neshto chinish, i smatrash da je prljavo, to je zaista prljavo"
Manje vishe, smisao je isti. Znachi nasha dela, bez obzira kako ih moral ili ljudi karakterisali, su istinski zla ili dobra u zavisnosti da li mi smatramo da li su zla ili dobra.

Mishljenje drugih o zlim ili dobrim postupcima nas samih nije od nikakvog uticaja, vec nasha savest.

Istina je da se sve najzad svodi na filozofiju. Ali njene posledice u primeni su bitne. Takva, koja ne pravi distinkciju između zla i dobra, bi po mom mišljenju urušila civilizaciju, dakle na globalnom planu je protiv samog čoveka.

[*deni*]

Najgore je sto ljudi misle da je ne zeleti i ne ciniti drugome zlo - dovoljan uslov da se covek smatra dobrim.
Da bi se covek smatrao dobrim, nije dovoljno da nikom ne nanosi zlo, vec je, pored toga, potrebno da cini dobro ( ali ne iz racuna ).
Oni koji ne cine ni dobro ni zlo drugima nisu zli ljudi, ali nisu ni dobri.
A takvi su najbrojniji.

[*deni*]

" Dok jednom ne smrkne, drugome ne svane " - koliko ste se samo puta nasli u takvoj situaciji, bilo na strani onog kome smrkava, bilo na strani onog kome je svanulo ?
Nebrojeno puta.
Toliko o nasoj dobroti.

[Manon]

svako pise sa pozicije da je neko drugi los.
ispada da smo svi dobri, a ipak, bar po zakonu verovatnoce , nismo

[*deni*]

Originally posted by Manon
svako pise sa pozicije da je neko drugi los.
ispada da smo svi dobri, a ipak, bar po zakonu verovatnoce , nismo

Pa da, nismo ni sasvim dobri, ni potpuno loshi, nego smo negde na sredini..... mutni... ( Neki su verovatno toliko dobri da su zreli i za istragu )
Uglavnom, nerealno je sebe predstavljati u kristalno cistom obliku, na sta mnogi ovde imaju naviku...

[mikka]

Deni, slazem se da dobra dela cine dobre ljude (uz sve ograde definisanja dobrih i losih ljudi).

"Dok jednom ne smrkne, drugome ne svane"

Joj, sto ne volim tu "poslovicu"


Stvar je u tome da covek drugome ne smrkne, da bi njemu svanulo.
Dakle da ne umesa svoje prste u svitanje i smrkavanje kao prirodan proces.

Covek gresi, "od kuknjave nema leba", mislim da se samo truditi da se ne ponovi.

I bas su lepe te ruze

[svejedno]

Ja nisam, to znam.

..

ne verujem ni da sam nesto los.. prosto, covek


..

Sa subjektivnim arshinima u vezi Dobrog & Loseg koje se trudim da postujem.


..

A da postoje 'zli' ljudi, odn. ljudi koji drugima nanose namernu neprijatnost (mislim da je bolno lisavanje zivota takodje neprijatnost, btw)... .postoje.

[*deni*]

OK, u danasnje vreme, koliko god da smo mutni, sve dok nismo interesantni istraznim organima, mozemo tvrditi da spadamo u onu casniju i bolju grupu
ljudskog roda.

[Manon]

ja mislim da bas i nisam neka dobrica iako se kao trudim da drugima ne cinim ono sto ne bih volela da oni meni cine. Ne pocinjem prva, ali uzivam da vratim visestruko onima koji mi stanu na put. Strpljivo sacekam trenutak. Uzas kad pomislim

[jukie]

Originally posted by *deni*
Najgore je sto ljudi misle da je ne zeleti i ne ciniti drugome zlo - dovoljan uslov da se covek smatra dobrim.
Da bi se covek smatrao dobrim, nije dovoljno da nikom ne nanosi zlo, vec je, pored toga, potrebno da cini dobro ( ali ne iz racuna ).
Oni koji ne cine ni dobro ni zlo drugima nisu zli ljudi, ali nisu ni dobri.
A takvi su najbrojniji.

Zavisi čak i to. Ljudi koji stalno čine dobro bez da prethodno proračunaju koju korist od toga imaju, to rade jer su naviknuti na taj način ponašanja u datoj situaciji (habituirani, dresirani, kakogod to nazvali). To dobro može biti nešto jako lako za uraditi (npr. kada odmotam bombonu stavim taj papir u džep umesto da ga bacim na ulicu i zagadim životnu sredinu, uvek kažem "hvala" kada mi neko nešto doda itd.) a može da bude i jako teško. E što je teže uraditi nešto dobro, to se više kalkuliše "a šta ja dobijam ako to uradim" (skakanje u ledenu reku da se spase neko ko se davi je negde na vrhu teškoće).

Primer srednje teškog izbora: sedim u autobusu (baš sam iscrpljen, prija mi da sedim) i na sledećoj stanici ulazi neka osoba. Da li ću ustati da ta osoba sedne? To sad zavisi od mnogo faktora, pre svega kako mi ta osoba izgleda (koliko ima snage da stoji, da li izgleda kao prijatna osoba, da li dugoročno dobijam nešto ako ta osoba duže poživi itd). Što te više bole noge, to strožiju selekciju praviš kome ćeš ustati. Recimo meni je tiha krhka starica na prvom mestu te lestvice selekcije, dok je baba seljanka sa obramicom i dve kofe sira, koja može volu rep da iščupa, poprilično niže na toj lestvici, daleko ispod npr. majke sa trogodišnjakom u krilu, ali iznad pijanog dede koji nešto gunđa sebi u bradu.

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by Manon
ja mislim da bas i nisam neka dobrica iako se kao trudim da drugima ne cinim ono sto ne bih volela da oni meni cine. Ne pocinjem prva, ali uzivam da vratim visestruko onima koji mi stanu na put. Strpljivo sacekam trenutak. Uzas kad pomislim

...uzas kad pomislim sta meni pada na pamet da nekim ljudima naskodim koji su mene prvi 'gadjali kamenom'
i da...
mogu godinama da cekam na zgodan trenutak da nekom vratim

da li sam zbog toga zao?
verovatno
ali, uradio sam i radim toliko dobrih stvari ljudima da se to anulira


ja ne koristim u svojim postupcima

Ko tebe kamenom, ti njega hlebom
vec

Ko tebe kamenom, ti njega stenom!

et toq!

[Manon]

B.U., ja bih ti sad iskreno rekla da to nije u redu, ali moje ponasanje me damantuje
Iako u pocetku i dugo prastam ljudima zlu nameru, to ispadne lose, jer ih ohrabri u napadima. To mi je kasnije opravdanje kad im uzvratim nekim uglavnom teskim udarcima

[~ Le Saint X ~]

Znas...nije u redu i da mene neko napadne - bilo kako - prvi iz cista mira
ali to uradi

e...
kad vec napadash

spremi se za odgovor

a moj odgovor je uvek vrlo vrlo...

strpljiv sam veoma da nekome vratim kako treba - citaj da pokopam osobu na najgori moguci nacin sto je uopste krenula na mene

uvek se vodim - ne diraj me, ne diram te
ali ako me dirnes...ne znam da li je to zloba, ali sam uzasan

jbg...

C'EST LA VIE!

[svejedno]

Originally posted by *deni*
OK, u danasnje vreme, koliko god da smo mutni, sve dok nismo interesantni istraznim organima, mozemo tvrditi da spadamo u onu casniju i bolju grupu
ljudskog roda.

Words of a true lawyer

[Morgan Le Faye]

Originally posted by Machkodlak
@VIVISECT Hoces da kazes da je hitler radio dobra dela zato sto je verovao da ona zaista jesu dobra?

Hitler je chinio dela za koje je on verovao da su dobra.

Originally posted by svejedno
Objektivnost oko Loseg vs. Dobrog je jako tesko uhvatiti.

Upravo, i to zbog ega. Svi imamo mishljenje koje je vezano za nash opstanak i saosecanje s drugima. Ljudi nesvesno staju na stranu slabijih. Odatle moral, i moralistichki stavovi i u ovoj temi.

Originally posted by Hton
Pa da... Hitler je bio jadan glup i niko mu nije rekao da je to "nevaljalo" sto je ubijao decu po gasnim komorama...inace on to ne bi radio i mislio da je to dobro

Nemaju svi moralne stavove kao ti. Ako tako analizirash druge, nije ni chudo shto greshish.
Dacu ti jednostavan primer, koji mozesh da shvatish.
Recimo da imamo 3 osobe a,b,c.
Osoba a, smatra da je sodomija greh, zla, delo Satane. Da ako je praktikuje ima da zacvrshi u vechnom prokletsvu.
Osoba b, je ateista, bez mishljenja da je sodomija greh.
Osoba c smatra da je sodomija nachin na koji se spiritualno moze napredovati, ako se znaju tajne tantre.

Hitlerova dela su najpriblizniji mishljenju osobe b, mozda c. Zavisi, da bih tachno odgovorio, potrebno je da znam shvaki, chak i najmanji detalj njegovog zivota. Ali poshto je verovao u okultizam, bio okruzen astrolozima i verovao u prorochanstva da ce vladati beshe 20 ili 40godina. Smatram da je verovao da je zaista chinio dobra dela.
Uzmi u kalkulaciju da su mnogi Nemci tada smatrali Jevreje za zivotinje koje govore. Tako da su svi uslovi tu da im savest i pred smrt bude chista. Mozda s jednim kajanjem shto nisu uspeli u svojim planovima.

Originally posted by mikka


...ako bi se svaki zločin i nedelo aminovalo time “pa to mu je bila sudbina” , ukratko- civilizacija bi se raspala. O tome da li je nešto bilo sudbina se može čisto eziterijski diskutovati sa stanovišta posmatrača iz budućnosti, i samo misaono kvalifikovati, ali ne i praktično, jer ono što je upravo omogućilo postojanje ljudkse civilizacije jeste mogućnost ljudskog uma da prihvati pojmove prostora I vremena, te da iz empirije koja ga je spasila, logički uoči uzročno-posledične odnose, te da zna od toga da ako je sevnulo, da će I da grmi, do toga da ako nastane gravitacioni kolaps materije ekspoldirane zvezde u zavisnosti od nekih kritičnih vrednosti može kolabirati u crnu rupu. I najzad bez svesti da njegova akcija stvara reakciju, ništa ne bi ni stvorio. Eto, to je bilo moje uzročno-posledično tumačenje stavljanja amor fati u praksu, a ne metafizičko. Svakako da neko olakšanje čoveku može doneti verovanje da “to mu je bila sudbina”, ali kafa samu sebe neće skuvati ako neko ne digne guzicu, i stavi džezvu

Sudbina se moze definisati, da je sve ono shto chinish i shto ti se deshava.( a sve zbog tvoje akcije na nekom nizem ili vishem planu egzistencije (2d-4d) shto je opet bila sudbina). Svi smo mi robovi kreatora. A poshto smo svi mi nastali od kreatora svi smo mi jednaki.

Najprostiji zakon koji je mnogo bolji od morala, knjiga, saveta gurua ili sveshtenika. "Nemoj chiniti drugima ono, shto ne bi zeleo da se tebi chini."


Bez obzira shto menjash mishljenje u poslednjoj sekundi, ili cesh uraditi sasvim suprotno od onoga shto si nameravao. Chak i avatari kada uzmu ljudski oblik su vezani za sudbinu, samo shto su oni svesni svoje buducnosti i znaju zashto je potrebno neshto, ako ne sve uchiniti. To shto su materijalne forme samih bogova, shto im se zvezde pokoravaju, nemaju veze, u materijalnom su planu gde sudbina i iluzija vladaju.

Kafu ce piti ako je skuva, ako cheka da se kafa sama skuva onda je budala.

[mikka]

Ova tema je zasluzila mesto u filozofiji

Vivisecte, najpre hvala ti sto si uopste odgovorio na onaj moj post, mislio sam da ga lezerno i izbrisem koliko je quotovan

Ali cini mi se da zalazimo u off, ipak:

Nadam se da cemo se obojica sloziti da je to sto pricas stvar metafizike. I nisi mi odgovorio na pomenuti "kolaps civilizacije" Ja mogu da poverujem da ti verujes da je sve vec negde zapisano i sl, ali da li eskapizam ukljucujes u tu filozofiju, i smatras li da je zaludno sve sto covek cini samo zato sto je to unapred odredjeno? I ako ne smatras, ima li neku prakticni uticaj takva filozofija na covekov zivot, osim posebne smirenosti koju donosi prihvatanje onoga sto sudbina donosi? Priznajem da nisam previse upucen u koncept "robovanja sudbini", ali uvek volim vise da saznam, pa ako te ne mrzi, malo ga pojasni
intrigira

[svejedno]

Originally posted by mikka
Ova tema je zasluzila mesto u filozofiji

Vivisecte, najpre hvala ti sto si uopste odgovorio na onaj moj post, mislio sam da ga lezerno i izbrisem koliko je quotovan

Ali cini mi se da zalazimo u off, ipak:

Nadam se da cemo se obojica sloziti da je to sto pricas stvar metafizike. I nisi mi odgovorio na pomenuti "kolaps civilizacije" Ja mogu da poverujem da ti verujes da je sve vec negde zapisano i sl, ali da li eskapizam ukljucujes u tu filozofiju, i smatras li da je zaludno sve sto covek cini samo zato sto je to unapred odredjeno? I ako ne smatras, ima li neku prakticni uticaj takva filozofija na covekov zivot, osim posebne smirenosti koju donosi prihvatanje onoga sto sudbina donosi? Priznajem da nisam previse upucen u koncept "robovanja sudbini", ali uvek volim vise da saznam, pa ako te ne mrzi, malo ga pojasni
intrigira

Divan post.


..

Necu odgovoriti na njega



..

Postoji samo stav

[Morgan Le Faye]

Originally posted by mikka

I nisi mi odgovorio na pomenuti "kolaps civilizacije"

Civilizaciju kakvu znamo vode ekonomsko-politichke sile. Te sile i njihove odluke su za nekoga zlo, dok za druge te akcije su vredne divljenja.
Ali ipak imamo elemenat zla. Sama raspodela bogatsva nije mnogo odmakla od pre 500godina. I dalje imamo robove (GLBT) ljude, mi moramo placati porez, imamo vojnu obavezu itd. Znachi mi imamo manje prava a iste obaveze kao ostali.
Zlo bi bilo za mnoge vernike da mi dobijemo ista prava kao drugi. Oni sami veruju da su oni dobri i shta vec, dok bi takva odluka u njihovim ochima bila zla, mi bi smo bili presrecni. Tako da bez obzira koliko je zlih ili dobrih odluka na ovome svetu, ljudi ce drugachije posmatrati iste. Shta vishe civilizacija kakva je danas nije u stanju da razazna shta je dobro ili zlo.
Tako da nema absolutnog zla ili absolutnog dobra za SVE ljude, i to je razlog zashto "zle" odluke nikada ne bi dovele do propasti civilizacije.
Evo josh jednog primera:HIV. Za mnoge to je najvece prokletstvo, za druge ljude-vlasnike farmaceutskih kuca on je sama kashika upala u med.

Originally posted by mikka
ali da li eskapizam ukljucujes u tu filozofiju, i smatras li da je zaludno sve sto covek cini samo zato sto je to unapred odredjeno? I ako ne smatras, ima li neku prakticni uticaj takva filozofija na covekov zivot, osim posebne smirenosti koju donosi prihvatanje onoga sto sudbina donosi?

Jedno je sigurno, svi cemo umreti, ali to nije razlog da ne uzivamo.


Pobeci u eskapizam, zaglupiti se i chitati Hari Potera i slushati Cecu moze svako. Kada je osoba realizirana, zna shta jeste i shta hoce od zivota i drugih to je uzivanje, kada nije dostigla taj nivo svesti o sebi onda ta osoba bezi od sudbine i zivota. Na veliku zalost nikome nije poshlo za rukom da pobegne od sudbine. Mada se na trenutke moze zaboraviti.

Postoje mnogo nachina da se sudbina ublazi, to su ti svesni trenutci kada se moze uticati na istu, molitvom za neke, ritualom za druge, energetskim vezbama ili tantrom.
Na kraju ja verujem u sudbinu ne zato shto je lakshe tako ziveti. Vec zato shto sam potpuno siguran u nju.

[m..]

Originally posted by svejedno

To ne znaci da su to dobra dela u tvojim ili mojim ocima, vec u Hitlerovim.

Objektivnost oko Loseg vs. Dobrog je jako tesko uhvatiti.

Ja mislim da su milioni nastradalih sasvim objektivan parametar. (To isto mislim i za npr. Hiroshimu).

Na kraju krajeva, ne moras uvek da ides od namere, mozes da gledas i posledice.

[AngraMaina]

ova tema je zasluzila mesto na panel raspravi "etika, samospoznaja, teleci medaljoni - pregled srpske psihicke svesti od sevanja butkica vesne vukelic-vendi do skracivanja kuma djordjija za glavu".

i vice versa.

[*deni*]

Originally posted by AngraMaina
ova tema je zasluzila mesto na panel raspravi "etika, samospoznaja, teleci medaljoni - pregled srpske psihicke svesti od sevanja butkica vesne vukelic-vendi do skracivanja kuma djordjija za glavu".

i vice versa.