- 19 Maj 2007, 09:18
#801245
Ogledalo- H. L. Borhes
Kada sam bio dete, strahovao sam da će mi ogledalo
pokazati tuđe lice ili neku bezličnu
slepu masku što skriva
nešto bez sumnje užasno. Bojao sam se
i da će nemo vreme ogledala
iskočiti iz svakodnevnog toka
čovekovih časova i prihvatiti
u svom neodređenom prividnom okrilju
nova bića i oblike i boje.
(Nikome nisam rekao, dete je stidljivo).
Ja se sada bojim da je ogledalo zatočilo
pravi lik moje duše,
ozleđene senkama i gresima,
onaj što ga vidi Bog, a možda vide i ljudi.
(Istorija noći, 1977)
[/quote]
Da, hvala ti na Istoriji noci...Borges se pretvara u privid, relativizuje, licni identitet ponistava pomocu udvajanja...umnozavanja ili povracaja..Smatra JA kao prividnu igru odraza..svaki covek je drugi (sveki covek u trenutku dok cita Jorge Luis Borges-a JESTE Jorge Luis Borges), svaki covek, svi ljudi, sto je isto kao i kad se kaze NIKO.
Borhes je moj omiljeni pisac, voleo bih da nastavimo diskusiju na toj temi
Da, volim Borhesa jer je eklektik koji iz bogatog fonda svoje erudicije bira ideje, motive, teme, likove, od poznatog, tudjeg pravi svoj literarni svet, oblikovan na originalan nacin. On je pisac koji je stvorio sintezu urodjene mastovitosti i stecenih enciklopedijskih znanja kreativno iskoriscenih.
I jos da dodam..ogledalo..kao personifikacija nepoznatog..
Originally posted by Tot
Pošto, vidim, voliš Borhesa i postavila si temu o njemu(možda i tamo nešto napišem), dao bih ti njegov odgovor na ovo pitanje. Ogledala su bila jedna od njegovih preokupacija..
Ogledalo- H. L. Borhes
Kada sam bio dete, strahovao sam da će mi ogledalo
pokazati tuđe lice ili neku bezličnu
slepu masku što skriva
nešto bez sumnje užasno. Bojao sam se
i da će nemo vreme ogledala
iskočiti iz svakodnevnog toka
čovekovih časova i prihvatiti
u svom neodređenom prividnom okrilju
nova bića i oblike i boje.
(Nikome nisam rekao, dete je stidljivo).
Ja se sada bojim da je ogledalo zatočilo
pravi lik moje duše,
ozleđene senkama i gresima,
onaj što ga vidi Bog, a možda vide i ljudi.
(Istorija noći, 1977)
[/quote]
Da, hvala ti na Istoriji noci...Borges se pretvara u privid, relativizuje, licni identitet ponistava pomocu udvajanja...umnozavanja ili povracaja..Smatra JA kao prividnu igru odraza..svaki covek je drugi (sveki covek u trenutku dok cita Jorge Luis Borges-a JESTE Jorge Luis Borges), svaki covek, svi ljudi, sto je isto kao i kad se kaze NIKO.
Borhes je moj omiljeni pisac, voleo bih da nastavimo diskusiju na toj temi
a ta osobina, ovom piscu svojstvena da snažno misaono dramatizuje svoje opsesije i udahne u njih emociju koja je odveć često i pogrešno smatrana knjiškom i apstraktnom, daje jedan proživljeni odgovor i na tvoje pitanje.Postoje pisci (a po meni svaki pisac ima neku svoju opsesiju, zbog koje i pise) koji umeju da pisu iskljucivo o svojim opsesijama. Takav je I Sabato, govoreci: "Na srecu ili nesrecu (po mene) umem da pisem jedino takvu prozu" (cini mi se da je ovo naveo u Abadonu, parafraziram;)
Da, volim Borhesa jer je eklektik koji iz bogatog fonda svoje erudicije bira ideje, motive, teme, likove, od poznatog, tudjeg pravi svoj literarni svet, oblikovan na originalan nacin. On je pisac koji je stvorio sintezu urodjene mastovitosti i stecenih enciklopedijskih znanja kreativno iskoriscenih.
I jos da dodam..ogledalo..kao personifikacija nepoznatog..
)... Tamo postoji verovanje da ako spavate sa ogledalom ispod jastuka sanjacete buduceg muza/zenu.
A i zbog Venerinog efekta 
