Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Da li je neko gledao kraj poslednje sezone?

Baš će mi nedostajati pohlepni, površni skotovi.

[Laerem]

Kraj je strašno ciničan: Don je postao spiritualni vođa kasnog kapitalizma. Uvijek sam tvrdio da je Don brend. Na pitanje "Who is Don Draper?", odgovor je - apsoluto nitko. Čovjek bez osobina. Ideja da ćemo otkriti njegov "pravi karakter" je PR trik da proda seriju - on karaktera nema. Upravo zato što je sasvim isprazan, svatko može učitati u njega što želi, zbog čega je i tako neodoljiv.

Na kraju se pretvori u ono što je oduvijek bio - emotivno slomljena ljuštura. I kao takav, idealan je da bude predvodnik reartikulacije konzumerizma trulu spiritualnost. Mislim da je nedvosmisleno jasno da se nakon svog "duhovnog putovanja" on vratio u McCann Ericson (s Coca Colom kao lajtmotivom čitave sezone). Na kraju Don se dematerijalizira u jedno veliko ništa, najveće ništa od svih, u ultimativni brand, brand nad brandovima, a pri tome ubrizga u kapitalizam i konzumerizam element duhovnog samoostvarenja koji ga i danas krasi.

Zar nije ovo jezivo?



"It's the real thing..."

[Ulix]

[/url]Kraj je strašno ciničan: Don je postao spiritualni vođa kasnog kapitalizma. Uvijek sam tvrdio da je Don brend. Na pitanje "Who is Don Draper?", odgovor je - apsoluto nitko. Čovjek bez osobina. Ideja da ćemo otkriti njegov "pravi karakter" je PR trik da proda seriju - on karaktera nema.

Slažem se potpuno da je kraj ciničan. Istu tu reč sam opisao kad sam pričao o tome sa drugarom, ali on se sa mnom ne slaže. Kaže da nije ciničan, nego očigledan.

Ne znam iz kojih si motiva gledao seriju, ali mene uopšte nije interesovalo da saznam ko je Don Draper, već kako će da završi, i na neki način mislim da je završio na jedini smislen način, tj. tako isto kao što je i počeo. Taj užas njegovog narcizma, koji nije sposoban za promenu, već se samo povremeno raspada i sastavlja na isti način. Šteta je što nije bilo više vremena za Peggy, meni se čini da će ona da izraste u Donovu žensku varijantu.

I na kraju, lik koji je dobio apsolutno "najlepši" kraj (i moj omiljeni lik u seriji), Betty Draper Francis.Njen telefonski razgovor sa Donom... srceparajuće. I oboma bi im sve zamislive glumačke nagrade dao za tih nekoliko minuta. Ni u najluđim snovima joj ne bih mogao smisliti lepši kraj, samo mi je žao što nije bilo više vremena za nju. I ona strašna scena pred kraj, gde Betty sedi na stolici u kuhinji, a Sally pere sudove...

[Srklet]

gledao sam kraj, naravno.

nemam nekakvo mišljenje, nemam ni dojam. valjda zato što sam se prepoznao u donu draperu.

mnogo više emocija i razmišljanja je izazvao kraj 'justified'.

[Ulix]

[/url]aljda zato što sam se prepoznao u donu draperu.

[Speculum Columbae]

univerzitet džon nezbit < univerzitet don drejper

[Laerem]

[/url]

Slažem se potpuno da je kraj ciničan. Istu tu reč sam opisao kad sam pričao o tome sa drugarom, ali on se sa mnom ne slaže. Kaže da nije ciničan, nego očigledan.

Pa i ciničan je i očigledan. Ali meni se sviđa ambicija zadnje scene. Kao da govori - mi živimo u Donovom svijetu, svijetu narcisoidnog samopropitkivanja i vječnog "traženja sebe".

Šteta je što nije bilo više vremena za Peggy, meni se čini da će ona da izraste u Donovu žensku varijantu.

Neće. Ona ima Stana. A Stan je valjda jedini normalan lik u toj seriji. Što bi se reklo - a stand up guy. Dokle god se drži za njega, neće skliznuti u ambis.

Zapravo, svi na neki način imaju happy end osim Dona, koji, da bi preživio, mora čitavom svijetu prodati svoju bol i produhovljenu utjehu. Meni je to, zapravo, ekstra jezivo, jer se dobrim dijelom vidim u Donu, pogotovo u vidu samomistifikacije i egzistencijalnog horrora od lakoće s kojom ljudi kupuju sranja koja prodaješ. Brr...

Od svih njih, ja ipak najvše cijenim Joan. Koja sranja je ona sve morala proći da dospije tu gdje je... i totalno kužim zašto je izabrala poslovnu ambiciju ispred frajera. Ujedno, to je i apsolutno ispravna uloga! Njoj ne treba ni Coke ni cock, ni nikakvo duhovno ispunjenje da bude sretna. Zna što želi i ide prema tome.

[Ulix]

[/url]
Od svih njih, ja ipak najvše cijenim Joan. Koja sranja je ona sve morala proći da dospije tu gdje je... i totalno kužim zašto je izabrala poslovnu ambiciju ispred frajera. Ujedno, to je i apsolutno ispravna uloga! Njoj ne treba ni Coke ni cock, ni nikakvo duhovno ispunjenje da bude sretna. Zna što želi i ide prema tome.

Ali ona je od svih ženskih likova na neki način najkonzervativniji lik. Njena jedina pamet je što koristi stereotipe o ženama da dobije šta hoće, ali nisam čak ni siguran koliko je svesna šta radi. Mnogo su mi zanimljivije Peggy i Betty, kao dve žrtve tog istog društva, jedna se nešto i batrga, a druga ostaje zarobljena.