- 22 Avg 2010, 13:35
#1952601
Ostajem pri stavu da većina filmova sa centralnom lez tematikom je za moje estetske kriterijume ispod cenzusa. Tako da, ako izostavim (zato što nisu lez filmovi, već imaju samo lez motive!) npr. Mulholland Drive i The Hours koji se visoko kotiraju na mojoj kvalitativnoj lestvici, mogu navesti sledeće filmove (redosled je načinjen po godinama!):
1. Fucking Amal (1998) - tinejdž film koji posmatran kao takav ima vrednost zato što pored pitanja seksualnog identiteta razmatra i pitanja provincije i provincijalnog duha. Zatim, preplitanje identiteta gde dve naizgled tako različite devojke spaja nešto unutrašnje, snovi ka prevazilaženju malograđanskog, dok se njihovi vršnjaci zadovoljavaju time ko su, šta su i gde su, bez da pomeraju vlastite granice.
2. Aimee & Jaguar (1999) - Ovde mi se dopalo drugačije viđenje žene, kao one koja odlučuje i koja odbacuje patrijarhart.
3. Un amour de femme (2001) - Izrazito senzualan film sa senzualnošću svojstvenoj francuskoj kinematografiji. Svedenost. Divna mi je scena masaže gde devojka, profesionalna fizioterapeutkinja, polusvesna vlastite homoseksualnosti izmasira svoju drugaricu lezbejku. Bez ijedne reči, na licu maserke se vidi sva njena žudnja, osvešćivanje i nežnost. Tada nije došlo do seksualnog kontakta, samo ta rečita masaža bez reči.
4. Fine mrtve djevojke (2002) - Materijalno jeftin film gde je reditelj uz pomoć štapa i kanapa uspeo da napravi lep i dubok film sa portretisanjem svih mračnih strana Balkana. Odlična scena kada Inge Apelt trči za Ninom Violić sa rečima 'Kurva, ubila mi je sina!' Potresan i pesimističan fim, ali estetski vrlo uspeo.
5. Tipping the Velvet (2002) - TV film i kao takvog ga treba prihvatiti. Sviđa mi se humor i uspešnost ulaženja u istorijski kontekst.
6. My Summer of Love (2004) - Nestabilnost identiteta, gde niko nije ono za šta se 'izdaje': Tamsin nije lezbejka, Mona nije strejt, Fil nije privržen veri. Svidelo mi se to razobličavanje junaka koji bežeći od dosade udaljavaju se sami od sebe.
7. Fingersmith (2005) - Isto kao i za Tipping the Velvet, sa tim što su ovde još bolje oslikane klasne razlike i jača je dramaturgija.
Primetno je da me je osvojila evropska produkcija.
1. Fucking Amal (1998) - tinejdž film koji posmatran kao takav ima vrednost zato što pored pitanja seksualnog identiteta razmatra i pitanja provincije i provincijalnog duha. Zatim, preplitanje identiteta gde dve naizgled tako različite devojke spaja nešto unutrašnje, snovi ka prevazilaženju malograđanskog, dok se njihovi vršnjaci zadovoljavaju time ko su, šta su i gde su, bez da pomeraju vlastite granice.
2. Aimee & Jaguar (1999) - Ovde mi se dopalo drugačije viđenje žene, kao one koja odlučuje i koja odbacuje patrijarhart.
3. Un amour de femme (2001) - Izrazito senzualan film sa senzualnošću svojstvenoj francuskoj kinematografiji. Svedenost. Divna mi je scena masaže gde devojka, profesionalna fizioterapeutkinja, polusvesna vlastite homoseksualnosti izmasira svoju drugaricu lezbejku. Bez ijedne reči, na licu maserke se vidi sva njena žudnja, osvešćivanje i nežnost. Tada nije došlo do seksualnog kontakta, samo ta rečita masaža bez reči.
4. Fine mrtve djevojke (2002) - Materijalno jeftin film gde je reditelj uz pomoć štapa i kanapa uspeo da napravi lep i dubok film sa portretisanjem svih mračnih strana Balkana. Odlična scena kada Inge Apelt trči za Ninom Violić sa rečima 'Kurva, ubila mi je sina!' Potresan i pesimističan fim, ali estetski vrlo uspeo.
5. Tipping the Velvet (2002) - TV film i kao takvog ga treba prihvatiti. Sviđa mi se humor i uspešnost ulaženja u istorijski kontekst.
6. My Summer of Love (2004) - Nestabilnost identiteta, gde niko nije ono za šta se 'izdaje': Tamsin nije lezbejka, Mona nije strejt, Fil nije privržen veri. Svidelo mi se to razobličavanje junaka koji bežeći od dosade udaljavaju se sami od sebe.
7. Fingersmith (2005) - Isto kao i za Tipping the Velvet, sa tim što su ovde još bolje oslikane klasne razlike i jača je dramaturgija.
Primetno je da me je osvojila evropska produkcija.
(HRT1, 00:00h)
