- 17 Jul 2006, 22:31
#536905
piše: DANIJELA MARJANOVI?
Ovog meseca u Sloveniji stupa na snagu pravilnik o registraciji istopolnih zajednica kojim se reguliše na?in obreda u takvoj situaciji. Taj pravilnik, kao i pre toga Zakon, izazvao je negodovanje slovena?kih homoseksualaca jer se partnerima negira status rodbinske veze, tako da ostaju neregulisana socijalna, zdravstvena i druga prava partnera. Najavljena praksa da se obredi organizuju u prostorijama odvojenim od onih gde se obavljaju uobi?ajena muško-ženska ven?anja takoðe je bila razlog za polemiku.
Kada su krajem prošle godine ozakonjeni gej brakovi u Velikoj Britaniji, jedna od zvani?nica engleske vlade rekla je slede?e: Ono što je zapravo važno za mnoge homoseksualce koji ?e iskoristiti to što im se od danas nudi jeste ?injenica da ?e dobiti istu vrstu sigurnosti koju imaju bra?ni parovi razli?itog pola. Pojedini homoseksualni parovi zajedno su po 20, 30, pa skoro i 40 godina, tako da ?e od danas, u slu?aju da jedan od partnera umre, onaj drugi dobiti prava na penziju, zajedni?ku imovinu i sve ostalo.
Ukoliko se situacija vezana za problematiku legalizacije istopolnih veza posmatra sa aspekta materijalne i pravne sigurnosti partnera, onda sve igleda logi?no i opravdano. ?ini se, naime, da je potpuno normalno da se uzme u obzir svaka mogu?nost kada se zakonom reguliše zajedni?ki život dvoje ljudi, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. U vezi s tim, postavlja se pitanje kakva je situacija u ostalim delovima Evrope i da li se i u Srbiji može racionalno gledati na taj problem.
Partnerstvo izmeðu osoba istog pola prva je ozakonila Danska još 1989. godine. Danas se takav brak može sklopiti u Holandiji, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Belgiji, Nema?koj, Maðarskoj, Španiji i na Islandu. Hrvatska ima dokument sli?an pravilniku koji se usvaja u Sloveniji. U Francuskoj je, 1998. godine, usvojen Pakt društvene solidarnosti, kojim je predviðeno zakonsko priznanje ma kojeg neven?anog para, bez obzira na to da li je re? o emotivnoj vezi ili nekim druga?ijim zajednicama. Prema tom dokumentu, sve neven?ane osobe (partneri, roðaci ili prijatelji koji žive zajedno) imaju ista socijalna i fiskalna prava koja imaju i ven?ani parovi, s tim što to ipak nije legalizacija gej braka.
Gej aktivisti sa ovih prostora ?esto podse?aju da ?e Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja EU morati da legalizuje homoseksualne bra?ne zajednice. Oni smatraju da se Zakonom o braku i porodi?nim odnosima izrazito diskriminišu osobe homoseksualne orijentacije, što naravno nije potpuna istina. Meðutim, neosporno je da na putu ka demokratizaciji i Evropi prioritet ima sve što se ti?e ljudskih prava - naro?ito žena i seksualnih manjina.
Mnogi smatraju da u državi u kojoj gotovo ništa ne funkcioniše kako treba nije vreme za pokretanje pojedinih pitanja, pa tako procenjuju da je neuviðavno govoriti i o tako sporednim stvarima. Zatim, u patrijarhalnoj sredini kakva je naša ?esto se homoseksualizam izjedna?ava s boleš?u, odnosno s mentalno-socijalnim poreme?ajem, i smatra glavnim neprijateljem tradicionalne ?elije društva - porodice (setite se samo kako je prošla gej parada u Beogradu). I, naravno, postoji i tre?a varijanta - oni najliberalniji osporavaju brak kao instituciju smatraju?i je izrazito kapitalisti?kom tvorevinom, prevaziðenom kako u hetero, tako i u homo varijanti. U meðuvremenu, nedavno objavljena vest u jednim dnevnim novinama, u rubrici Zanimljivosti, da je u Španiji godinu dana nakon legalizacije braka izmeðu osoba istog pola, podnet i prvi zahtev za razvod nesumnjivo potvrðuje tezu da je svim brakovima na ovom svetu zajedni?ki upravo potencijalni - razvod.
Legalizacija gej brakova da ili ne?
SASVIM SLU?AJNIM IZBOROM LI?NOSTI ZA NAŠU ANKETU, DOBILI SMO GENERALNO NEGATIVAN STAV PREMA POSTAVLJENOM PITANJU, IAKO NAM NAMERA NIJE BILA TAKVA. DA LI ?ETE SE PRIKLONITI MIŠLJENU VE?INE, ILI ?ETE POKUŠATI DA PRONAÐETE RAZLOGE ZA DRUGA?IJE RAZMIŠLJANJE ZAVISI, NARAVNO, OD VAS SAMIH
"Jedino što mogu da kažem jeste da je to jako komplikovano i složeno pitanje."
OGNJEN AMIDŽI?
"Meni oni ne smetaju, neka žive zajedno - to nije nikakav problem. Ali, veoma sam protiv legalizacije gej brakova i mogu?nosti da usvajaju decu. Znatem dete sve o životu nau?i od svojih roditelja. Šta može da nau?i dete u takvoj porodici nego da i samo postane homoseksualac? Poznati su slu?ajevi da, recimo, neki maloletnik koji je silovan u zatvoru postane homoseksualac mada, možda, nije imao predispozicije za to."
VANJA BULI?
"Mislim da je to u redu, ali da ne treba javno da se isti?e kao uzor. Ne želim da moja deca jednog dana smatraju da je idealno biti u braku sa osobom istog pola. Gej brakovi treba da budu u drugom planu."
VLADIMIR ÐURI?-ÐURA
"Ovo je 21. vek i nemam ništa protiv homoseksualaca i toga da sklope brak, ali da se pri tom ne služe agresivnim metodama i ne prikazuju svoju seksualnost eksplicitno na ulici. Da se razumemo, isto mislim i za strejt parove, dakle, neka ljudi drže svoju privatnost i svoju seksualnost meðu ?etiri zida. Ono što mi takoðe smeta jeste to što jedna grupa homoseksualaca pokušava da heteroseksualce prikaže kao nenormalne osobe, što naravno nije ta?no. Meðutim, kada je re? o tome da li im treba dozvoliti usvajanje dece, onda sam tu veoma rigorozna - nikada im to ne bih dopustila. Bila bih u stanju da dignem neki ustanak kada bi se to dogodilo! Bog nas je stvorio ovakve kakvi jesmo, muškarac i žena, i zna se kako deca nastaju. Ja sam hriš?anka, verujem u Boga i mislim da je odrastanje uz oca i majku razli?itog pola preduslov da dete bude normalno."
BILJANA OBRADOVI?
"Apsolutno sam za svaku vrstu slobode i smatram da svaki ?ovek ima pravo na sopstveno seksualno opredeljenje. Meðutim, nisam za to da se legalizuju gej brakovi jer bi to, na neki na?in, promovisalo ideju homoseksualizma, a smatram da to nije dobro."
IVANA JORDAN
"Ja sam iz onog filma Jedan ?ove i jedna žena i protivim se legalizaciji bilo ?ega što narušava jedan normalni muško-ženski odnos. Ako treba da ulazimo zadnjicom u Evropu, onda mislim da to nije dobar put. To pitanje bi trebalo da rešavaju neke slede?e generacije, a mi sada imamo mnogo važnije stvari o kojima bi trebalo da razmišljamo i koje bi trebalo da dovedemo u red."
RUŠKA JAKI?
"Apsolutno sam protiv te ideje. Na takav na?in jednog dana možemo da legalizujemo i brakove pedofila."
MILAN MILI?I?
Kada su krajem prošle godine ozakonjeni gej brakovi u Velikoj Britaniji, jedna od zvani?nica engleske vlade rekla je slede?e: Ono što je zapravo važno za mnoge homoseksualce koji ?e iskoristiti to što im se od danas nudi jeste ?injenica da ?e dobiti istu vrstu sigurnosti koju imaju bra?ni parovi razli?itog pola. Pojedini homoseksualni parovi zajedno su po 20, 30, pa skoro i 40 godina, tako da ?e od danas, u slu?aju da jedan od partnera umre, onaj drugi dobiti prava na penziju, zajedni?ku imovinu i sve ostalo.
Ukoliko se situacija vezana za problematiku legalizacije istopolnih veza posmatra sa aspekta materijalne i pravne sigurnosti partnera, onda sve igleda logi?no i opravdano. ?ini se, naime, da je potpuno normalno da se uzme u obzir svaka mogu?nost kada se zakonom reguliše zajedni?ki život dvoje ljudi, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. U vezi s tim, postavlja se pitanje kakva je situacija u ostalim delovima Evrope i da li se i u Srbiji može racionalno gledati na taj problem.
Partnerstvo izmeðu osoba istog pola prva je ozakonila Danska još 1989. godine. Danas se takav brak može sklopiti u Holandiji, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Belgiji, Nema?koj, Maðarskoj, Španiji i na Islandu. Hrvatska ima dokument sli?an pravilniku koji se usvaja u Sloveniji. U Francuskoj je, 1998. godine, usvojen Pakt društvene solidarnosti, kojim je predviðeno zakonsko priznanje ma kojeg neven?anog para, bez obzira na to da li je re? o emotivnoj vezi ili nekim druga?ijim zajednicama. Prema tom dokumentu, sve neven?ane osobe (partneri, roðaci ili prijatelji koji žive zajedno) imaju ista socijalna i fiskalna prava koja imaju i ven?ani parovi, s tim što to ipak nije legalizacija gej braka.
Gej aktivisti sa ovih prostora ?esto podse?aju da ?e Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja EU morati da legalizuje homoseksualne bra?ne zajednice. Oni smatraju da se Zakonom o braku i porodi?nim odnosima izrazito diskriminišu osobe homoseksualne orijentacije, što naravno nije potpuna istina. Meðutim, neosporno je da na putu ka demokratizaciji i Evropi prioritet ima sve što se ti?e ljudskih prava - naro?ito žena i seksualnih manjina.
Mnogi smatraju da u državi u kojoj gotovo ništa ne funkcioniše kako treba nije vreme za pokretanje pojedinih pitanja, pa tako procenjuju da je neuviðavno govoriti i o tako sporednim stvarima. Zatim, u patrijarhalnoj sredini kakva je naša ?esto se homoseksualizam izjedna?ava s boleš?u, odnosno s mentalno-socijalnim poreme?ajem, i smatra glavnim neprijateljem tradicionalne ?elije društva - porodice (setite se samo kako je prošla gej parada u Beogradu). I, naravno, postoji i tre?a varijanta - oni najliberalniji osporavaju brak kao instituciju smatraju?i je izrazito kapitalisti?kom tvorevinom, prevaziðenom kako u hetero, tako i u homo varijanti. U meðuvremenu, nedavno objavljena vest u jednim dnevnim novinama, u rubrici Zanimljivosti, da je u Španiji godinu dana nakon legalizacije braka izmeðu osoba istog pola, podnet i prvi zahtev za razvod nesumnjivo potvrðuje tezu da je svim brakovima na ovom svetu zajedni?ki upravo potencijalni - razvod.
Legalizacija gej brakova da ili ne?
SASVIM SLU?AJNIM IZBOROM LI?NOSTI ZA NAŠU ANKETU, DOBILI SMO GENERALNO NEGATIVAN STAV PREMA POSTAVLJENOM PITANJU, IAKO NAM NAMERA NIJE BILA TAKVA. DA LI ?ETE SE PRIKLONITI MIŠLJENU VE?INE, ILI ?ETE POKUŠATI DA PRONAÐETE RAZLOGE ZA DRUGA?IJE RAZMIŠLJANJE ZAVISI, NARAVNO, OD VAS SAMIH
"Jedino što mogu da kažem jeste da je to jako komplikovano i složeno pitanje."
OGNJEN AMIDŽI?
"Meni oni ne smetaju, neka žive zajedno - to nije nikakav problem. Ali, veoma sam protiv legalizacije gej brakova i mogu?nosti da usvajaju decu. Znatem dete sve o životu nau?i od svojih roditelja. Šta može da nau?i dete u takvoj porodici nego da i samo postane homoseksualac? Poznati su slu?ajevi da, recimo, neki maloletnik koji je silovan u zatvoru postane homoseksualac mada, možda, nije imao predispozicije za to."
VANJA BULI?
"Mislim da je to u redu, ali da ne treba javno da se isti?e kao uzor. Ne želim da moja deca jednog dana smatraju da je idealno biti u braku sa osobom istog pola. Gej brakovi treba da budu u drugom planu."
VLADIMIR ÐURI?-ÐURA
"Ovo je 21. vek i nemam ništa protiv homoseksualaca i toga da sklope brak, ali da se pri tom ne služe agresivnim metodama i ne prikazuju svoju seksualnost eksplicitno na ulici. Da se razumemo, isto mislim i za strejt parove, dakle, neka ljudi drže svoju privatnost i svoju seksualnost meðu ?etiri zida. Ono što mi takoðe smeta jeste to što jedna grupa homoseksualaca pokušava da heteroseksualce prikaže kao nenormalne osobe, što naravno nije ta?no. Meðutim, kada je re? o tome da li im treba dozvoliti usvajanje dece, onda sam tu veoma rigorozna - nikada im to ne bih dopustila. Bila bih u stanju da dignem neki ustanak kada bi se to dogodilo! Bog nas je stvorio ovakve kakvi jesmo, muškarac i žena, i zna se kako deca nastaju. Ja sam hriš?anka, verujem u Boga i mislim da je odrastanje uz oca i majku razli?itog pola preduslov da dete bude normalno."
BILJANA OBRADOVI?
"Apsolutno sam za svaku vrstu slobode i smatram da svaki ?ovek ima pravo na sopstveno seksualno opredeljenje. Meðutim, nisam za to da se legalizuju gej brakovi jer bi to, na neki na?in, promovisalo ideju homoseksualizma, a smatram da to nije dobro."
IVANA JORDAN
"Ja sam iz onog filma Jedan ?ove i jedna žena i protivim se legalizaciji bilo ?ega što narušava jedan normalni muško-ženski odnos. Ako treba da ulazimo zadnjicom u Evropu, onda mislim da to nije dobar put. To pitanje bi trebalo da rešavaju neke slede?e generacije, a mi sada imamo mnogo važnije stvari o kojima bi trebalo da razmišljamo i koje bi trebalo da dovedemo u red."
RUŠKA JAKI?
"Apsolutno sam protiv te ideje. Na takav na?in jednog dana možemo da legalizujemo i brakove pedofila."
MILAN MILI?I?
.
