Originally posted by nsmomakns
always submissive
Jos nesto...
Kao prvo, svako od nas u sebi nosi puno toga. Kada se radi o dominaciji i submisivnosti, jedno ne postoji bez drugoga, i obratno. Ne postoji mogucnost da budes samo dominantan/a, kao sto ne postoji mogucnost da budes samo submisivan/a. Da bi bio jedno, moras biti i delic drugog. To jednostavno tako funkcionise bez ikakvih izuzetaka.
Kako dominantna osoba razume submisivnu? Sta se u njoj dogadja? Samo putem primenjene psihologije? Ili postoji nesto vise od toga, razumevanje na jednom dubljem nivou, zato sto submisivni deo u njoj samoj oseca sta, kako i zasto? Ovo vazi i obratno.
Ne postoje samo dominantni, ne postoje samo submisivni. Postoje pretezno dominantni i pretezno submisivni.Velika razlika.
Svako onaj ko tvrdi drugacije laze kao prvo samog sebe, pa onda svog partnera/ku pa sve ostale.
Problem je u dve stvari;
Prvo, jako je tesko priznati samome sebi da nisi samo jedno. Izgradio/la si citavu sliku same sebe u kojoj se vidis na odredjeni nacin, na koji te vidi okolina, na koji te vidi osoba sa kojom si...i ako nemas poticaj s druge strane, vrlo verovatno da ce na tome i ostati. Nalazis se u svom arhetipu dominantnosti ili submisivnosti i to je to. Strah ti ne dozvoljava da se pomeris.
Izuzetno krupna stvar je sto ljudi najcesce vide sebe kao odredjenu sliku, imidz, koji su izgradili. Medjutim, slika je jednodimenzionalna. Ne pokazuje sta se nalazi iza onoga sto je na njoj naslikano.
Najbitnije pitanje koje mi je postavljeno u zivoto je: "Zelim videti ko se nalazi iza mognicka". To je sustinsko pitanje. Sta se nalazi iza slike, iza imidza itd...
A iza toga se nalazi stvarna osoba. Koja nije nick vec osoba.
Ljudi se ovde vezuju za imidze a ne za osobe.
Jako je velika greska sto se svi ovde upoznaju sa odredjenom slikom a ne sa odredjenom osobom.
Dominantan/a se upoznaje sa submisivnom, submisivan/a sa Gospodaricom, itd.
Ljudi se upoznaju sa imidzima a ne sa ljudima. Neki to jednostavno ne zele, a neki i ne razumeju razliku.
Jedino isitinsko ispoljavanje dominantnosti ili submisivnosti je ono iz RL. Upoznati nekoga kome BDSM nije preokupacija. Obicnu osobu. I zatim se sa njom ispoljiti. Ako ste za to sposobni, onda tek mozete govoriti o tome sta ste zaista. Ili sta ste pretezno. Do tada korenspodiraju samo vasi imidzi i nista vise.
Cesto sam imala priliku procitati recenicu "Ja znam ko sam" a u vezi toga "Ja sam Dom" ili "Ja sam Sub". Sustina je sto bas oni koji najspremnije ispaljuju ove izjave u stvari oni koji se najvise boje i koji su smrtno uplaseni od cinjenice da su jako svesni da nisu samo to sto izjavljuju. I sto glasnije vriste, to je strah veci.
Drugo, jos veci problem je pronaci osobu sa kojom se mozes eksponirati u svakom zamislivom pogledu, a kojoj to, da li si Dom ili si sub ili si cista vanila nece biti bitno, jer joj je jedino bitno kakva si osoba u sustini.
Izezetno je tesko naci osobu sa kojom se mozes u potpunosti ogoliti u svakom pogledu. Mozes ti imati tu zelju, ali je ona beskorisna ukoliko sa druge strane nemas nekoga ko je kompaktibilan sa tobom, ko te oseca, koga ti osecas, i ko poseduje tu istu zelju.
Ljudi se boje promena. Najlakse je ici inercijom pravo napred, kada se zalaufas ide samo od sebe. Menjati smer uvek zahteva dodatnu energiju. I tako ljudi ostaju zakopani u svojim arhetipovima Doma ili suba...Npr. Domina je nasla subicu. Obe znaju pre toga svoje uloge. Veza se razvija, postaju prisni i intimni. U jako, jako malom broju slucajeva postoji mogucnost da se otvore do kraja i u toj meri da mogu sebi i svojoj devojci priznati da u njima postoji i ona druga strana. A u jos manjem broju slucajeva ce zeleti, a jos bitnije, biti spremna da se sa time nosi. Najverovatnija reakcija je osecaj “izdanosti”. “Mislila sam/mislio sam da si ti to,sto mi sad govoris nesto drugo?”
A kada se to poklopi, kada je s druge strane osoba koja sve to poseduje, koja na kraju krajeva zeli da te upozna i na taj nacin, koja u stvari zeli da te upozna sa svime sto jesi, koja je sposobna da se sa time nosi i koja zbog toga nece promeniti osecaje prema tebi niti joj je u krajnjoj liniji bitno da li si dom ili sub, vec jedino sta jesi u svojoj srzi, kao licnost, kao osoba, e taj osecaj, koji bih nazvala "Osvajanje slobode" jeste velicanstven. Nemam drugu rec koju bih upotrebila da to opisem. Jer se odnosi na jedan istinski, fundamentalni osecaj prihvacenosti.
Kada shvatis da si zaista prihvacen/a u potpunosti.
)
