- 27 Apr 2009, 13:52
#1457841
Arkham Horror
Moj poslednji dodatak kolekciji boardgameova je Arkham Horror. Inspiracija su Lavkraftove horor price koje govore o drevnim bozanstvima koji su zapravo vanzemaljci koji su nekada vladali zemljom a sada su ili usnuli, nalaze se u drugoj dimenziji ili planeti. U pricama svi heroji polako lude zbog strasnih istina s kojima se susrecu. Price su smestene ili u 1920im ili 1960im godinama. Mozda najpoznatije dele je „Call of Cthulhu“
Igra se odigrava u Lavkraftovom fiktivnom gradu Arkham, gde pocinje da se otvaraju kapije ka drugim svetovima zbog budjenja jednog od drevnih bozanstava. Heroji moraju da zatvore kapije kako bi sprecili izlazak tog bozanstva, a ako ne uspeju morace da ga prognaju iz naseg sveta.
Igra je za 1-8 igraca. Svi igraju zajedno zapravo protiv table. Da bi se zatvarle kapije potrebno je istraziti svetove u koji oni vode i uspešno preživeti dogadjaje koji su dešavaju u Arkhamu i drugm svetovima. Kako se sve više kapija otvara iz njih hrle čudovišta, nivo terora se povećava, ljudi beže iz svojih domova i radnje se zatvaraju (tako da nema više kupovine magičnih predmeta i čini).
Čudovišta se mogu izbegavati, možete da se sakrivate od njih, a moraćete i svaki put da proverite da li ste izgubili razum (jer nije bas svakodnevni događaj videti leteće čudovište). Protiv istih se možete boriti ne samo pomoću oružja več i činima. Neka čudovišta su otporna na neke vrste oružja tako da ćete morati da planirate. Potragu za tragovima će vam olakšati sve i svašta: od napijanja alkoholom kako biste imali viziju, preko čarobnih mačeva i ukletih amuleta, udruživanjem sa najčudnijim saveznicima iz Lavkraftovih priča, pa sve do korišćenja moćnih čini od kojih ćete sve više gubiti razum.
Do sada sam par puta odigrao igru i tek juče smo uspeli da sprečimo izlazak božanstva (Ithaqua- bog ledenog vetra zbog kojeg su svi kultisti postajali mnogo jači protivnic, a ostanak na ulicama je značio smrzavanje i gubljenje životne energije)
Ja sam bio u ulozi detektiva Joe Diamonda koji je bio strah i trepet za čudovišta jer sam ih gomilu potamanio mojim revolverom. Za mnom je išla povorka čudnih saveznika.
Dominion je bio neka jevrejka spisateljica koja nije želela da mi pozajmi dva dolara da bih se izlečio u duševnoj bolnici kada sam zamalo odlepio. Ova žena je moram priznati zatvorila dosta kapija.
Mr. Ja je bio čarobnjak koji je postao zamenik šerifa tako da je kasnije jurcao gradom u svom policijskom kamiončetu i zatvaro pogrešne kapije. Ipak je na kraju zatvorio ključnu kapiju kojom smo sprečili dolayak Ithaqua u naš svet.
Crni je bio mlada naslednica koja je plivala u novcu (ona mi je inače pozajmila pare za lečenje). Pred kraj igre je imala milion predmeta i jedino kad bi postala Šiva bi mogla da koristi trećinu istih.
Sisa Pirgava je bio neki šmeker kojem ništa nije polazilo od ruke. Stalno su ga napadala čudovišta, jednom je čak dobio batina od neke devojke u kući masona, gubio je predmete i stalno se pitao zašto se to baš njemu dešava. Tek kada smo mu objasnili da ako nastavlja da odlazi na groblja, u šumu, neistraženu pećinu, prespava u veštičjoj kući da će teško da mu se događaju loše stvari. Čak i kad je otišao u biiblioteku nadajući se da mu se tamo ništa loše neće desiti su ga naterali da plati neke pare zato što je zaboravio da vrati knjige na vreme. Na kraju je jadničak ostao izgubljen u vremenu i prostoru jer je Mr. Ja zatvorio poslednju kapiju koja vodi u naš svet
Igra je sjajna. Juče smo je igrali oko 5 sati. Dobra stvar je što možeš da igraš i sam kad ti je dosadno- jer zapravo igraš protiv table. Igra nikad nije ista jer se otvaraju drugi događaji. Prilično je teška, oprema je zanimljiva i jedino što je malo nezgodno je tabla koja je ooooogromna (a treba još i staviti karte, table i tokene pored), da ne pričamo koliko se tabla širi ukoliko uzmete još neki expansion.
Igra je skuplja od drugih boardgameova (oko 6000 hiljada), ali se stvarno isplati. Toplo preporučujem
Crni i Mr.Ja raspravljaju da li je bolje da pogine ili da izgubi razum:
Mr. Ja i Crni izigravaju pozere:
Moj poslednji dodatak kolekciji boardgameova je Arkham Horror. Inspiracija su Lavkraftove horor price koje govore o drevnim bozanstvima koji su zapravo vanzemaljci koji su nekada vladali zemljom a sada su ili usnuli, nalaze se u drugoj dimenziji ili planeti. U pricama svi heroji polako lude zbog strasnih istina s kojima se susrecu. Price su smestene ili u 1920im ili 1960im godinama. Mozda najpoznatije dele je „Call of Cthulhu“
Igra se odigrava u Lavkraftovom fiktivnom gradu Arkham, gde pocinje da se otvaraju kapije ka drugim svetovima zbog budjenja jednog od drevnih bozanstava. Heroji moraju da zatvore kapije kako bi sprecili izlazak tog bozanstva, a ako ne uspeju morace da ga prognaju iz naseg sveta.
Igra je za 1-8 igraca. Svi igraju zajedno zapravo protiv table. Da bi se zatvarle kapije potrebno je istraziti svetove u koji oni vode i uspešno preživeti dogadjaje koji su dešavaju u Arkhamu i drugm svetovima. Kako se sve više kapija otvara iz njih hrle čudovišta, nivo terora se povećava, ljudi beže iz svojih domova i radnje se zatvaraju (tako da nema više kupovine magičnih predmeta i čini).
Čudovišta se mogu izbegavati, možete da se sakrivate od njih, a moraćete i svaki put da proverite da li ste izgubili razum (jer nije bas svakodnevni događaj videti leteće čudovište). Protiv istih se možete boriti ne samo pomoću oružja več i činima. Neka čudovišta su otporna na neke vrste oružja tako da ćete morati da planirate. Potragu za tragovima će vam olakšati sve i svašta: od napijanja alkoholom kako biste imali viziju, preko čarobnih mačeva i ukletih amuleta, udruživanjem sa najčudnijim saveznicima iz Lavkraftovih priča, pa sve do korišćenja moćnih čini od kojih ćete sve više gubiti razum.
Do sada sam par puta odigrao igru i tek juče smo uspeli da sprečimo izlazak božanstva (Ithaqua- bog ledenog vetra zbog kojeg su svi kultisti postajali mnogo jači protivnic, a ostanak na ulicama je značio smrzavanje i gubljenje životne energije)
Ja sam bio u ulozi detektiva Joe Diamonda koji je bio strah i trepet za čudovišta jer sam ih gomilu potamanio mojim revolverom. Za mnom je išla povorka čudnih saveznika.
Dominion je bio neka jevrejka spisateljica koja nije želela da mi pozajmi dva dolara da bih se izlečio u duševnoj bolnici kada sam zamalo odlepio. Ova žena je moram priznati zatvorila dosta kapija.
Mr. Ja je bio čarobnjak koji je postao zamenik šerifa tako da je kasnije jurcao gradom u svom policijskom kamiončetu i zatvaro pogrešne kapije. Ipak je na kraju zatvorio ključnu kapiju kojom smo sprečili dolayak Ithaqua u naš svet.
Crni je bio mlada naslednica koja je plivala u novcu (ona mi je inače pozajmila pare za lečenje). Pred kraj igre je imala milion predmeta i jedino kad bi postala Šiva bi mogla da koristi trećinu istih.
Sisa Pirgava je bio neki šmeker kojem ništa nije polazilo od ruke. Stalno su ga napadala čudovišta, jednom je čak dobio batina od neke devojke u kući masona, gubio je predmete i stalno se pitao zašto se to baš njemu dešava. Tek kada smo mu objasnili da ako nastavlja da odlazi na groblja, u šumu, neistraženu pećinu, prespava u veštičjoj kući da će teško da mu se događaju loše stvari. Čak i kad je otišao u biiblioteku nadajući se da mu se tamo ništa loše neće desiti su ga naterali da plati neke pare zato što je zaboravio da vrati knjige na vreme. Na kraju je jadničak ostao izgubljen u vremenu i prostoru jer je Mr. Ja zatvorio poslednju kapiju koja vodi u naš svet
Igra je sjajna. Juče smo je igrali oko 5 sati. Dobra stvar je što možeš da igraš i sam kad ti je dosadno- jer zapravo igraš protiv table. Igra nikad nije ista jer se otvaraju drugi događaji. Prilično je teška, oprema je zanimljiva i jedino što je malo nezgodno je tabla koja je ooooogromna (a treba još i staviti karte, table i tokene pored), da ne pričamo koliko se tabla širi ukoliko uzmete još neki expansion.
Igra je skuplja od drugih boardgameova (oko 6000 hiljada), ali se stvarno isplati. Toplo preporučujem
Crni i Mr.Ja raspravljaju da li je bolje da pogine ili da izgubi razum:
Mr. Ja i Crni izigravaju pozere:
