- 09 Jun 2010, 21:47
#1890290
Jedan moj jako dobar prijatelj iz odeljenja je transseksualac. E, sad, zivi u izuzetno malom mestu (Cajetina), finansijska situacija mu i nije dobra (da ne kazem losa), okolina fobicna, roditelji fobicni. Outovan je (ako se moze ovaj izraz upotrebiti) samo najboljoj prijateljici i meni.
Ja sam mu pomagao koliko god sam mogao i znao, ali cini mi se da nemam dovoljno znanja i iskustva da bih bio sposoban da mu pruzim dovoljnu pomoc, pruzam mu samo svesrdnu podrsku, ali na zalost, nekada ni to nije dovoljno. Posto o svemu pricamo, zna i da sam vec neko vreme na forumu, itd. e, sad, on ima internet, ali ga ne koristi bas cesto (jer nema svoj kompjuter ili bar dovoljno privatnosti na istom). Jako je uplasen oko svega i ja ne mogu ni da opisem pakao kroz koji verujem da prolazi (a nije mi ni namera da to ovde sada radim). Stvarno ne znam kako ce izgurati, ono, slabo se snalazi po Beogradu, ne zna nikog, itd. Ja sam mu predlozio da zamolim nekoga od osoba koje su prosle kroz citav proces da stupe u kontakt sa njime. Smatram da bi to bilo izuzetno znacajno za njega. Jer i ono sto on sam uspeva povremeno da nadje, i ono sto ja pronadjem za njega, uvek su price iz trece ruke, retko kada su to konkretni primeri samog procesa promene pola u Srbiji. Zaista bi znacilo, jer smatram da bi mu to koliko-toliko dalo snage, ako ne i nade, makar zbog shvatanja samog procesa i saznanja da ima osoba koje su to prosle, i saznanja o stvarima koje ga cekaju. On je cesto suicidalan, depresivan, cesto prolazi kroz krize, asocijalan je... a sa druge strane je divno, pametno mlado bice i jedan od mojih najboljih priajtelja kome zaista zelim sve najbolje, ali moje reci vec postaju izlizane i svode se samo na ubedjivanje da izdrzi i ne oduzima sebi zivot (hvala bogu pa je i hipohondar i tesko da bi digao ruku na sebe).
Zamolio bih neku osobu koja je kroz sve to prosla da me kontakrita na u2u ili ovde, pa cu joj ja na u2u poslati njegov mail, pa nek onda stupi u komunikaciu direktno sa njim preko mailova (posto ne koristi forum). Smatram da bi mu interakcija u tom smislu jako bila znacajna, u prvom redu informativno, a zatim i svakako zbog nekoga ko ga sasvim razume, odnosno ko sasvim zna kako mu je (ja, koliko god se saosecao, o polovini stvari kroz koje prolaze osobe koje menjaju pol mogu samo da naslutim i dakle ne znam kako najbolje pomoci itd.)...
Hvala puno unapred. Siguran sam da ce te reci njemu neizmerno znaciti.
Ja sam mu pomagao koliko god sam mogao i znao, ali cini mi se da nemam dovoljno znanja i iskustva da bih bio sposoban da mu pruzim dovoljnu pomoc, pruzam mu samo svesrdnu podrsku, ali na zalost, nekada ni to nije dovoljno. Posto o svemu pricamo, zna i da sam vec neko vreme na forumu, itd. e, sad, on ima internet, ali ga ne koristi bas cesto (jer nema svoj kompjuter ili bar dovoljno privatnosti na istom). Jako je uplasen oko svega i ja ne mogu ni da opisem pakao kroz koji verujem da prolazi (a nije mi ni namera da to ovde sada radim). Stvarno ne znam kako ce izgurati, ono, slabo se snalazi po Beogradu, ne zna nikog, itd. Ja sam mu predlozio da zamolim nekoga od osoba koje su prosle kroz citav proces da stupe u kontakt sa njime. Smatram da bi to bilo izuzetno znacajno za njega. Jer i ono sto on sam uspeva povremeno da nadje, i ono sto ja pronadjem za njega, uvek su price iz trece ruke, retko kada su to konkretni primeri samog procesa promene pola u Srbiji. Zaista bi znacilo, jer smatram da bi mu to koliko-toliko dalo snage, ako ne i nade, makar zbog shvatanja samog procesa i saznanja da ima osoba koje su to prosle, i saznanja o stvarima koje ga cekaju. On je cesto suicidalan, depresivan, cesto prolazi kroz krize, asocijalan je... a sa druge strane je divno, pametno mlado bice i jedan od mojih najboljih priajtelja kome zaista zelim sve najbolje, ali moje reci vec postaju izlizane i svode se samo na ubedjivanje da izdrzi i ne oduzima sebi zivot (hvala bogu pa je i hipohondar i tesko da bi digao ruku na sebe).
Zamolio bih neku osobu koja je kroz sve to prosla da me kontakrita na u2u ili ovde, pa cu joj ja na u2u poslati njegov mail, pa nek onda stupi u komunikaciu direktno sa njim preko mailova (posto ne koristi forum). Smatram da bi mu interakcija u tom smislu jako bila znacajna, u prvom redu informativno, a zatim i svakako zbog nekoga ko ga sasvim razume, odnosno ko sasvim zna kako mu je (ja, koliko god se saosecao, o polovini stvari kroz koje prolaze osobe koje menjaju pol mogu samo da naslutim i dakle ne znam kako najbolje pomoci itd.)...
Hvala puno unapred. Siguran sam da ce te reci njemu neizmerno znaciti.
i drzim fige 
)
i hvala