Bootstrap Framework 3.3.6

[mimma]

mislim da cu puci vise od okova koji me guse
"nova" sam u celoj ovoj prici pa molim sve koji imaju vremena da se jave,jer iskreno nemam vise snage sama da se borim sa svim kroz sta prolazim,kao i svaka od vas sto je prosla ili je na "pocetku"
hvala,pa javite se

[KosmickaCestica]

Zdravo,


Drago mi je da se javljas... Ne znam koliko imas godina, ali bez obzira
na to znas koliko je tesko proci jedan deo zivota sa ovim problemom.

I svakako nisi "nova", nego stara u svemu.

Ne znam koliko znas o ovom sindromu, i koji su nacini lecenja, ali ti svakako
ovde mozemo pomoci i uputiti te adekvatnim lekarima, koji ce prepisati
najbolju mogucu terapiju, ali i naravno uvek pomoci razgovorom, raspravom na bilo koju temu.

Napisi nesto o sebi, odakle si, koliko imas godina..


Kiss
A.

[femme_fatale]

Da, napiši malo o sebi.
To možeš uraditi na način da ne ugroziš svoju privatnost. Na taj način će nam biti lakše da shvatimo ko si i šta ti se dešava. I ne brini, način da ti bude bolje postoji, i da budeš srećna toliko da to ne možeš ni zamisliti sada.
Pre godinu dana, moj bol i očaj koji sam osećala je bio toliki, da mi se činio nepodnošljivim i situacija bezizlaznom. Ali evo sada... ne možeš zamisliti koliko sam srećna, ni sama nisam mogla da verujem da ću dovde stići. Nije lako, ali nije nemoguće. Moraš biti spremna da kreneš na put čiji se cilj ne vidi, koji je u magli, kada osetiš da drugog puta nema.
Svetujem ti da odvojiš vreme i da pogledaš stare poruke i teme, tamo ćeš naći mnogo, mnogo toga. Vremenom smo ovde napisale mnogo, a tu si naravno i momci sa svojim iskustvima. Baš kada sam bila zadnji put kod psihijatra, rekla sam mu da ne može da zamisli koliko sam srećna, i da nisam verovala da se ovako dobro mogu osećati i biti tako srećna. On se nasmejao i rekao: "Ja to slušam od svih osoba koje su krenule u terapiju...".
Znači mnogi su uspeli pa možeš i ti, koliko god to izgledalo neverovatno, a znam kako je meni izgledalo... Činilo mi se da nikada, nikada, neću moći da izvučem pravu sebe napolje, očaj je neopisiv.... Ali je moguće uspeti. Ja sam uspela, mnogi ovde na forumu su uspeli, uspećeš i ti.

[Loreley]

Dobrodošla!!

[Luba]

Na pravom si mestu.
Dobrodosla.

[mimma]

Hvala,
na lepim i ohrabrujucim recima,zaista lepo od vas,mislim da ste u ovom trenutku vi jedine osobe na planeti koje me mogu razumeti,mislim i znam.
Moja prica,verujem da je slicna i mnogima od vas,s tim sto ste vidim iz foruma,malo sam ga prelistala na brzinu Andjelika i femme vrlo hrabe,jake i odlucne da konacno budete ono sto i jeste,a sto nije ni malo lako na zalost.
Imam 30 god,iz Beograda sam(mislim da sam mozda MOZDA malo i zakasnila) sa nekim bitnim stvarima koje sam dugo,dugo trpela(i dalje naravno trpim)sto od sebe same to i od naravno okoline.
U principu oduvek znam ko sam i sta sam,sa gomilom nekih pratecih decijih ispada,pubertetskih,i ovih malo "zrelijih"mislim na to da znam da nisam ono sto fizicki"jesam" ,malo blesavo receno jel.
Kad pogledam ,ceo zivot neko silovanje mozga,psihe i svih bitnih funkcija potrebnih za normalno funkcionisanje. Trpim,cekam,a sta cekam pojma nemam jer niko drugi do mene ne moze da resi ovo u sta sam se uplela posle toliko godina HAOSA ali totalnog HAOSA u glavi i u telu.
Vidis,kapiras da si "drugaciji" ali jednostavno nemocan da bilo kome sta kazes jer znas da si unapred osudjen da si nakaza i ko zna sta jos ,sta se mota po glavama ljudi u ovoj okolini.
Konstantni strahovi,napetost,robija ,a sama sebi najveci zatvor i neko glumatanje i foliranje SEBI pre svega da nisam ono sto jesam,a zbog drugih,i mislim,ne znam ali mislim da samim javljanjem ovde da sam "kao" nesto resila pa ako nista ono bar da kazem par reci nekome za koga mislim da necu biti ni manijak,ni nakaza ni ko zna sta
U,svakom slucaju,da ne gusim mnogo 30 godina 24h na pozornici bez aplauza je bas mnogo zar ne? :)Ili sa nekim aplauzom ali ne meni nego liku koji glumim.
Sad sam nadam se resila da udjem i iza scene,lazne scene i pogledam malo bolje u sebe i sta i kako dalje.
Verujem da ce ovde biti dosta kvalitetne price pre svega i radujem se tome.
Pozdrav pa javite se

[escudo]

Originally posted by mimma
(mislim da sam mozda MOZDA malo i zakasnila)

nisi nisi, cula sam za lika koji je promenio pol sa 67god...

[KosmickaCestica]

Pa u najvecem broju slucajeva, trpimo, dok sve ne kulminira,
i tada sve ostalo postaje manje vazno, bukvano sve, sve sto
je bila maska ili zaklon za problem.

Bezanje od problema samo povecava stanje..

Ono sto sam nasla u nekim statistikama, do sedamdesetih godina proslog veka,
smrtnost trans osoba je bila skoro 100%, i to prosek godina se uglavnom kretao
izmedju 30-35. To su neke godine do kad svi mi, u proseku mozemo da izdrzimo
da glumimo.. Do 2000 godine taj prosek je pao na 2000, da bi na poslednoj
konferenciji o pravima trans osoba u Berlinu ove godine bilo receno da je prosek
sada 37%....
Uzroci smrti su uglavnom samoubistva, droga i overdose, alkoholizam..

Srecom postoje lekari, koji nam mogu pomoci..


Svako svoje breme nosi, i da nismo sposobni da nosimo ovaj teret,
ne bi nam on bio dat...

[Loreley]

Originally posted by escudo

Originally posted by mimma
(mislim da sam mozda MOZDA malo i zakasnila)

nisi nisi, cula sam za lika koji je promenio pol sa 67god...

Hahahaa, misliš na Branka.. oops!! ...Brankicu? Moj 86-godišnji deda je zahvaljujući časopisu iz 1996-te godine (Časopis "NADA" je u pitanju) koji je pisao o njoj, a koji sam ja inače potpuno slučajno našla u nekom prašnjavom koferu na tavanu, konačno shvatio moj slučaj, i prihvatio me, a da mu ja isti nisam ni pokazala, nego on sam našao u nekom zabačenom uglu... Ja sam za to vreme tražila neki opširniji text da mu dam na uvid, ali izgleda da mu je i ono bilo dovoljno...

Sve u svemu draga moja, nisi zakasnila, baš naprotiv! Pa Anđelika i Niki su krenule posle tebe

[dennyboy]

zdravo i dobrodosla!!!

@mimma
Imam 30 god,iz Beograda sam(mislim da sam mozda MOZDA malo i zakasnila)

draga, poranila si u odnosu na mene bar 5 godina, znam da nije bas mnogo utesno, ali nisi ni jedina a nisi ni zakasnila, ne naravno.

pravo je vreme ono kada sama osetis, i sama odlucis. na to te niko niti moze niti bi trebalo da nagovara, a pouzdano znam da ne moze niko da te nagovori.

necu vise sada da davim, ako ti je bilo sta potrebno od informacija, tu sam, posalji u2u, meni, andjeliki ili kome god pozelis. svi ti mozemo dati osnovne informacije.

sada te mnooooooogo pozdravljam i jako mi je drago da si se oglasila ovde, na pravom mestu.

ako nisi videla do sada postoji i grupa samo podrske kojoj za nekoliko dana slavimo 2 godine postojanja. dobrodosla si da se prikljucis ukoliko zelis, ali o tom potom.

jos jednom pozdrav i samo hrabro napred, korak po korak. tako smo svi mi poceli, a evo i mene sa nepunih 37, a krenuo sam sa 35 i po, daklem 20 meseci kasnije zavrsene operacije i poceo sam da menjam dokumenta, tj, eto finala moje tranzicije.

[mimma]

ljudi,divni ste i hvala vam svima na toploj dobrodoslici,mnogo znaci,svasta bih pitala,pricala i prosto ne znam odakle da pocnem

[Zvonce87]

Evo i od mene dobrodoslica. Dobro nam dosla, nadam se da ces pronaci sve sto te interesuje, a pre svega prijatelje, jer to je najvaznije u ovakvom trenutku zivota, zar ne?
Mi smo tu negde na istom, i ja tek krecem, uskoro, kao i Tara, pa cemo se medjusobno ispomagati , savetima itd
Drago mi je da si odlucila to sama, da znas ko si i sta si, i da si resila odlucno da krenes u neki, valjda bolji zivot.
Sto se tice godina, ne brini, kao sto ti rekose dame i gospoda puno je njih koji su krenuli dosta kasnije od tebe. Nisi matora, tek ti je 30, ti si jos mlada i imas vremena da zivis puno puno bas onako kao zelis.
Veruj mi, meni je i mojih 21 puno volela bih da sam mogla krenuti u 7, kada sam prve znake pokazivala, ali sta ces
Ma sve ce biti u redu, samo napred, odlucno, ako si vec cvrsto resila.

[Ana_88]

Pozdrav Mimma...
Evo, dosao je red i na mene da ti pozelim dobrodoslicu... Tvoja prica je slicna kao i moja, da ne kazem ista... Nekako, dugo vremena nisam imala hrabrosti da priznam samoj sebi ko sam, a kada sam riznala i prihvatila, odlucila sam da se pojavim na forumu... Valjda sam zelela da upoznam osobu koja je kao ja, koja me u potpunosti moze razumeti, i jos uvek to zelim... Iako nisam priznala okolini, pocinjem polako sa nagovestavanjem nekih stvari meni bliskim ljudima i uskoro ocekujem OUT, ali samo u krugu porodice...
Zaista mi je tesko i svesna sam da se cutanjem nista ne resava... Cak mislim da bi u ovo trebala da udjem dok sam mlada da bi dobila sto bolje rezultate...
Mimma, ukoliko zelis da budemo u kontaktu javi mi se na PP... Volela bih da te upoznam...
ANA

[dennyboy]

Originally posted by mimma
ljudi,divni ste i hvala vam svima na toploj dobrodoslici,mnogo znaci,svasta bih pitala,pricala i prosto ne znam odakle da pocnem

od pocetka draga, uvek od pocetka.

a pocetak je tamo gde ti kazes.

nadam se da razumes sta hocu da kazem.

sto se mene licno tice, a rekao bih da se i ostali slazu, mozes pitati sta god da ti padne na pamet, a redosled je nebitan, pitaj redom kojim se tebi pitanja pojavljuju u glavi i samo ih prenesi na forumu.
ne znam samo koliko brzo cemo uspeti da ti se oglasavamo sa odgovorima, ali znam da cemo se truditi da ti odgovorimo sto pre, svako prema svom tempu koliko cesto dolazi na forum.

ako mislis da neko pitanje nije bas za svacije oci, tu smo i na u2u, pa izvoli...

pocni za pocetak, i to je dovoljno.

pozdrav svima.