- 21 Dec 2007, 17:59
#992768
Danas mi se desilo nešto vrlo neobično, što čigledno naglašava važnost ženskog glasa u procesu tranzicije. On nije isključivo bitan za to da u društvenim kontaktima budete i ostanete u očima drugih žena, već je izgleda bitan pre svega za samu osobu, njen doživljaj same sebe, i samopouzdananje koje će iz tog procesa izrasti.
Danas sam bila veoma dobro raspoložena, dobro se osećala, fenmenalno. Onako, dok sam se malo relaksirala pre nego što počnem nešto da radim, počela sam da vežbam svoj glas. Kao što sam radila pomalo manje-više svakog dana.
Svoj ženski glas treba pronaći kroz vežbu i pokušavanje. On je mnogo više od samo ženskog glasa, on je izraz vaše ličnosti. Treba imati na umu da osoba sve ovo ne radi da bi nekoga zavarala, bilo glasom ili izgledom, već da bi bila i ispoljila sebe. Ovo mnoge devojke previđaju, jer je glas mnogo važniji od samog glasa po sebi.
I tako, ja sam vežbala, probala razne tehnike, i uspevala da ga pronađem, ali osećaj nije bio pravi, iako je glas zvučao dobro, kao da se glas i ja nismo povezali. Kao da je to zapravo stara ličnost pokušavala da ga koristi, a ne ja ona koja treba.
Kao da postoji embrionalna faza, u kojoj ta devojka koja jeste raste uspavana, ali jača i sve se više budi. Ona raste i razvija se od raznih stvari, a u jednom trenutku se desi nešto, i ona kao da se rodi i preuzme kontrolu.
Elem, danas sam se izgleda rodila, progovorila sam. Danas sam prvi put postala sposobna da sopstvene misli govorim svojim glasom, svojim ženskim glasom. Glas je tako blisko povezan sa ličnošću, da sam bila zapanjena osećajem. Već sam i ranije postala svesna promena na mentalnom planu, kako je počela da se pokazuje moja prava ličnost, koja je vrlo različita od onoga što sam bila ranije. Kao kada uporedite razvodnjeno vino sa pravim. I danas sam progovorila! Bože, koji osećaj... a kako se dešavaju i druge promene tako se ja sve bolje osećam, nikada se ovako u životu ranije nisam osećala...
Eh, beba kad progovri nije odmah elokventna kao profesor sa Sorbone... moraću da vežbam. Ali danas se to nešto desilo, danas sam progovorila, kao da sam se danas rodila. Kako sam srećna... radujem se sama sebi...
Baš me zanima kakovo je iskustvo drugih osoba koje žele da govore glasom koji pripada njihovom pravom rodu? Da li je neko imao slično iskustvo mom, kada je osetio da je glas kojim želi da govori izraz njegove ličnosti i istinskog roda, a ne samo uspešan pokušaj oponašanja glasa suprotnog pola?
Danas sam bila veoma dobro raspoložena, dobro se osećala, fenmenalno. Onako, dok sam se malo relaksirala pre nego što počnem nešto da radim, počela sam da vežbam svoj glas. Kao što sam radila pomalo manje-više svakog dana.
Svoj ženski glas treba pronaći kroz vežbu i pokušavanje. On je mnogo više od samo ženskog glasa, on je izraz vaše ličnosti. Treba imati na umu da osoba sve ovo ne radi da bi nekoga zavarala, bilo glasom ili izgledom, već da bi bila i ispoljila sebe. Ovo mnoge devojke previđaju, jer je glas mnogo važniji od samog glasa po sebi.
I tako, ja sam vežbala, probala razne tehnike, i uspevala da ga pronađem, ali osećaj nije bio pravi, iako je glas zvučao dobro, kao da se glas i ja nismo povezali. Kao da je to zapravo stara ličnost pokušavala da ga koristi, a ne ja ona koja treba.
Kao da postoji embrionalna faza, u kojoj ta devojka koja jeste raste uspavana, ali jača i sve se više budi. Ona raste i razvija se od raznih stvari, a u jednom trenutku se desi nešto, i ona kao da se rodi i preuzme kontrolu.
Elem, danas sam se izgleda rodila, progovorila sam. Danas sam prvi put postala sposobna da sopstvene misli govorim svojim glasom, svojim ženskim glasom. Glas je tako blisko povezan sa ličnošću, da sam bila zapanjena osećajem. Već sam i ranije postala svesna promena na mentalnom planu, kako je počela da se pokazuje moja prava ličnost, koja je vrlo različita od onoga što sam bila ranije. Kao kada uporedite razvodnjeno vino sa pravim. I danas sam progovorila! Bože, koji osećaj... a kako se dešavaju i druge promene tako se ja sve bolje osećam, nikada se ovako u životu ranije nisam osećala...
Eh, beba kad progovri nije odmah elokventna kao profesor sa Sorbone... moraću da vežbam. Ali danas se to nešto desilo, danas sam progovorila, kao da sam se danas rodila. Kako sam srećna... radujem se sama sebi...
Baš me zanima kakovo je iskustvo drugih osoba koje žele da govore glasom koji pripada njihovom pravom rodu? Da li je neko imao slično iskustvo mom, kada je osetio da je glas kojim želi da govori izraz njegove ličnosti i istinskog roda, a ne samo uspešan pokušaj oponašanja glasa suprotnog pola?
joj... nisam znala. Jadnica, ko zna šta je sve natrpala u sebe od steroida pa joj je glas nastradao. Hvala na objašnjenju...
