Bootstrap Framework 3.3.6

[femme_fatale]

Originally posted by Momo

neki ljudi kazu da shvataju to da sam ja transseksualan ali nikako ne mogu da shvate zasto sebi komplikujem zivot time sto govorim u muskom rodu ili sto zelim da promenim ime ili jednog dana pocnem sa hormonima....

ja ne umem da im objasnim... ne znam zasto... valjda zato sto sam se oslobodio stega i zato sto zelim vec jednom da budem "ja" pred svima ... a to nije ni malo lako, mehanizmi odbrane koje sam stvarao godinama jos uvek rade i jos uvek su jaki... to ume da me izvede iz takta...

Ja sam imala razne ideje kako bih mogla da se nosim sa svojom transeksualnošću. Jedna je bila da pokušam da živim sebe, ženu koja jesam, u muškoj ulozi i telu... Vrlo brzo mi je bilo teže nego ranije, počela sam da patim još više. Shvatila sam da nema drugog rešenja osim transformacije. Početak tog puta je bilo kretanje jednom stazom u potpuno nepoznato ( u odnosu na ishod i rezultate). Magla se razišla, sve je mnogo bolje nego što sam očekivala. Okolina me je divno prihvatila, a ja prolazim vrlo lako, da ne kažem 100% ( a možda je i tako). Od sredine maja sam full time, i sada sam se već opustila.
Nisam znala da ću ovoliko biti srećna! Osećam se tako dobro i prirodno, normalno, opušteno...
Pišem ovo kao komentar na to što neki kažu da ne treba komplikovati sebi život sa transformacijom. Shvatila sam da bih napravila najveću grešku u životu da sam odustala od toga. To kako se sada osećam potvrđuje da je transformacija jedino rešenje koje može dovesti do pravog rešenja i sreće.

[Tot]

Originally posted by vanillapuff

Ja sam stavila na vagu sve poteskoce sa kojima se suocavamo sa jedne strane, i nasu ljubav, srecu i ispunjenost sa druge strane: svaki momenat srece i onoga sto nas dvoje izmedju sebe delimo, dubina na kojoj se poznajemo i dubina na kojoj cemo se tek upoznati nebrojeno puta je vrednija od bilo kakvog izbegavanja poteskoca radi "lakseg", ali i ispraznijeg zivota.
I koliko se tu, u slucaju odluke da se ide konvencionalnijim putem zaista radi o necemu "laksem" ??

Veoma mi se dopada tema i tvoj esejistički način izlaganja. Sjajno!

Mogao bih te citirati na više mesta ali uzeo sam ovo. U str8 svetu se vidi jedna neverovatna i do najveće mere sumnjiva jednostavnost. Zbog toga je možda mnogima od nas iz LGBTTIQ populacije bilo nekada žao ili "žao" što u našem slučaju gotovo ništa nije niti propisano niti zacrtano; mislim na te socijalne institucije u odnosima, na prihvaćene obrsce upoznavanja i zasnivanja zajednice, socijalnu podršku koja je podrazumevana. Znamo da je za nas to jedan konformistički put i uvek mi je bilo sasvim strano a sama pomisao mučna da sebe prilagođavam sredini time što bih glumio str8 obrasce, ali mi se dugo činilo da je tehnički mnogo jednostavnije, lakši put do partnera na taj način kada je tvoja ljubavna inklinacija prihvaćena nego biti u nekoj margini i poluilegali, mada sam se davno oslobodio pomisli da te institucije i forme garantuju onaj divan, neophodan i proces koji ne bi trebalo nikada da prestane: stalno međusobno upoznavanje i produbljivanje odnosa, stalni rad na zajedničkoj sreći.

Naime, rekoh već, veoma začuđujuće je koliko se u tim str8 institucijama sve čini lako do mere da se ni o čemu ne razmišlja; od momenta upoznavanja mladića i devojke pa preko braka i svih faza zajedničkog života. A upravo tu je najveća zamka; trebalo bi se i moralo razmišljati o izgledu zajednice, osećanjima, modalitetima uzajamne podrške, teškoćama, koracima koji se zajednički upravljaju u određenom smeru da bi zajednički put bio vaš i autentičan; nešto do čega ste došli slobodnom voljom, upoznavanjem i zajedničkom kreativnošću. Nasuprot tome, naravno ne uvek, u str8 svetu imaš jedan oblik, formu koja za partnere može biti tim praznija što je manje ispunjena smislom odnosno ako su taj smisao ili sadržaj učitali društvo, konvencije itd.To onda zbilja znači ići linijom manjeg otpora i oslobođenosti od truda i razmišljanja. Jer, sve je za vas smislio neko drugi, sve se "savršeno zna" i podrazumeva te se to nerazmišljanje o sadržaju nudi kao obrazac.

Vrlo ovlaš bih se dotakao i onoga što si govorila o polu i rodu: termin "muško - ženskih" odnosa ( a i muško - muških i žensko - ženskih stereotipa u našoj populaciji) već mi se na prvi pogled čini grubom simplifikacijom to jest pokušajem da se ovom polarizacijom te raznim sumnjivim elaboracijama upotpuni nešto što mogu činiti samo partneri u vezi: gradnja međuljudskog odnosa čije bogatstvo i potencijal treba da otkriju sami.

U LGBTTIQ svetu mi sami kreiramo i formu i sadržaj bez ikakve pomoći društvenih obrazaca i to naravno nije lako i neuporedivo je teže nego u str8 svetu. Ali upravo u tome ja vidim veliki potencijal zbog čega verujem da naše veze mogu biti i jesu često neuporedivo kvalitetnije od str8; zato što nam ništa nije servirano, zato što smo sa svojim partnerima/partnerkama prisiljeni mnogo više raditi na svojim vezama i sami iznalaziti rešenja. Ali to onda nije površan, serviran već ozbiljan i korenit pristup zajednici. U slučaju transrodne osobe stvar je još i teža jer je zid nerazumevanja naglašeniji.

Zato jako verujem da su trud koji vas dvoje ulažete, kao i sve teškoće sa kojima se susrećete veoma plodotvorni, da oni vode ka utvrđivanju autentične međuljudske zajednice i navijam za vašu vezu.

[Hys.]

Ovo je, zaista, divna tema

[Momo]

Hvala vam svima na podrsci i lepim recima

Bilo bi jako lepo da osobe koje su u slicnoj situaciji iznesu neko svoje vidjenje stvari ili neka svoja iskustva. To bas ume puno da znaci. Posebno ljudima koji su novi u ovakvim ili slicnim pricama i koji puno stvari prihvataju sa strahom ili rezervom.

Meni se cini da je nakon dolaska drage AndjeleT u transpotforumu pocelo da postuje sve vise ljudi. Ja sam citajuci njenu pricu uocio neke detalje i neka razmisljanja koja nas povezuju i poceo intenzivnije i sa mnogo vise hrabrosti da razmisljam o sebi.
Da me ohrabri bilo je dovoljno samo da znam da se jos neko bori sa problemima koji su slicni mojim i da ima uspeha u tome

Ulaskom u tranziciju (posebno kad su u pitanju hormoni i operacije) ljudi se suocavaju sa necim nepoznatim i normalno je da se plase i da budu uznemireni, nervozni a zavisno od vrste hormona koje primaju i potisteni, depresivni ili pak hiperaktivni. Sve to menja stare navike i oni sami a i njihovi partneri/partnerke se suocavaju sa necim novim. Svako od nas drugacije dozivljava i prezivljava bilo kakve promene i svacije iskustvo je prica za sebe ali moze da bude od pomoci nekom ko je "u sred price".

Kao sto sam i rekao ja nisam na hormonima ali sam nakon autovanja i posete psihijatru postao jako uznemiren 24/7, raspolozenje mi se cesto menja, vise sam nabusit i nadrndan nego ranije (posebno prema onima koji nisu lgbttiq firiendly) itd...
Razgovor sa ljudima koji su u slicnoj situaciji ili koji me razumeju mi jako pomaze da prebrodim to i da se vise kontrolisem, sto svakako znaci i mojoj dragoj, mada mi se cini ponekad da njoj treba vise podrske nego meni
Stoga, svi koji ste bliski sa trans osobama na bilo koji nacin, pisite i iznosite svoja iskustva !

[Andre87]

Hm..mogao bih da pisem iz oba ugla
FTM decko u vezi sa drugim FTM-om.
On je to najbolje izrazio jednom prilikom: Da te nikad nisam upoznao,osecao bih nedostatak tebe. Secam se veceri kad me je uznemiren zvao,pricao je sa nekim drustvom koje mu je reklo da nije pravi muskarac ako hoce da rodi dete.Plakao je.Rekao sam mu da te devojke mogu samo da budu ljubomorne sto on ima petlje za tako nesto,i sto ima zivotni plan. I muskarci i zene zele decu. Ja sam nekoliko puta bio u depresiji,i kad i njemu uopste nije bilo dobro(imao je trovanje i bolove u stomaku), popricali bismo..cak mi je i pevao E kad pocne da mi peva onda sam toliko uvucen u boju njegovog glasa da vise ne cujem ni svoje misli.U pocetku se veci deo nase komunikacije odnosio na tranziciju(psihijatri,testosteronska terapija(i on je bio na T-u) itd.),ali sad nas mnogo vise stvari povezuje. Jednom mi je ispricao san.Sanjao je da mi neguje rezove posle gornje operacije. Kad on ima krize(i to zesce) i nije kraj mene,ja ne mogu celu noc da zaspim, jer ne znam da li ce se javiti sledeceg dana(panicar sam,preterujem). On mi kaze :"Bicu uvek tu za tebe". Nekoliko puta smo raskidali zbog gluposti..ali dovoljno je da mi stigne poruka "Nedostajes mi",rec na rec i evo 6 meseci smo zajedno. Te svadje su bile dobre zato sto smo jedno drugome otvoreno govorili sta nam smeta,u najgrubljoj formi.Sad imamo osnovu za zdravu vezu. Obojica smo promenljivog raspolozenja,ali kako su nam zivotne staze bile slicne razumemo se. On je sjajan profesor.Pise i komponuje za decu, i mene . Ja naginjem nauci,i kad mogu amaterski nacrtam nesto-grafit njegovog imena ili nas dvojicu.Inspirise me.To je i poenta da jedno zbog drugog zelimo da budemo bolji.Ako izgradimo sebe,moci cemo da pomognemo i partneru. Juce smo zavrsili prvi zajednicki projekat.On nije biolog,ali mi je pomogao oko prevoda rezimea na francuski (zapravo trazio sam izgovor da pomenem njegovo ime u zahvalnici ). Ovog leta ce se preseliti kod mene. Moja porodica ga prihvata.I njega vidim kao clana porodice.
U vezi sa njim(kao i bivsom devojkom) sam se susreo sa problemom koji imaju ostali homoseksualni parovi..kad placete jer ne mozete da imate dete sa osobom koju volite(kako neko vec rece na forumu,dok ti eksperimenti sa stem celijama postanu dostupni nama obicnim smrtnicima proci ce dosta vremena). Kako je on opisao porodicu(parafraziram): Kad nekog volis,volis miris njegovog disanja..i deca ce vam lepo mirisati.Zaista,harmonija se oseti.Nas dvojica smo u nekoj dinamickoj ravnotezi.
Obojica imamo nisko samopouzdanje,cemu je dosta doprineo i trans problem.Srecom, uvek je jedan spreman da uhvati drugog u padu.
Izvinjavam se sto ne navracam cesce na forum.Priznajem da je on razlog


Zaista divna tema

[femme_fatale]

Drago mi je da si srećan, Andre... i da voliš...

[ns.happy]

moram da priznam da sam najvise ljubavi i tolerancije osetio upravo u trans potforumu, i kad pozelim da pobegnem od tetki, ovo dozivim kao jedno izolovano ostrvo, negde iza duge, u kom se mozes opustiti, naruciti koktel i osluskivati...

[ns.happy]

Originally posted by Andre87
Izvinjavam se sto ne navracam cesce na forum.Priznajem da je on razlog


Zaista divna tema

[Zwezdica]

Auuuuuuuuuuuh, kakva tema, ostala sam bez daha kada sam citala i bez reci...

Nikada se nisam susretala sa trans osobama tj. nisam imala prilike da razgovaram sa njima..

Citam ove vase postove i ne mogu da poverujem da neko moze da ima toooooooooolika muda da krene u ceo taj proces transformacije, koliko tu treba hrabrosti, snage, volje, istrajnosti..

Stvarno ste heroji za mene, jer ja da sam na vasem mestu verovatno bih celoga zivota zivela nesrecna, ali ne bih nikada imala hrabrosti za takve poduhvate, operacije, suocavanja sa okolinom, pretnjama, maltretiranjem...

:

[Loreley]

Ja sam trenutno nešto smoOorena, i iskreno, mrzelo me da čitam vaše postove, tako da ću u potpunosti razumeti ako neko od vas koji ste već postovali, za inat neće hteti ovo moje da pročita ... Bilo kako bilo, pročitala sam samo par, i to mi je bilo dovoljno - U svemu se pronalazim.

Što se tiče same teme, moji stavovi o životu nakon transformacije su sledeći:

1. Otići iz zemlje Srbije, i završiti fakultet u inostranstvu (usavršavanje jezika se naravno podrazumeva)

2. U tom novom okruženju ne juriti transsexualne osobe, i voditi sasvim normalan str8 život, naravno sa neizmenjenim 100% liberalnim stavovima koje 99,9% transsexa, što onih pre, što posle operacije ima, i ja sam lično ponosna zbog toga

3. Ni pod tačkom razno se ne zatvarati u neke uže krugove, koji se izoluju od sveta, i kukumaču kako su čitavog života nesrećni i nezadovoljni, a ni sami ne znaju šta od života žele, a mnogi, sigurna sam, se i ne trude da ga poboljšaju, tražeći opravdanje u majci prirodi koja ih je stvorila da pate celog života.... PATETIČNOO!!

4. Ne pominjati prošlost ljudima sa kojima ne postoje bliži ljubavni ili prijateljski kontakti. I na strani će se uvek naći ljudi koji imaju predrasude o queer populaciji, a još jedno zagorčavanje života nikom ne treba

5. Što se Srbije tiče, nastaviti kontakt samo sa transsexualcima koje ti odgovaraju kao ličnosti, i kao osobe...u mom slu;aju to bi bio npr. Andra!

To bi bilo to. Nisam se dugo javljala zato što mi roditelji stalno zakidaju komp zbog kraja školske godine, pa kao moram da učiiiiim, i sl. Sm0rowi.... Juče sam učila biologiju od pola 1 do 4 ujutru, i mada sam dobila 5 danas (yoOoppieee!) to me je koštalo.... ceo dan mi se spava, a ja danju ne spavam, i onda..... shavatate? Sve u svemu, hronično sam umorna, zamenila sam dan za noć, i jedva čekam raspust, i da idem na more. Toliko od mene ovom prilikom....

[geeky_dork]

morala sam da postujem ovde jer odavno nigde nisam procitala nesto sto me je ovako raznezilo.

divni ste.

[vanillapuff]

@ns.happy - trans potforum je zaista mesto puno pozitivnosti, puno raznih boja, i to ne samo boja, vec i njihovih osetljivih prelaza koji, pod ostrim okom ljudi neopterecenih predrasudama i "kutijicama - etiketama" postaju cisti, jasni, autonomni, legitimni... Koji zive.

Zato ove diskusije i sve nas dozivljavas kao ostrvo iza duge... Nadam se da cemo dugu dovesti i mnogo, mnogo blize u svakodnevni svet i ljude oko nas, nezavisno od pola, roda, seksualne orijentacije ili bilo cega drugog...



Zwezdice, i ja sam im svima rekla da su heroji i herojke (zaboravih reci Andjeli kad smo se videle uzivo da smo je i Momo i ja naveli kao naj role-model u aktivizmu u Srbiji danas... Toliko o mom licnom divljenju i Postovanju.. )



Tara,
razumem koliko si razocarana u svet oko sebe i u ljude koje vidis, i razumem da sve to zelis da izbrises i ostavis za sobom...
Da - takodje mi je uvek bilo zanimljivo pitanje da li i koliko sebe trans osobe nakon tranzicije osecaju delom LGBTTIQ populacije, ili , ukoliko su heteroseksualni/e, naprosto zele da "zaborave" ceo period bivanja u borbi (ja sam razumela da Tara nesto ovako zeli - izvinjavam se unapred ako sam nesto pogresno shvatila!!)? Koliko svesno zele ili ne zele da ostanu u okrilju queer-a iz aktivistickih, politickih, licnih ili bilo kojih drugih razloga???

Moj decko, na primer, kaze da bi on uvek ostao u krugu queer-a (a i ja, i ja - posto sebe nikako ne mogu svrstati u neku od "kutijica" - moja gledista su mnogo, mnogo sira od njih) - ne u smislu potrebe za getoizacijom, vec u smislu ostajanja u nekoj vrsti povezanosti sa ljudima koji dele slicnu zivotnu pricu kao sto je njegova, sa mnogim divnim ljudima koje smo upoznali posebno od kad smo na ovom forumu, a i zbog aktivizma - pomoci i doci u kontakt sa ljudima koji ce tek sve ovo prolaziti...


A s obzirom na to da i ja odavno imam volju za aktivizmom - vidjacete nas jos ovuda....

[vanillapuff]

geeky_dork, hvala ti...

I mene svaki put raznezi kad se setim cele nase price , i to svaki dan cini intenzivnijim i vrednijim....

[James11]

Ova tema je jedna od najboljih koje sam ovde video...
Ma, najbolja!

Svaka cast Vanilici i Momi...
Super ste!
Ja o tomesto vi imate mogu samo da sanjam...

Sto se same teme tice, nemam nikoga ko bi ovde mogao da pise...
Samo jedna drugarica zna...
A ponekad mi se cini da nikome vise necu reci...
Juce sam se, po ko zna koji put, ponovo nervirao zbog svega... A sve je pocelo sasvim normalno... Pricao sam o nekim motorima (obozavam motore oduvek), a majka je pocela sa pricom "Daj cuti vise o tome. Motor neces dobitit. Eno ti automobil, pa vozi kao i svaka druga devojka". Samo sam ucutao i izasao iz sobe...
E ponovo sam poceo da smaram...

Da ne davim vise, tema je stvarno super...

[Andre87]

@Niki
Hvala Niki Volim ga puuuuno

@ns.happy
Hej druze.Svaki put me odusevis veselim porukicama koje saljes svima sa liste Thanx


@Tara

Originally posted by Tara

5. Što se Srbije tiče, nastaviti kontakt samo sa transsexualcima koje ti odgovaraju kao ličnosti, i kao osobe...u mom slu;aju to bi bio npr. Andra!

awww sekooo Doci ce Andra,pa cemo zajedno da pravimo piknik.Bas sam te se uzeleo.

Originally posted by Tara
Juče sam učila biologiju od pola 1 do 4 ujutru, i mada sam dobila 5 danas (yoOoppieee!) to me je koštalo....

Cestitam za bios!!!!!
Mene zvala profesorka veceras.Odusevljena radom (sto mi je bilo veoooma potrebno zbog niskog samopouzdanja) Doduse uocio sam neke manje propuste nakon stampe


Totalno se slazem da se ne treba izolovati Ja ne pominjem proslost,ali se ne uzrujavam ako neko sazna.

Zao mi je za net(I know what it feels like when your world turns off with computer's screen..kad smo rastrkani ),ali eto ja imam privilegiju da te zovem na fon Cujemo se.Vidimo se.

[Momo]

Tara, moram da primetim da imas prilicno radikalne stavove sto se zivota posle tranzicije tice.

Originally posted by Tara
Što se tiče same teme, moji stavovi o životu nakon transformacije su sledeći:

1. Otići iz zemlje Srbije, i završiti fakultet u inostranstvu (usavršavanje jezika se naravno podrazumeva)

Puno mladih ljudi odlazi odavde u potrazi za boljim zivotom uglavnom iz ekonomskih razloga. A lgbttiq populacija pored tog ima razlog plus zasto otici.
Znam dosta ljudi koji su otisli, neki od njih su bili moji bliski prijatelji i ni jedan od njih odlaskom nije ublazio svoje nezadovoljstvo, na zalost Tako da su me ti primeri ,kojh sam svedok, naucili da ogorcenost ne treba da bude ono sto ce me pokrenuti.
Naravno to je samo moje vidjenje stvari koje je posledica primera iz mog okruzenja.

Meni je takodje kad sam bio mladji padalo na pamet da bi najbolje bilo da se odselim sto dalje odavde i pocnem "novi zivot". Medjutim ovde sam upoznao previse divnih ljudi i vremenom sam shvatio da bi mi svi oni jako nedostajali tako da sam se ohladio od te ideje, delom zbog toga a delom i zato sto sam shvatio da moji problemi nece nestati kad promenim komsiluk ili pobegnem od ljudi koji me ne razumeju.

Slazem se da treba izbegavati druzenje sa ljudima koji odbijaju da shvate neke stvari, koji odbijaju da u razgovoru sa nama ispostuju nasu zelju za rodom koji nam pripada ili koji imaju negativne stavove po pitanju lgbttiq populacije.
Mene je i psihijatar savetovao da koliko god je moguce izbegavam takve ljude kako bi zastitio sebe i svoj mir. Sto je i logicno, druzimo se sa ljudma koji nas razumeju ili koji makar zele da nas razumeju bilo koja tema da je u pitanju.

Do sad se nisakim nisam ubedjivao oko upotrebe muskog roda (za mene) u konverzaciji. Ne mogu da kazem da nisu bili zbunjeni ili da niko od njih ponekad ne pogresi ( sa nekima od njih se druzim duzi niz godina a navike su cudo) ali mogu reci da sam u globalu zadovoljan.
Moja taktika je lagano uvodjenje u pricu sa sve detaljnim objasnjenjenjima

Originally posted by Tara
2. U tom novom okruženju ne juriti transsexualne osobe, i voditi sasvim normalan str8 život, naravno sa neizmenjenim 100% liberalnim stavovima koje 99,9% transsexa, što onih pre, što posle operacije ima, i ja sam lično ponosna zbog toga

Sta to znaci voditi normalan str8 zivot ?

Ako ce to da podrazumeva izlazak iz queer krugova onda str8 zivot moze da me zaobidje.
Ja nisam zvanicno ni poceo sa tranzicijom (mislim na hormone i operacije) a vec sam toliko prosirio sliku i shvatanja o sebi i svetu oko sebe, koju vecina "normalnih" str8 osoba ne moze ni da zamisli da postoji. Da ne bude zabune, ja se druzim 50/50 sa str8 i queer ljudima ali su svi oni na svoj neki nacin drugaciji od "normalnih str8 ljudi", valjda se zbog toga i druzim sa njima.

Ja u stvari ne zelim da se stopim sa masom i vodim "normalan str8" zivot.
Cini mi se da sam ranije samo to i zeleo: da budem normalan i vodim normalan zivot ko i svi drugi ljudi!
A sad kad sam se autovao i usao u sve ovo shvatio sam da svoju razlicitost ne treba da dozivlajvam kao hendikep ili nesto sto me obelezava na neki negativan nacin.
E sad bas necu da se stopim, cini mi se da bi mi nakon tranzicije glavna zbava bilo skandalizovanje svih onih koji mi pridju, na bilo koji nacin, misleci da sam normalan str8 muskarac. E pa nisam, necu da prolazim kroz sve ovo da bi bio kao oni kojima je to rodjenjm dato

Originally posted by Tara
3. Ni pod tačkom razno se ne zatvarati u neke uže krugove, koji se izoluju od sveta, i kukumaču kako su čitavog života nesrećni i nezadovoljni, a ni sami ne znaju šta od života žele, a mnogi, sigurna sam, se i ne trude da ga poboljšaju, tražeći opravdanje u majci prirodi koja ih je stvorila da pate celog života.... PATETIČNOO!!

Ovo je preporucljivo za sve ljude a ne samo one koji su "drugaciji" po bilo kojoj osnovi.

Originally posted by Tara
4. Ne pominjati prošlost ljudima sa kojima ne postoje bliži ljubavni ili prijateljski kontakti. I na strani će se uvek naći ljudi koji imaju predrasude o queer populaciji, a još jedno zagorčavanje života nikom ne treba

Predrasude su prisutne svuda i kod nas i na strani, samo mi se ponekad cini da na strani ljudi imaju vise predrasuda prema nekom samo zato sto je iz Srbije a to sto je queer manje-vise.

Takodje sanse da tamo negde preko 3 okeana sretnes nekog ko je isao sa tobom u osnovnu/srednju skolu su prilicno velike... hocu da kazem da je nemoguce napraviti rez i zaboraviti ili odseci proslost.
Ja cak i ne zelim da sve to zaboravim i da se ponasam kao da nisam ni postojao. Imam utisak da bi me tad sve to vise progonilo i da bi se vise osvrtao i strepeo da ce sve odnekud da iskoci kad se najmanje nadam.
Cini mi se da cu mnogo bolje proci ako se suocim sa tim.

E sad, cilj ovog mog izlaganja nije bio da obeshrablim ili odvratim bilo koga od napustanja Srbistana, vec sam samo zeleo da iznesem svoje vidjenje stvari posebno zbog toga sto sam ranije i sam imao svakojake emigrantske ideje inicirane mojom ogorcenoscu i nezadvoljstvom ovdasnjom situacijom

[Momo]

Originally posted by James11
Ova tema je jedna od najboljih koje sam ovde video...
Ma, najbolja!

Svaka cast Vanilici i Momi...
Super ste!
Ja o tomesto vi imate mogu samo da sanjam...

Sto se same teme tice, nemam nikoga ko bi ovde mogao da pise...
Samo jedna drugarica zna...
A ponekad mi se cini da nikome vise necu reci...
Juce sam se, po ko zna koji put, ponovo nervirao zbog svega... A sve je pocelo sasvim normalno... Pricao sam o nekim motorima (obozavam motore oduvek), a majka je pocela sa pricom "Daj cuti vise o tome. Motor neces dobitit. Eno ti automobil, pa vozi kao i svaka druga devojka". Samo sam ucutao i izasao iz sobe...
E ponovo sam poceo da smaram...

Da ne davim vise, tema je stvarno super...

James, ne znam koliko imas godina ali moram da napomenem da ja imam 27 a autovao sam pre godinu i po dana... pre toga ni ja nisam mogao da zamislim da ce sve ovo da mi se desi... mislio sam da se nikad necu autovati... a kad sam se autovao jednoj drugarici mislio sam da nikom vise necu... a kad sam se autovao svim prijateljima mislio sam da nikad necu reci majci... a kad sam joj rekao mislio sam da ce da izbije haos...koji nije izbio...

svasta sam nesto mislio i plasio se a desilo se nesto sasvim drugacije

Zato glavu gore, veruj u sebe i potrudi se da stvoris najbolje moguce uslove za autovanje ljudima koji su tebi bitni a ostalo ce vec doci samo od sebe

[Loreley]

Originally posted by vanillapuff
Da - takodje mi je uvek bilo zanimljivo pitanje da li i koliko sebe trans osobe nakon tranzicije osecaju delom LGBTTIQ populacije, ili , ukoliko su heteroseksualni/e, naprosto zele da "zaborave" ceo period bivanja u borbi (ja sam razumela da Tara nesto ovako zeli - izvinjavam se unapred ako sam nesto pogresno shvatila!!)?

Dobro si shvatila

Originally posted by Andre87
awww sekooo Doci ce Andra,pa cemo zajedno da pravimo piknik.Bas sam te se uzeleo.

Jedva čekam! Nadam se da okvirno znaš datum kada dolaziš kod mene u Kragujevac Obavezno mi javi, da planiram. Za roditelje sam ti kazala, neće biti nikakvih problema! Rekla sam im osnovno o tebi, i neće biti nikakvih situacija...

Originally posted by Andre87
Cestitam za bios!!!!!

Hvala najlepshe

Originally posted by Momo
Meni je takodje kad sam bio mladji padalo na pamet da bi najbolje bilo da se odselim sto dalje odavde i pocnem "novi zivot". Medjutim ovde sam upoznao previse divnih ljudi i vremenom sam shvatio da bi mi svi oni jako nedostajali tako da sam se ohladio od te ideje

Kod mene je obrnut slučaj.... jako je malo meni dragih ljudi, i zbog toga želim da, ako već mogu, (a još uvek se nisam vezala, niti nešto posebno zbližila sa ljudima iz mog okruženja; naravno sa par izuzetaka) tu situaciju maximalno iskoristim, što je moguće pre!

Originally posted by Momo
Sta to znaci voditi normalan str8 zivot ?

Ako ce to da podrazumeva izlazak iz queer krugova onda str8 zivot moze da me zaobidje.

Prvo, ja ne pravim nikakvu razliku između lgbt ljudi i str8 ljudi. I jedni i drugi vode koliko toliko normalne živote svojstvene svom, da kažem - stanju. Da sam se sa onim "normalna str8 osoba", pogrešno izrazila, jesam. Pod tim nisam mislila na to da su ostali nenormalni, jer bi praktično tom izjavom i za sebe samu tvrdila da sam nenormalna, a gde je tu logika? hehe. Ja osobe ne vrednujem po tome da li su lgbt ili str8, nego prema tome kakvi su kao ljudi, a upravo sam na to i mislila u onom delu gde sam pomenula Andru. Kako ne mogu ni sve str8, tako ne mogu ni sve trans i ostale osobe da mi odgovaraju... bez obzira na sličnu životnu priču.

Originally posted by Momo
Ja u stvari ne zelim da se stopim sa masom i vodim "normalan str8" zivot.
Cini mi se da sam ranije samo to i zeleo: da budem normalan i vodim normalan zivot ko i svi drugi ljudi!
A sad kad sam se autovao i usao u sve ovo shvatio sam da svoju razlicitost ne treba da dozivlajvam kao hendikep ili nesto sto me obelezava na neki negativan nacin.

Što se tiče različitosti, ja svoju različitost shvatam kao nešto pozitivno. Kada kažem različitost, mislim pre svega na sposobnost razumevanja queer populacije, i potpunu liberalnost, nesvojstvenom za str8 osobe (naravno, u većini slučajeva... ne možemo da generalizujemo). Smatram da me iskustvo koje sada stičem, zapravo čini samo boljom osobom.

Originally posted by Momo
E sad bas necu da se stopim, cini mi se da bi mi nakon tranzicije glavna zbava bilo skandalizovanje svih onih koji mi pridju, na bilo koji nacin, misleci da sam normalan str8 muskarac. E pa nisam, necu da prolazim kroz sve ovo da bi bio kao oni kojima je to rodjenjm dato

Ni meni nije cilj da se stapam u bilo koju grupu. Sebe doživljavam kao individuu, i potpuno jedinstvenu osobu, a kada kažem da želim da živim normalan str8 život, pod tim mislim na normalne životne tokove nakon tranzicije, sebe kao str8 osobe (koja ću htela ne htela svakako postati). Pod ovim podrazumevam i decu koju nameravam da imam jednog dana, pošto nadoknadim lude dane koje sada kao tinejdžerka propuštam.

Jednoga dana, želim i da se udam, i to ne za bilo koga! Ne želim da živim život u kome ću samo čekati da me neko prihvati, da se sažali nadamnom, i prepustim stvar sudbini. Ne, ja želim da biram, a sigurna sam da ću to i moći. Čak ću se i svim silama potruditi da to venčanje bude baš onako kako sam oduvek želela da bude - kao u bajci. Pod tim mislim na neki dvorac, ne nešto mnogo zvanica, mene u eegantnoj beloj venčanici.....ex. Da ne dužim ja, pošto ovo nema veze sa temom, jel

E pored svih ovih odgovora, ima i jedna novost! Noćas priznala celu istinu jednoj od najdražih prijateljica, i nisam se pokajala ni 1%. Osećam da me razume, i da mi može pomoći u ovoj borbi. Sada mi je mnogo lakše....

Sve vas ljubim....

[vanillapuff]

Hey, James11 ,

nemoj da budes tuzan niti pesimista, molim teeee...

Cuo si sta kaze Momo - i on je prosao kroz sve te (takve, ili slicne) faze, i vidis ipak sta mu se dogodilo , a sta mu se, od onog najgoreg sto je zamisljao, nije dogodilo...


Meni je sad, kao nekome ko jeste u vezi sa jednim dragim deckom kao sto je Momo i ko je imao prilike, i tek ce imati prilike da prati sve nacine na koje se on oslobadja i razvija, u glavi samo jedno: nista nije nemoguce, pa ni to da te neko zavoli ovako kao sto ja volim svog decka, ili vec slicno, na svoj nacin...


Svako ima svoj tempo coming out-a i kada su trans pitanja po sredi; medjutim, uverena sam da sto iskreniji budes prema ljudima, oni ce te vise videti onakvog kakav ti zaista jesi , a medju njima ce biti i osoba kojoj ces se svideti i vise nego sto je to drugarski - osetices to vec kada do toga dodje...


Ali opet ponavljam, nemoj da se plasis - otvori sebe ljudima u koje imas poverenja, siri polako taj krug (naravno, onoliko koliko ti u datom momentu prija) i videces koliko ce ti svet odjednom izgledati siri, a mogucnosti vece...


A kada ti otvorenim ocima gledas u svet oko sebe, neko ce moci bez prepreke da pogleda i u Tebe - na tom cistom, jasnom i sirokom raskrscu moze se dogoditi Ljubav...

[femme_fatale]

Kako stvari stoje, ja sada nebih otišla u inostranstvo zbog toga što sam transrodna. Ako bih imala prilike da bzaista lepše i bolje živim nego ovde, možda, ali ovde su me tako lepo svih prihvatili, da ne vidim razlog da odem u inostranstvo zbog toga što menjam pol.

[James11]

Originally posted by Momo

Originally posted by James11
Ova tema je jedna od najboljih koje sam ovde video...
Ma, najbolja!

Svaka cast Vanilici i Momi...
Super ste!
Ja o tomesto vi imate mogu samo da sanjam...

Sto se same teme tice, nemam nikoga ko bi ovde mogao da pise...
Samo jedna drugarica zna...
A ponekad mi se cini da nikome vise necu reci...
Juce sam se, po ko zna koji put, ponovo nervirao zbog svega... A sve je pocelo sasvim normalno... Pricao sam o nekim motorima (obozavam motore oduvek), a majka je pocela sa pricom "Daj cuti vise o tome. Motor neces dobitit. Eno ti automobil, pa vozi kao i svaka druga devojka". Samo sam ucutao i izasao iz sobe...
E ponovo sam poceo da smaram...

Da ne davim vise, tema je stvarno super...

James, ne znam koliko imas godina ali moram da napomenem da ja imam 27 a autovao sam pre godinu i po dana... pre toga ni ja nisam mogao da zamislim da ce sve ovo da mi se desi... mislio sam da se nikad necu autovati... a kad sam se autovao jednoj drugarici mislio sam da nikom vise necu... a kad sam se autovao svim prijateljima mislio sam da nikad necu reci majci... a kad sam joj rekao mislio sam da ce da izbije haos...koji nije izbio...

svasta sam nesto mislio i plasio se a desilo se nesto sasvim drugacije

Zato glavu gore, veruj u sebe i potrudi se da stvoris najbolje moguce uslove za autovanje ljudima koji su tebi bitni a ostalo ce vec doci samo od sebe

Imam 21 godinu...

Ne znam Momo, ali ponekad mi se cini da zaista nikada necu moci da to kazem porodici...
Prijateljima bih mogao da kazem... Znam kakvi su, druzim se sa vecinom tih likova godinama. Ali jos nisam spreman...

[James11]

Originally posted by vanillapuff
Hey, James11 ,

nemoj da budes tuzan niti pesimista, molim teeee...

Cuo si sta kaze Momo - i on je prosao kroz sve te (takve, ili slicne) faze, i vidis ipak sta mu se dogodilo , a sta mu se, od onog najgoreg sto je zamisljao, nije dogodilo...


Meni je sad, kao nekome ko jeste u vezi sa jednim dragim deckom kao sto je Momo i ko je imao prilike, i tek ce imati prilike da prati sve nacine na koje se on oslobadja i razvija, u glavi samo jedno: nista nije nemoguce, pa ni to da te neko zavoli ovako kao sto ja volim svog decka, ili vec slicno, na svoj nacin...


Svako ima svoj tempo coming out-a i kada su trans pitanja po sredi; medjutim, uverena sam da sto iskreniji budes prema ljudima, oni ce te vise videti onakvog kakav ti zaista jesi , a medju njima ce biti i osoba kojoj ces se svideti i vise nego sto je to drugarski - osetices to vec kada do toga dodje...


Ali opet ponavljam, nemoj da se plasis - otvori sebe ljudima u koje imas poverenja, siri polako taj krug (naravno, onoliko koliko ti u datom momentu prija) i videces koliko ce ti svet odjednom izgledati siri, a mogucnosti vece...


A kada ti otvorenim ocima gledas u svet oko sebe, neko ce moci bez prepreke da pogleda i u Tebe - na tom cistom, jasnom i sirokom raskrscu moze se dogoditi Ljubav...

Nazalost Vanilice, u poslednje vreme sam postao uzasni pesimista...

Iskreno, meni nije frka da niko nece moci da me zavoli...
Prilicno sam cool tip, volim da se zezam, opusten sam...
Ih, zvucim kao pravi narcis!
Ali zaista je tako...
A i svi drugovi mi govore isto to...

Tako da je meni najveci problem autovanje...
Mislim da bi posle toga sve bilo sjajno!

I da, hvala tebi i Momi na recima podrske...
Trebalo mi je to ovih dana...

[vanillapuff]

Originally posted by James11
I da, hvala tebi i Momi na recima podrske...
Trebalo mi je to ovih dana...

Dragi James11, nema na cemu

Uvek smo tu - ako ti nekad bude tesko - samo nam pusti u2u, ili dodji ovde na temu.. Pricacemo..


Inace, tako mi se pise ovih dana i vise, ali cim dodjem do viska vremena - stizem!!

Hvala svima sto ste i dalje uz ovu temicu!

[Loreley]

Originally posted by James11
Imam 21 godinu...

Ne znam Momo, ali ponekad mi se cini da zaista nikada necu moci da to kazem porodici...
Prijateljima bih mogao da kazem... Znam kakvi su, druzim se sa vecinom tih likova godinama. Ali jos nisam spreman...

James, ako sam ja mogla sa 15 godina da se outujem ne samo porodici, nego i nekim prijateljima, i da pri tom još i započnem kod psihoterapeuta prve analize, sigurna sam da možeš i ti.... Samo hrabro! --- i veselo. mi smo uz tebe.

[James11]

Vanilice
A tema je super, zato i dolazimo...


Tara, ima razlicitih ljudi... Moji nisu bas otvorenih stavova, zato nikako da se outujem...
Ali polako...
Nadam se uskoro...

[vanillapuff]

James11,


outovanje je jedan vrlo, vrlo intiman i nadasve iskren, hrabar i otvoren cin. Zato mi je uvek zao kada neko ne primi dobro necije outovanje, a ceste su ishitrene reakcije nasih roditelja, dragih prijatelja, osoba koje su nam, prakticno, do pre pet minuta bile bliske, ili nam se bar tako cinilo...


Ja ti jos jednom najtoplije predlazem da pratis svoj tempo. Samo i jedino svoj tempo - razvijanja, istrazivanja, ohrabrivanja sebe, outovanja... Zato jer niko drugi ne zna bolje od tebe kada je pravi trenutak za taj potez.


Verujem da ti ponekad treba savet, onda kada si najnesigurniji...


Ja bih najvise volela da jednostavno mogu da posavetujem nekoga u momentima kada vidim da se lomi u procesu outovanja, zelje za tranzicijom, straha od iste, razlicitih dilema kroz koje prolazi, ali duboko sam uverena da su to vrlo, vrlo delikatne stvari i da je najvise i najbolje sto mogu da ucinim to da dam vreme za razmisljanje, da oslobodim tu osobu bilo kakvog pritiska i da dam sigurnost u vidu bezrezervne podrske, kakva god odluka bila donesena, ili uopste ne bila donesena u datom momentu. Sve je to Ljubav. I cekanje. I razumevanje. I strpljenje. I beskrajna neznost u svemu tome.


Sve to prolazimo i Momo i ja. U periodu kada se jos nije bio outovao cak ni meni, ja sam pretpostavljala vrlo dobro sta ga muci, ali nisam pozurivala situaciju ni mrvicu. Samo sam dala do znanja da cu biti tu, i recima, kao i gestovima pokazala koliko postujem njegovu licnost i time mu, mislim, ostavila otvorena vrata za prvo i najteze outovanje: outovanje samom sebi.


I danas prolazimo kroz mnoga pitanja - svakodnevno.
Nista ne pritiskam.
Nista ne insistiram.
Nista ne sugerisem, ne savetujem niti resavam, mada mi se cini da bi Momo ponekad voleo da kazem nesto konkretno, da mu pomognem u nekim dilemama.


Ne. Sve ce to on sam uspeti, jer znam da je snazan, jer znam da ima zelju i volju i snagu i cvrstinu da bude Svoj - sta god to za njega i u kom momentu znacilo.


A ja cu biti tu. Stalno.
I to je moja Podrska.

[James11]

Znam Vanilice da svako ima svoj tempo...
Ali ja napredujem bas sporo...
Salim se!
Nije mi bitno kada cu se autovati (nadam se, sto pre) ali cu to jednog dana svakako uraditi...

Ti i Moma ste za mene postali idealni par...
Samo nastavite tako...

[vanillapuff]

Originally posted by James11

Nije mi bitno kada cu se autovati (nadam se, sto pre) ali cu to jednog dana svakako uraditi...

Naravno - veruj u sebe!!!

Originally posted by James11
Ti i Moma ste za mene postali idealni par...
Samo nastavite tako...

Hvala ti od srca..

Kao i svaka veza, i nasa ima i teskih i vedrih momenata... I svih onih boja izmedju... Ali svi trenuci su duboki, i ostavljaju zajednicki trag u nama koji nas snazno povezuje..


Zato i opstojimo....

[James11]

Ma nema na cemu...

[Dina]

Originally posted by vanillapuff


Ja bih najvise volela da jednostavno mogu da posavetujem nekoga u momentima kada vidim da se lomi u procesu outovanja, zelje za tranzicijom, straha od iste, razlicitih dilema kroz koje prolazi, ali duboko sam uverena da su to vrlo, vrlo delikatne stvari i da je najvise i najbolje sto mogu da ucinim to da dam vreme za razmisljanje, da oslobodim tu osobu bilo kakvog pritiska i da dam sigurnost u vidu bezrezervne podrske, kakva god odluka bila donesena, ili uopste ne bila donesena u datom momentu. Sve je to Ljubav. I cekanje. I razumevanje. I strpljenje. I beskrajna neznost u svemu tome.


Sve to prolazimo i Momo i ja. U periodu kada se jos nije bio outovao cak ni meni, ja sam pretpostavljala vrlo dobro sta ga muci, ali nisam pozurivala situaciju ni mrvicu. Samo sam dala do znanja da cu biti tu, i recima, kao i gestovima pokazala koliko postujem njegovu licnost i time mu, mislim, ostavila otvorena vrata za prvo i najteze outovanje: outovanje samom sebi.


I danas prolazimo kroz mnoga pitanja - svakodnevno.
Nista ne pritiskam.
Nista ne insistiram.
Nista ne sugerisem, ne savetujem niti resavam, mada mi se cini da bi Momo ponekad voleo da kazem nesto konkretno, da mu pomognem u nekim dilemama.


Ne. Sve ce to on sam uspeti, jer znam da je snazan, jer znam da ima zelju i volju i snagu i cvrstinu da bude Svoj - sta god to za njega i u kom momentu znacilo.


A ja cu biti tu. Stalno.
I to je moja Podrska.

Apsolutno divno

Bas sam srecna da vas poznajem. I jedva cekam da se ponovo vidimo

za vas dvoje