Bootstrap Framework 3.3.6

[uninvited]

xixi....
tjuti, nek si ti nama ziwa i zdrawa

[uoQUEERen]

ljudi, moram da vas zamolim nesto....ako neko zna ako bi mogao da mi da ime i broj telefona nekog dobrog i razumnog endokrinologa tu u Srbiji? ovde nas salju u sloveniju gde se na termin ceka mesecima a tretman pocinje tako sto te mazu nekakvim kremama za koje je dokazano da nemaju ucinka i placa se nekih 150 ili 200 eura, uglavnom strasno.

[KosmickaCestica]

Poslala sam ti na U2U
odgovor darling..

[uoQUEERen]

jooooj hvala ti !!!!!!!

[Dionysus]

Бок
И добро ти нама дошао
И да вам гледамо сличке пре и после транзиције, да видимо како сте лепо испали
Е, да, можемо д ауведемо и ово, свако ко успешно прође транѕицију, води све са овог дела форума у Смајли:)

[uoQUEERen]

helou!

ma ja sam lep i sad, ali posle cu da budem jos lepsi

ma kad prodjem tranziciju i kad zavrsim fakultet ima svima po auto da kupim!

[Paki]

Originally posted by uoQUEERen
...
ma kad prodjem tranziciju i kad zavrsim fakultet ima svima po auto da kupim!

Da te samo podsetim da sam ti JA prvi poželeo dobrodošlicu... ...

[Dionysus]

Не сумњам
пс. Ја нећу кола, не планирам да возим - јер не разликујем лево и десно и не сналазим се у простору... Тако да ћу бити скромна: један розе лап-топић и мени доста:)

[uoQUEERen]

dobro Paki, ti ces da dobijes auto sa ful opremom

[Zvonce87]

E, izvini zbog zakasnjenja....
DOBRODOSHAO!!!!
I zelim ti da sto pre uspes sa tranzicijom i postanes ono sto si oduvek bio iznutra.




I meni ne trebaju kolica ko ostalima, ne treba mi ni lap top, dovoljno mi je da znam da je sve vise ljudi konacno srecno, oslobodjeno stega....
Sigurna sam da i ti meni zelis isto. Meni je prijateljstvo vaznije od bilo cega, a mogu svima na ovom forumu reci da su ok i da im zelim sve najbolje i sto uspesniju tranziciju, i uvek vam mogu biti prijatelj

[uoQUEERen]

hvala ti puno ako si nekad za caskanje slobodno se javi!

[dennyboy]

pa. dobrodosao mladicu!!!!!!!

ja sam do sada bio jako neredovan na forumu ali sa jednim opravdanjem koje glasi: rad, radi samo rad. elem, da skratim pricu za one koji ne znaju, vec godinu dana sam na hormonima i upravo ovih dana sam dobio pisma preporuke za operaciju od endokrinologa i psihijatra, tako da sada malko slavim i kece akcija savatavanja ko ce me operisati, gde i kada, a naravno i da to finansijski bude prihvatljivo tj. sto jeftinije

a sada nazad na posao. pozz

[uoQUEERen]

evo, bio sam juce kod psihijatrice pa reko da vas udavim malo svojim jadikovanjem jer me vi jedini doslovno razumete.

zenska je bila super i sve to, imala je i razumevanja i sve....ali svejedno je uspelo daispadne jako lose.





bili su i roditelji samnom. moja mama je dosla do nje preko nekog tipa koji je prava faca ovde, profesor Štulhofer, on je poslao kod nje, i nakon razgovora telefonskog s njom joj se nije niti malo svidela. ali u jednom trenutku, rekla joj je kako ne sme ni u jednom trenutku da joj padne napamet da krivi sama sebe, da ima prekrasno, normalno dete itd, na sta se moja mama, naravno rasplakala i tu je ona "pridobila" na svoju stranu. sto je lose bilo iz razloga sto je kasnije rekla da niko ovde nece da mi dozvoli da pocnem sa icime pre 25. godine. ja joj reko da nema sanse, da necu da protratim svoju mladost i da i ovako pauziram zbog toga fakultet i jako me to frustrira jer sam stvarno dobar u onome sta radim itd. onda sam ja rekao da znam ljude koji su to radili i pre 25 i da sam vec cuo od drugih da ona svoje pacijente salje u sloveniju i da imam vec i broj telefona i da ljudi ni malo nisu zadovoljni njima i kako bi ja dosao u beograd. onda je ona rekla da ona bira za nekog svog, ko joj je drag da ga nebi slala tamo uopste, da su bili jedni od najboljih pre rata i da sada rade samo za novac i da se ne pitaju dali je nesto dobro nego samo da uzmu pare i jos dosta ruznih stvari.

dala je primer decka s kojime sam u kontaktu koji je bio tamo i totalno ga izokrenula. my guess is da ona radi sa jednom endokrinologinjom od koje mi je dala broj i slovencima pa oni salju njoj pacijente i ona njima svoje. nisam hteo da joj kazem to onda ali ako ne budem imao izbora, hocu. rekla je da mi ona licno ne moze pomoci jer ja nisma bolestan i da sam sasvim normalan. da je procenila da nemam nikakvu ni sizofreniju ni nista, u smislu znate ono, kad neko zeli da bude madonna pa zato zeli da bude i zena i sl. i kao da mogu da dodjem na neku procenu licnosti, jer je svak oosoba za sebe i da zavisi od osobe do osobe i da b me nakon toga upoznala, jer ona vodi neku trans grupu, da bi me upoznala sa ostalima jer je vazno da ja njih vidim uzivo.

dala mi je razne primere ljudi koji kod nje dolaze i rekla je da je moj scenario najbolji i najsretniji moguci u ovakvoj situaciji. kao da mene treba da tesi sto ima ljudi koji se za tranziciju odluce sa 35 godina kad vec imaju decu, ne, to me samo rastuzuje jer nisam toliko sebican. i reko sam joj da je meni ovaj problem samo prepreka a ne neki smisao zivota. da imam mnogo vece planove od te tranzicije i da sam ja mogo 50 puta da upisem fakultet da sam hteo, ali nisam, da bi to resio i sad mi ona kaze da nemogu pre 25. a vec sam mogo da budem negde i radim ono sto volim. ona je rekla kao dali sam ja svestan koliko mi para treba i za fakultet i za tranziciju, pa sam ja rekao da tamo gde idem se fakulteti ne placaju i da ako sam iz cuga pokupio sve moguce drzavne nagrade u srednjoj, jer eto, bilo bi mi zao da nisam, da bez problema mogu da dobijem i stipendiju i sve drugo sto bi mi trebalo jer sam dobar u tome sto radim i da mi je zao da protratim svoje najbolje godine zbog necijeg...programa zacrtanog na nekom kanonu.

i svasta je tu jos bilo, njen zakljucak je bio da sam ja jako tvrdoglav i buntovnik. ja sam se sa ovim 2. slozio ali sam reok da se neradi o tvrdoglavosti nego upornosti. sa roditeljima nisma razgovarao jos nista o tome ali vec znam, od beograda nista i nista od cele tranzicije do 25. kako ona kaze jer joj veruju. mislim da je to totalno sranje. ja sma imao vremena od svoje 12 godine, kada sam saznao za opcije da razmisljam o njima, svaki i po celi dan dok je svo moje drustvo imalo nekih svojih obicnih, tinejdzerskig briga. odma sam se nasao sa drugarima u zagrebu i napio ko svinja. uspeo sam cak i da se izgubim, usao u pogresni tramvaj i zavrsio na pogresnom delu grada. onda kad sam stigo kuci sam se opet napio, i evo sada cekam do navece da mi se roditelji vrate sa posla da popricamo o tome. ako ne budem opet pijan.

totalno sranje. a mislio sam da sada pocinje napokon kraj svih tih problema. i da, rekla je da moze da mi napise dijagnozu ako hocu i ako mi treba, da nije nikakav problem. samo neznam stvarno sta da radim sa njom, ako im je takav sistem.

[femme_fatale]

Stvarno šta reći... Znam kako ti je, ja nisam praktično nikada pila alkohol, ali sam nakon zadnjeg susreta sa mojim psihijatrom zaista poželela da nestanem... par puta sam poželela isto da se opijem... Da sam skočila sa mosta, ništa se ne bi promenilo... Saberi se, udahni duboko, nemoj da piješ... Budi racionalan i iskoristi sve što možeš. Ako ti već nudi pismo i dijagnozu, traži to, uzmi. Nema veze što ona kaže da ga ne možeš iskoristiti... Bar ga možeš imati... Osećaćeš se bolje...

[uoQUEERen]

pa dijagnozu imam jos od ranije, ne znaci mi apsolutno nista. :/
ma bio sam jos ranije nasao neki posao na islandu, mislim da cu da ga i prihvatim i odem. neznam sta drugo da radim.

[dennyboy]

dobar dan, mladicu!

juce sam napisao odgovor ali kada sam hteo da ga prosledim ciknuo mi je komp tako da ti se tek sada oglasavam

uf, a tako sam sve lepo bio ispisao. no, dobro, opet cu.
citajuci tvoju izjavu kao da citam nesto sto sam sam napisao pre otprilike 15 godina

nisi jedini, to je jako vazno da znas. na svoju veliku zalost ja sada imam vec 35 godina i tek treba da se operisem. u moje vreme nije bilo interneta i informacije koje su do mene stizale nisu bile uopste znacajne, tacnije ja dok nisam otisao kod psihijatra prvi put 1997. i to ne kod seksologa nego kod obicnog psihijatra i rekao mu kako se osecam i da sam dosao da me stave u ludaru ako sam lud, ali da ja vise ne znam sta da radim sa sobom.

imao sam ogromnu srecu da sam naleteo na coveka koji je bio dosta mlad i imao je zelju da mi pomogne ali na tom prvom razgovoru mi nije dao nikakvu ionformaciju. samo mi je rekao da bi on voleo da ja odradim sa njegovim psihologom trenutno testiranje licnosti a da se kada to zavrsim vratim kod njega.

ali ja sam se vec osecao bolje jer sam napokon sve ono sto osecam mogao i da ispricam nekom. pojma nisam imao ni o cemu i mislio sam da sam jedini na ovom svetu.

nakon testiranja kod psihologa otprilike 15 dana kasnije sam dosao kod njega ponovo a on mi je rekao sledece:
ja sam se u medjuvremenu malo raspitao o vasoj problematici i evo sta sam zakljucio. dg. F 64.0 a evo i ova knjiga pa vi procitajte i recite mi da li je to to po vasem misljenju.

i stavio mi je u ruke knjigu koja je inace sifarnik bolesti, tj broj dijagnoze, njen naziv i jedan mali pasus u kojem se ukratko objasnjava sta to znaci, kakvi su simptomi i kako se manifestuje.

citajuci to nisam mogao da verujem svojim ocima! ono sto je pisalo bilo je kao da je neko opisao mene licno. onda sam za svaki slucaj procitao i opise ostalih cetiri dijagnoze koje su vezane (travestizam, tranvestizam, transvestizam i transsvestizam) i naravno ni jedna od njih nije bila tako tacna kao ona prva pod kojom se i dan danas vodim. transseksualizam.

kada sam procitao i potvrdio da i ja mislim da je to to, onda mi je on rekao da on, na zalost nije nadlezan za tu vrstu problematike i da mu je jako zao zbog toga ali oni svi imaju svoje uze specijalnosti a njegova nije seksologija.

ali on se i za to raspitao i napisao mi je da se javim Dr. Zoranu Rakicu ili prof. Ericu

i tako sam ja saznao da nisam jedini na ovom svetu, da nisam lud i da takvo nesto vec postoji u knjigama napisano i opisano (govorim o knjigama koje su strucna medicinska literatura), i da u Beogradu postoji neko ko sa takvim ljudima radi.

naravno, kada sam otisao prvi put kod Rakica, on mi je potvrdio dijagnozu i rekao da je jedino resenje za taj problem operacija promene pola koja se i kod nas radi vec nekoliko godina, da je radi Savo Perovic i tako dalje. naravno, niko mene ne tera da ja to uradim, odluka jeste samo moja.
on je tu da mi napise dijagnozu i da me posalje kod endokrinologa koji tada zapocinje terapiju hormonima a nakon toga me upucuje kod hirurga na operativni zavat. to je procedura.
naravno, ukoliko se na to odlucim. inace postoji jako veliki procenat transseksualaca koji nikada ni ne shvate koji problem imaju, a i neki postotak onih koji to shvate, nikada ne dodju do operacije.

bio sam sokiran svim tim sto sam saznao, ali eto, hvala Bogu, imao sam srecu da se javim na pravo mesto.

da je u moje vreme bilo interneta, i da su se informacije mogle prosledjivati na ovakvom nivou tada ili jos ranije svojim zivotom ti garantujem da bih ja vec odavno bio srecan i uspesan muskarac unazad bar 14 godina.

dosta sam davio, sve sto te zanima pitaj i pisi. voleo bih i da nam se prikljucis na sastancima grupe samopodrske kojuy smo osnovali i druzimo se vec godinu dana a o tome se onformisi putem maila. sada te pozdravljam i pisi kako je bilo u razgovoru sa roditeljima

[uoQUEERen]

hvala ti na ovom iscrpnom odgovoru!

i ja bi voleo da se upoznam sa svima vama, i nadam se da i hocu, prvom prilikom kad dodjem u srbiju.

sa roditeljima sa mpricao, vise puta odonda i oni se isto slazu da svkako trebam upoznati razne ljude s istim ovim problemom. sve je proslo vise manje ok, samo sto me nervira sto ce sada da se produzi to vreme koje me deli od nastavka mog zivota, jer kao da sam ga stavio na pauzu dok sve ne sredim. posle nove godine, kada se vratim iz srbije, odma idem da menjam ime i kod endokrinologa, da smanjim probleme za kasnije, znate ono sto kazu, sta mozes danas, ne ostavljaj za sutra. i tako bi morao da menjam kompletno svu dokumentaciju jer sam se preselio tak oda bolje sve iz cuga. onda cu najverovatnije da odem na fakultet ovakav kakav jesam pa cu morati da se prebacim kad sve bude gotovo, osim ako me ljudi ne iznenade jako.

ma...i dalje sam jako razocaran i tuzan, ali bar imam utisak da je ovaj razgovor sa tom psihijatricom nekako poboljsao jos vise stav mojih roditelja prema svemu tome i meni, i ucvrstio njihovu odlucnost, sto mi puno znaci. jedino me brine, sigurno ce cela familija njih da krivi, eneznam dali vise zato jer ce da misle da sam zbog njih "takav" il izato sto su me podrzali u ostvarenju cele tranzicije. ali nije mi svejedno. u stvari, jedino zbog cegam iej jako zao i zbog cega se jako plasim ,jesu oni, jer ja cu da odem a oni ce da ostanu tu da se nose sa njihovim osudama.

kako je vama ostlaima po tom pitanju? dal li se jos neko tako oseca?

svaki prihijatar dosada mi je tak odavao primere 30+-godisnjih ljudi sa porodicom svojom i kako je njima mnogo teze kada se onda odluce za ovaj zadnji korak, i kako trebam biiti sretan sto sam toliko mlad i imam potporu gotovo svih koje poznajem i definitivno svih onih koji mi nesto znace u zivotu...i kako ima mnogo gorih scenarija....kao da bi to trebalo da me razveseli ili nesto, da budes sretan jer to nisma ja. mene to samo jos vise rastuzi jer znam koliko je meni tesko, i da postoje ljudi kojima je jos gore. svi smo mi drugacije osobe. neki od nas, mozda cak i ja su ono totalni frikovi koji ko zna zasto se ovako i osecaju i imaju potrebu da pobegnu iz svoje koze. i koliko je meni jasno, pricajuci sa svima vama, da ne postoji nijedan recept tacan kako se ovo resava. jer smo svi toliko posebni a u ovom problemu je svaki detalj vazan. ali sam svejedno siguran, da za svakog od nas postoji neka formula pomocu koje dobijemo rezultate mnogo bolje i sretnije, nego vecina ljudi koji nemaju ovaj problem. ako zbog niceg drugog, onda zato sto mi znamo kako zivot moze da bude tezak, pa cim postane nesto manje tezak, mi budemo jako sretni i cenimo sve vise.

pre manje od 10 godina bilo je apsurdno zamisliti srpskog turista u hrvatskoj. ljudi su penili na tvu ovde oko toga. danas isti ti koji su penili tim istim srbima turistima namestaju krevete u apartmanima i ciste za njima. i to je bilo pre nekih ono...7 godina. eoto koliko se svet promeni za kratko vreme. mi smo oni koji sada pate, da bi jednoga dana nekom drugom sa nasim problemom bilo mnogo lakse i da nemoraju da prolaze kroz ono sto mi prolazimo sada. mene samo ta misao i drzi, da cu jednom ja biti nekome ono sto sma ja ceo zivot cekao; da cu ja nekome biti nesto poput dobre vile koju sam ja kao klinac cekao da me "pretvori" u decka.

[femme_fatale]

Moja priča je slična kao dennyboya. Bilo mi je teško, veliki konflikt u meni, jer me je nešto instiktivno vuklo da se ispoljavam kao žensko, a znam da ne smem, da nebi trebalo... Osećala sam krivicu zbog toga, znala da ne smem, a opet iznutra pritisak. Nisam znala šta mi je, pomišljala da sam homoseksualac...
Kada sam ušla u brak pokušavala sam da se otarasim tog osećanja, tog instikta u sebi. Koliko god sam pokušavala da potisnem, uvek se vraćalo i postajalo jače, a ja sam poricala, pretila sama sebi... Kada nisam mogla više da izdržim, pokušala sam da nađem odgovor zašto osećam to što osećam. Osećala sam se loše zbog toga, bedno, krivicu, strah da mi se nešto dešava i da nema kontrolu nad tim. Ali u jednom trenutku sam prihvatila i rešila da se suočim sa time što sam "bolesna", da nađem odgovor, rešenje... Ali tada je već postojao internet i nije bilo teško. Naučila sam, shvatila, i bilo mi je mnogo lakše.
Shvatila sam koliko je ta moja situacija na negativan način uticala na moj život, a da ja nisam bila svesna toga. Da su ovakve informacija bile dostupne kada sam bila u pubertetu, sada bi moj život bio sasvim drugačiji, bila bih vrlo upešna i sretna žena.
Međutim, i sada ne bih mogla da zamislim da nastavim da živim a da ne uđem u tranziciju. Promene se dešavaju, pre bih se ubila nego da se vratim u ono što sam bila ranije.
Hoću da kažem da si stvarno u boljoj poziciji od mnogih. Ali svako ima svoj put iz nekog razloga. Sigurno je da će to za tebe na kraju biti super, mnogi bi sačekali rado koji godinu, samo da su na tvom mestu... Znam jednu osobu F2M koja tranzitira u 44... pa sad ti vidi...

niki

[uoQUEERen]

ma znam ja, da bi neki ubili da su na mom mestu...da imaju moje godine i znaju sta su tacno, bili oni ts ili ne ili da imaju moje roditelje i prijatelje. ali ja mogu da nabrojim bar hiljadu ljudi s kojima bi se ja menjao za neke stvari.

postoje neke stvari koje kao 30-godisnjak necu mocu da ostvarim. koje mogu samo sada u roku od par godina. a ja sam jako tvrdoglav i nebi hteo da se odreknem svojih ciljeva zbog jednog, doduse ne lako, ali vrlo resivog problema. samo zato sto nekog nije briga i sto sam nekome samo brojka na papiru i jedan tip licnosti a ne osoba za sebe. nervira me sto bi ja obtrcao celu zemlju, bil osta napravio a moram samo da sedim, jer mi niko ne dopusta da ista radim.

[Andre87]

Originally posted by uoQUEERen
a ja sam jako tvrdoglav i nebi hteo da se odreknem svojih ciljeva zbog jednog, doduse ne lako, ali vrlo resivog problema. samo zato sto nekog nije briga i sto sam nekome samo brojka na papiru i jedan tip licnosti a ne osoba za sebe.

Koliko me podsecas na mene...Po mnogo cemu!

[uoQUEERen]

hehe, takodje!

[dennyboy]

ne postoji nijedan recept tacan kako se ovo resava. jer smo svi toliko posebni

to si tako dobro rekao da je apsurd dalje razglabati na tu temu.

inace mi je palo na pamet da mnogo toga mozes da uradis ako su roditelji uz tebe i sada pre 25. nisam znao taj detalj. uz njihovu saglasnost i podrsku ti mozes ranije na op tretman, bar za pocetak kod endokrinologa i to takodje traje, bar u tvojim godinama.

inace, iskreno se radujem da cemo se i upoznati, uskoro a takodje se nadam da ces se odluciti da dodjes i kod endokrinologa u srbiji jer poznato mi je nekoliko slucajeva gde se transformacija ljudi koji su pod nadzorom endokrinooga u slo, ili negde drugo, pa su kod njih promene neprimetne u odnosu na neke druge koji su ovde i otprilike su istih godina i smera transformacije. da ne gusim ja danas idem kod Save na razgovor (predvece) pa cu se oglasim tek sutra. pozz

[uoQUEERen]

ajde to je dobra vest onda! ma nije meni bitno da je to bude sto pre nego sto bolje. ja i tako ne zelim da budem velik i dlakav nego bas totalni nancy boy jer se tako i osecam. nebi hteo nista da forsiram, da sokiram telo previse, samo mi je vazno da sto pre pocne, a sada koliko ce da traje, svejedno. a svakako cu svakog endokrinologa za kojeg znam da se time bavi na ovim prostorima da obidjem. ipak imam samo jedno telo, kakvo god ono bilo i koliko god se ono meni ne svidjalo.

ja evo drzim aktivno fige, kucam sa figama javi nam odma kako je proslo, da nas ne drzis dugo u neizvesnosti!!

SRECNO!!!

[Myself]

Odlican nick.

Zelim ti puno srece.

[uoQUEERen]

hvala i hvala

[dennyboy]

e, pa, bio na razgovoru, sve je proslo onako kako bi trebalo, a sada sledecih nekoliko meseci treba da se priprmam za njegovu operaciju. ali, nema veze, nije mi tesko i to ce brzo da prodje, bitno mi je da ucinak bude maksimalan, tako da necu da se zurim. bice onako kako treba da bude. toliko za ovaj put od mene.

[uoQUEERen]

Sretan Bozic svima!!!!




nocas sam drugu iz makedonije koji je ovde cestitao USKRS umesto Bozica, pa da se ne zeznem opet