- 17 Jul 2008, 01:21
#1177431
NE ZNAM NI SAM KAKO DA POCNEM...
sve sto zelim da napisem je toliko jako i kompleksno da ne znam ni kako ni odakle da pocnem?
mozda je najbolje od kraja...
daklem posle 5 nedelja lencarenja, vreme je da polako krenem u akciju.
poceo sam sa prikupljanjem dokumenata za promenu papira...
a to zahteva rano ustajanje, odlazak i cekanje ispred raznoraznih saltera koji su me izludjivali ranije, ali sad i ne toliko koliko me raduje glupost onih koji rade iza istih.
elem, jutros sam bio kod lekare opste prakse kojoj je trebalo otprilike 5 minuta da shvati sta pise u otpusnoj listi, a nakon toga jos 5 da razume sta treba da uradi.
preskocicu detalje, i reci da sam postigao cilj, a inace moja lekarka je na odmoru koja je super i upoznata sa svime i stalno me je ganjala: kad ce vise ta operacija...
potom sam otisao u privatnu laboratoriju u kojoj imam i karticu sa svojim imenom i prezimenom posto stalno tu vadim krv za analize koje su mi potrebne.
poucen iskustvom od pre operacije kada su me po nekoliko puta pitali ko je osoba kojoj treba da se izvadi krv, a nakon toga i sestra koja je trebalo to i fizicki da uradi nije htela nego joj je trebalo 8 puta da me pita kako se zovem.
sve je to, naravno posledica toga da mi na papiru i toj kartici stoji jos uvek jedino pravno validno ime, zensko...
a ja to odavno vec vizuelno vise nisam.
nakon sto mi je tada sestra napokon nevoljno izvadila krv, pozvali su me telefonom da me pitaju jer im nije jasno kome je trebalo da izvade krv, a kome su je izvadili.
tada sam im objasnio da se radi o promeni pola i da upravo idem na operaciju za koju i radim te analize...
i to je tada tako proslo.
da se sada to ne bi ponovilo, kada sam prisao salteru zamolio sam sestru da me pogleda, ali ona to nije ucinila nego mi je ponavljala moje ime i prezime.
ponovio sam da me pogleda ali i dalje je gledala u ekran kompjutera i ponavljala moje ime i prezime, i tako... dok nakon 4. puta moje recenice: pogledajte me!
napokon nije to i ucinila a onda sam joj rekao tihim glasom da ostalih 76 pacijenata ne bi moralo da me cuje, da se radi o promeni pola i zamolio je da mi upise na kartici novo ime.
e, Bog zna kako mi se izvinjavala, i naravno da nije prvi put da se susrece sa tom problematikom i da naravno da ce ona to i uciniti i tako je sve zavrseno savrseno, a nije tako pocelo...
znam, gusim pomalo, a mozda i malo vise pa necu dalje da smaram.
pouka za sve koji ce biti u takvoj situaciji jeste da na vreme i na najbezbolniji nacin urade ono sto sam ja danas uradio.
nastavak sledi ako vas bude dalje zanimalo.
ujutru idem po jos dokumenata.
ljubim vas sve.
sve sto zelim da napisem je toliko jako i kompleksno da ne znam ni kako ni odakle da pocnem?
mozda je najbolje od kraja...
daklem posle 5 nedelja lencarenja, vreme je da polako krenem u akciju.
poceo sam sa prikupljanjem dokumenata za promenu papira...
a to zahteva rano ustajanje, odlazak i cekanje ispred raznoraznih saltera koji su me izludjivali ranije, ali sad i ne toliko koliko me raduje glupost onih koji rade iza istih.
elem, jutros sam bio kod lekare opste prakse kojoj je trebalo otprilike 5 minuta da shvati sta pise u otpusnoj listi, a nakon toga jos 5 da razume sta treba da uradi.
preskocicu detalje, i reci da sam postigao cilj, a inace moja lekarka je na odmoru koja je super i upoznata sa svime i stalno me je ganjala: kad ce vise ta operacija...
potom sam otisao u privatnu laboratoriju u kojoj imam i karticu sa svojim imenom i prezimenom posto stalno tu vadim krv za analize koje su mi potrebne.
poucen iskustvom od pre operacije kada su me po nekoliko puta pitali ko je osoba kojoj treba da se izvadi krv, a nakon toga i sestra koja je trebalo to i fizicki da uradi nije htela nego joj je trebalo 8 puta da me pita kako se zovem.
sve je to, naravno posledica toga da mi na papiru i toj kartici stoji jos uvek jedino pravno validno ime, zensko...
a ja to odavno vec vizuelno vise nisam.
nakon sto mi je tada sestra napokon nevoljno izvadila krv, pozvali su me telefonom da me pitaju jer im nije jasno kome je trebalo da izvade krv, a kome su je izvadili.
tada sam im objasnio da se radi o promeni pola i da upravo idem na operaciju za koju i radim te analize...
i to je tada tako proslo.
da se sada to ne bi ponovilo, kada sam prisao salteru zamolio sam sestru da me pogleda, ali ona to nije ucinila nego mi je ponavljala moje ime i prezime.
ponovio sam da me pogleda ali i dalje je gledala u ekran kompjutera i ponavljala moje ime i prezime, i tako... dok nakon 4. puta moje recenice: pogledajte me!
napokon nije to i ucinila a onda sam joj rekao tihim glasom da ostalih 76 pacijenata ne bi moralo da me cuje, da se radi o promeni pola i zamolio je da mi upise na kartici novo ime.
e, Bog zna kako mi se izvinjavala, i naravno da nije prvi put da se susrece sa tom problematikom i da naravno da ce ona to i uciniti i tako je sve zavrseno savrseno, a nije tako pocelo...
znam, gusim pomalo, a mozda i malo vise pa necu dalje da smaram.
pouka za sve koji ce biti u takvoj situaciji jeste da na vreme i na najbezbolniji nacin urade ono sto sam ja danas uradio.
nastavak sledi ako vas bude dalje zanimalo.
ujutru idem po jos dokumenata.
ljubim vas sve.
divim ti se
