- 05 Mar 2008, 16:01
#1063293
heheheh, imas pravo, Andre 
iz mog licnog iskustva, vecina mtf devojaka su lezbejke, dok je omer ftm momaka koji su strejt i onih koji su u vezi sa drugim ftm momkom (ali ne i bioloskim momkom) oko 70:30. e sad tu ima sastrane jos jako puno "devijacija".
ja licno uglavnom volim zene, ali isto tako volim i momke koji izgledaju kao zene. (da li sam onda UBER strejt jer volim sve sto ima veze sa zenama? XD ) ali iznad svega, znam da mi na kraju nebi nimalo bilo vazno da li je neko muskarac, zena, mtf, ftm, interseksualna osoba....uglavnom sta god da neko ima (ili nema) medju nogama (i sire), znao bi da se zabavim time ako to stvarno zelim
a da se vratim na originalno pitanje;
kada bi se i neko cudo nevidjeno dogodilo, kada bi medicina uznapreedovala dovoljno da od mene napravi "muskarca bez greske" ja znam da sigurno psihicki nikada nebih izasao iz LGBTIQ populacije. mislim da je to jako licna stvar. neki ljudi ce se secati svog "proslog" zivota i prihvatiti ga kao deo svoje sadasnje licnosti, kao sto ja to sada radim, i imajuci to u sebi, ja cu uvek da budem kvir na neki nacin, i ne samo da cu da se secam tog zivota koji sam ostavio za sobom, nego cu i da koristim ta secanja da razumem neke stvari i da pomazem i sebi i drugima, tako da u stvari nikada necu ni da ga ostavim sa sobom nego cu samo da ga spakujem u kofer i nosim sa sobom .
dok imas ljudi koji ce hteti da se prave da se to nikada nije dogodilo, da tih 20-ak ili vise godinja njihovog zivota uopste nisu ni postojale i koji ce hteti da prekinu svaku povezanost sa tom LGBTIQ populacijom.
to je stvar stanja svesti,okoline ukusa i hrabrosti. nekoga je sram zato sto je trans, neko to prihvata i zivi sa tim a neko je ponosan. tako da to zavisi o milion stvari.
a sto se tice Simorovog pitanja, to nije slucaj kod svih. kod mene prvog. ja se toliko nemuzevno ponasam da dosta ljudi misli da sam mtf neki ljudi se osecaju "oslobodjeno" kada tranzicija pocne, zamisli da tebi 20-ak godina nije bilo "dozvoljeno" da radis odredjene stvari, neke totalno male i nevazne stvari npr da sedis na odredjen nacin ili da cucnes kad hoces nesto da pokupis sa poda na odredjen nacin. to se sve nakupi u ljudima tokom godina pa se onda forsira, neko svesno, neko i nesvesno. neko se jednostavno oseca tako, a neko se bas nikako ne oseca tako. da se vraitm opet na mene jer svoj primer ipak najbolje poznajem; kod mene se dogodila upravo suprotna stvar. u trenutku kada sam ja sebe prihvatio u potpunosti, totalno sam zanemario sve drustveno odredjene norme rodnog ponasanja i sva ocekivanja, i sve zivo, i poceo sam da se ponasam onako kako bi se ponasao i da sam sasvim "normalan". u tom trenutku ja sam ispraznio ormar od svih sranja od odece koju sam kupovao i nosio samo da bi sto bolje "prolazio", pustio sam kosu (ipak sam slusao metal kao klinac ) i nalakirao nokte. zato jer sam znao da bi ja te stvari radio i inace jer su mi bas fora. i jer te stvari nisam radio upravo zbog tog nekog "prolazenja". tako da , eto, ima nekih koji su totalno suprotan slucaj od onih koje navodis.
jer, sta je najvaznije od svega, svi smo mi razlicite osobe.
transrodnost nije dijagnoza neke psihicke bolesti, neke od koje svi pacijenti imaju iste simptome. verovatno ce mtf cure u srbiji da budu medjusobno slicnije zbog okoline i kulture i da imaju slicnija shvatanja tog problema nego npr mtf cure sa tajlanda. jedino zajednicko sto svi imaju su problemi, ali njihovo shvatanje i nosenje sa njima je totalno individualno.
iz mog licnog iskustva, vecina mtf devojaka su lezbejke, dok je omer ftm momaka koji su strejt i onih koji su u vezi sa drugim ftm momkom (ali ne i bioloskim momkom) oko 70:30. e sad tu ima sastrane jos jako puno "devijacija".
ja licno uglavnom volim zene, ali isto tako volim i momke koji izgledaju kao zene. (da li sam onda UBER strejt jer volim sve sto ima veze sa zenama? XD ) ali iznad svega, znam da mi na kraju nebi nimalo bilo vazno da li je neko muskarac, zena, mtf, ftm, interseksualna osoba....uglavnom sta god da neko ima (ili nema) medju nogama (i sire), znao bi da se zabavim time ako to stvarno zelim
a da se vratim na originalno pitanje;
kada bi se i neko cudo nevidjeno dogodilo, kada bi medicina uznapreedovala dovoljno da od mene napravi "muskarca bez greske" ja znam da sigurno psihicki nikada nebih izasao iz LGBTIQ populacije. mislim da je to jako licna stvar. neki ljudi ce se secati svog "proslog" zivota i prihvatiti ga kao deo svoje sadasnje licnosti, kao sto ja to sada radim, i imajuci to u sebi, ja cu uvek da budem kvir na neki nacin, i ne samo da cu da se secam tog zivota koji sam ostavio za sobom, nego cu i da koristim ta secanja da razumem neke stvari i da pomazem i sebi i drugima, tako da u stvari nikada necu ni da ga ostavim sa sobom nego cu samo da ga spakujem u kofer i nosim sa sobom
. dok imas ljudi koji ce hteti da se prave da se to nikada nije dogodilo, da tih 20-ak ili vise godinja njihovog zivota uopste nisu ni postojale i koji ce hteti da prekinu svaku povezanost sa tom LGBTIQ populacijom.
to je stvar stanja svesti,okoline ukusa i hrabrosti. nekoga je sram zato sto je trans, neko to prihvata i zivi sa tim a neko je ponosan. tako da to zavisi o milion stvari.
a sto se tice Simorovog pitanja, to nije slucaj kod svih. kod mene prvog. ja se toliko nemuzevno ponasam da dosta ljudi misli da sam mtf
neki ljudi se osecaju "oslobodjeno" kada tranzicija pocne, zamisli da tebi 20-ak godina nije bilo "dozvoljeno" da radis odredjene stvari, neke totalno male i nevazne stvari npr da sedis na odredjen nacin ili da cucnes kad hoces nesto da pokupis sa poda na odredjen nacin. to se sve nakupi u ljudima tokom godina pa se onda forsira, neko svesno, neko i nesvesno. neko se jednostavno oseca tako, a neko se bas nikako ne oseca tako. da se vraitm opet na mene jer svoj primer ipak najbolje poznajem; kod mene se dogodila upravo suprotna stvar. u trenutku kada sam ja sebe prihvatio u potpunosti, totalno sam zanemario sve drustveno odredjene norme rodnog ponasanja i sva ocekivanja, i sve zivo, i poceo sam da se ponasam onako kako bi se ponasao i da sam sasvim "normalan". u tom trenutku ja sam ispraznio ormar od svih sranja od odece koju sam kupovao i nosio samo da bi sto bolje "prolazio", pustio sam kosu (ipak sam slusao metal kao klinac ) i nalakirao nokte. zato jer sam znao da bi ja te stvari radio i inace jer su mi bas fora. i jer te stvari nisam radio upravo zbog tog nekog "prolazenja". tako da , eto, ima nekih koji su totalno suprotan slucaj od onih koje navodis.jer, sta je najvaznije od svega, svi smo mi razlicite osobe.
transrodnost nije dijagnoza neke psihicke bolesti, neke od koje svi pacijenti imaju iste simptome. verovatno ce mtf cure u srbiji da budu medjusobno slicnije zbog okoline i kulture i da imaju slicnija shvatanja tog problema nego npr mtf cure sa tajlanda. jedino zajednicko sto svi imaju su problemi, ali njihovo shvatanje i nosenje sa njima je totalno individualno.
