- 05 Jul 2009, 19:11
#1528399
- E, ili prođite ovamo ili uđite unutra!
- Je l’ može to malo lepše?
- Brojim do 5!!! Jedan...dva...tri...četiri!!!
I ovo je bio kraj. Ovako je izgledao razgovor žene bez osnovne škole koja naređuje i deo je obezbeđenja, pitanje mog dečka koje bi se moglo parafrazirati u „Na koga ti vičeš?“ , reakcija gorile bez osnovne škole koji je takođe deo obezbeđenja loše imitacije kluba i pokušaja da se pohotnoj i uzavreloj gay masi ponudi rupčaga gde bi mogla dočekati tri ujutru i svoje omiljene folk ikone. A šta je dobila gay masa nakon zatvaranja kluba „Apartman“? Dobila je arenu koja liči na modifikovanu veštačku džunglu, fabriku znoja, loših pirsinga, sa odsustvom osnovnih manira i sa naravno odsustvom svake vrste ozbiljnije klimatizacije.
A šta se zapravo dogodilo?
Samo smo seli na betonske žardinjere ošamućeni od vreline koja vlada unutar popularnog kluba „Hrabro srce“, otvorenog da privuče gay „elitu“ grada Beograda i one iz prigradskih naselja. A ko je privučen zapravo? Naivni ljudi sa mačjom radoznalošću koji su hteli da vide kakvo je to mesto, privučeni su beživotni klozetari iz nekadašnjih klubova pod petljom i njemu sličnih koji i sada vise tamo. Treća vrsta ne postoji. Dakle, ovi naivni se više nikada tamo neće pojaviti a ovi dežurni će uvek čekati da sat otkuca pola tri i da zurle preuzmu. I tako do sledećeg vikenda, sledećeg pijanstva u znoju i lošoj klimatizaciji, sledećeg koktela tableta...da virus ne postane ozbiljniji.
Ovde se postavlja još jedno pitanje- Da li je čitava piča o konkurenciji koja vlada među klanovima i klubovima samim tim urbana legenda ili činjenica sa kojom se moramo pomiriti? Dokle će mesta poput „Apartmana“ i sadašnjeg „Van Helsinga“ trpeti zbog potrebe da se pokaže čija se kost bolje vidi dok se tela uvijaju, dok ih gledaju mnogi bivši i mnogi sledeći partneri jer da se ne lažemo, Beograd nije New York. Dokle će se uživati i ko uopšte uživa u tome da ga gledaju starci i štipaju za pozadinu i potom se, ako još uvek to mogu, olakšavaju u svom kupatilu?
Sa druge strane, da li je urbana legenda i sam pojam „Hrabro srce“? Mislim da je ova sintagma dobila svoje pravo značenje otvaranjem ove vrste kluba. Ukoliko ste kadri da izdržite sve te pritiske koji se nameću u vašem pokušaju normalnog provoda, ako možete izdržati kisele, estradne poglede koji haraju arenom gde je pena glavna atrakcija, ako vam je u redu da vas nekoliko njih u veoma kratkom vremenskom roku „pokupi“ ramenom ili nekim drugim delom tela u prolazu jer su to videli u MTV spotovima, onda je ovaj klub pravo mesto za vas. Vi imate hrabro srce i vi ste izdržljivi.
Ja nemam. Stezalo me je sinoć usled nedostatka vazduha i raznih neprijatnosti tamo.
Moja noga tamo kročiti neće. Reći ćete „ ne moraš ako ti se ne dopada“. To je tako srpski. Balkanski. I neću!!!
Postoje mnoga mesta u Beogradu i mnogo kvalitetniji načini da se provede vreme. Niste mi potrebni! Ni meni, a ni mnogima. Ukoliko neko od mediokriteta iz obezbeđenja ili ljudi bliskih klubu „Hrabro srce“ čita ovo , budite uvereni da je ovo svojevrstan bojkot vašeg pokušaja da budete ugostitelji a u stvari ste sposobni samo za Velikog brata. Mislite li da je uzbudljiv balkanski tretman gostiju kluba? Mislite li da mi je fetiš da svoj intelekt trošim na noći u improvizovanom kazanu? Mislite li da je „Hrabro srce“ oaza za gay populaciju kojoj je Indira gay ikona, pa će vam oprostiti loš tretman, psovke uvrede i pretnje? E pa neće! Ako ste mislili da policija ne sme da se umeša samo zato što je meni stalo da trulim u tom krugu pakla- ponovo se varate gospodo ugostitelji! Nastavite svoj sopstveni život klozetara i živite i dalje svoje čalga živote. Niste mi potrebni.
Odgovorno tvrdim da bi nas ljudi koji ne vole homoseksualce više poštovali kada biste vi, gosti istoimene tvorevine , više poštovali i sebe i svoju pozadinu.
Takođe, shvatam koliko odgovoran posao je obavljala ekipa koja je vodila „Apartman“ i ovom prilikom im se zahvaljujem. To su bila vremena.
Toliko o mojim utiscima o klubu „Hrabro srce“.
Dixi.
- Je l’ može to malo lepše?
- Brojim do 5!!! Jedan...dva...tri...četiri!!!
I ovo je bio kraj. Ovako je izgledao razgovor žene bez osnovne škole koja naređuje i deo je obezbeđenja, pitanje mog dečka koje bi se moglo parafrazirati u „Na koga ti vičeš?“ , reakcija gorile bez osnovne škole koji je takođe deo obezbeđenja loše imitacije kluba i pokušaja da se pohotnoj i uzavreloj gay masi ponudi rupčaga gde bi mogla dočekati tri ujutru i svoje omiljene folk ikone. A šta je dobila gay masa nakon zatvaranja kluba „Apartman“? Dobila je arenu koja liči na modifikovanu veštačku džunglu, fabriku znoja, loših pirsinga, sa odsustvom osnovnih manira i sa naravno odsustvom svake vrste ozbiljnije klimatizacije.
A šta se zapravo dogodilo?
Samo smo seli na betonske žardinjere ošamućeni od vreline koja vlada unutar popularnog kluba „Hrabro srce“, otvorenog da privuče gay „elitu“ grada Beograda i one iz prigradskih naselja. A ko je privučen zapravo? Naivni ljudi sa mačjom radoznalošću koji su hteli da vide kakvo je to mesto, privučeni su beživotni klozetari iz nekadašnjih klubova pod petljom i njemu sličnih koji i sada vise tamo. Treća vrsta ne postoji. Dakle, ovi naivni se više nikada tamo neće pojaviti a ovi dežurni će uvek čekati da sat otkuca pola tri i da zurle preuzmu. I tako do sledećeg vikenda, sledećeg pijanstva u znoju i lošoj klimatizaciji, sledećeg koktela tableta...da virus ne postane ozbiljniji.
Ovde se postavlja još jedno pitanje- Da li je čitava piča o konkurenciji koja vlada među klanovima i klubovima samim tim urbana legenda ili činjenica sa kojom se moramo pomiriti? Dokle će mesta poput „Apartmana“ i sadašnjeg „Van Helsinga“ trpeti zbog potrebe da se pokaže čija se kost bolje vidi dok se tela uvijaju, dok ih gledaju mnogi bivši i mnogi sledeći partneri jer da se ne lažemo, Beograd nije New York. Dokle će se uživati i ko uopšte uživa u tome da ga gledaju starci i štipaju za pozadinu i potom se, ako još uvek to mogu, olakšavaju u svom kupatilu?
Sa druge strane, da li je urbana legenda i sam pojam „Hrabro srce“? Mislim da je ova sintagma dobila svoje pravo značenje otvaranjem ove vrste kluba. Ukoliko ste kadri da izdržite sve te pritiske koji se nameću u vašem pokušaju normalnog provoda, ako možete izdržati kisele, estradne poglede koji haraju arenom gde je pena glavna atrakcija, ako vam je u redu da vas nekoliko njih u veoma kratkom vremenskom roku „pokupi“ ramenom ili nekim drugim delom tela u prolazu jer su to videli u MTV spotovima, onda je ovaj klub pravo mesto za vas. Vi imate hrabro srce i vi ste izdržljivi.
Ja nemam. Stezalo me je sinoć usled nedostatka vazduha i raznih neprijatnosti tamo.
Moja noga tamo kročiti neće. Reći ćete „ ne moraš ako ti se ne dopada“. To je tako srpski. Balkanski. I neću!!!
Postoje mnoga mesta u Beogradu i mnogo kvalitetniji načini da se provede vreme. Niste mi potrebni! Ni meni, a ni mnogima. Ukoliko neko od mediokriteta iz obezbeđenja ili ljudi bliskih klubu „Hrabro srce“ čita ovo , budite uvereni da je ovo svojevrstan bojkot vašeg pokušaja da budete ugostitelji a u stvari ste sposobni samo za Velikog brata. Mislite li da je uzbudljiv balkanski tretman gostiju kluba? Mislite li da mi je fetiš da svoj intelekt trošim na noći u improvizovanom kazanu? Mislite li da je „Hrabro srce“ oaza za gay populaciju kojoj je Indira gay ikona, pa će vam oprostiti loš tretman, psovke uvrede i pretnje? E pa neće! Ako ste mislili da policija ne sme da se umeša samo zato što je meni stalo da trulim u tom krugu pakla- ponovo se varate gospodo ugostitelji! Nastavite svoj sopstveni život klozetara i živite i dalje svoje čalga živote. Niste mi potrebni.
Odgovorno tvrdim da bi nas ljudi koji ne vole homoseksualce više poštovali kada biste vi, gosti istoimene tvorevine , više poštovali i sebe i svoju pozadinu.
Takođe, shvatam koliko odgovoran posao je obavljala ekipa koja je vodila „Apartman“ i ovom prilikom im se zahvaljujem. To su bila vremena.
Toliko o mojim utiscima o klubu „Hrabro srce“.
Dixi.
